Email Print

U PROCEDURI NARODNE SKUPŠTINE RS PREDLOG ZAKONA O DETEKTIVSKOJ DELATNOSTI


Predlagač: Vlada Republike Srbije

U postupku usklađivanja pravnog sistema sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o prestanku važenja određenih zakona i drugih propisa ("Sl. glasnik RS", br. 18/93) stavljen je van snage određeni broj zakona među kojima i Zakon o sistemu društvene samozaštite, kojim je, između ostalog, bilo uređeno i pitanje fizičko-tehničkog obezbeđenja objekata i druge imovine od strane organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organa. Nakon stavljanja van snage navedenog zakona, u pravnom sistemu Republike ostala su pravno neuređena pitanja koja se odnose na specifičnosti vezane za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđivanja, osim u delu koji se odnosi na posedovanje, držanje i nošenje oružja i municije.

U njihovom radu je često dolazilo do ozbiljnih zloupotreba ovlašćenja koja proizilaze iz prirode ovih delatnosti, pri čemu organi Ministarstva unutrašnjih poslova nisu imali posebna ovlašćenja u odnosu na nosioce ovih delatnosti, osim onih koja imaju u odnosu na sve učesnike u pravnom prometu i onih koja su utvrđena propisima o posedovanju, držanju i nošenju oružja i municije. Posledica pravne neuređenosti u navedenim delatnostima su relativno česta i gruba prekoračenja ovlašćenja koja proizilaze iz prirode delatnosti, uglavnom od strane neregistrovanih organizacija i fizičkih lica, od kojih je zapažen broj dobio negativan publicitet u javnosti na veliku štetu ugledu onih privrednih društava i preduzetnika koji poslove detektiva obavljaju profesionalno i, u nedostatku zakona o delatnosti, u skladu sa važećim nacionalnim i međunarodnim standardima.

Zbog toga je neophodno, donošenjem odgovarajućih posebnih zakona (za službenike obezbeđenja i detektive) koji bi bili primereni našem pravnom sistemu, urediti način, obim i uslove za obavljanje ovih delatnosti, stavljajući ih pod veći stepen kontrole od strane nadležnih organa države i tržišne kontrole u sistemu infrastrukture kvaliteta (standardi), posebno imajući u vidu da je Republika Srbija jedina država u Evropi i regionu koja oblast privatnog obezbeđenja još uvek nije uredila zakonom.

Detektivska delatnost u Republici Srbiji obavljala se po starom Zakonu o klasifikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja ("Sl. list SRJ", br. 31/96, 34/96, 12/98, 59/98 i 74/99), koji je pod šifrom delatnosti 74600 Delatnost traženja izgubljenih lica i zaštite, između ostalog, propisivao i poslove traženja izgubljenih lica, aktivnosti privatnih istražitelja, aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama, kao i davanja saveta o zaštiti i bezbednosti u oblasti industrije, domaćinstava i javne bezbednosti.

Na osnovu novog Zakona o klasifikaciji delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 104/09) i Uredbe o klasifikaciji delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 54/10), u Republici Srbiji je klasifikacija delatnosti u potpunosti harmonizovana sa međunarodnim sistemom klasifikacije delatnosti (referentnim ISEC rev 3 i izvedenim NACE - klasifikacija delatnosti u EU).

Izvod iz nove klasifikacije delatnosti koji se odnosi na detektivsku delatnost:

SEKTOR ADMINISTRATIVNE I POMOĆNE USLUŽNE DELATNOSTI

80 Zaštitne i istražne delatnosti - oblast

Obuhvata usluge povezane sa zaštitom kao što su: istražne i detektivske usluge; usluge obezbeđenja i patroliranja; prikupljanje i prenos novca, dokumenata i ostalih vrednih stvari uz pomoć osoblja i opreme za zaštitu ovih dragocenosti tokom prenosa.

80.3 Istražne delatnosti - grana

80.30 Istražne delatnosti - grupa

Obuhvata:

istražne i detektivske usluge aktivnosti svih privatnih istražitelja bez obzira na to za koga i šta istražuju

Evropski standardi i iskustva

U skladu sa proklamovanim opredeljenjem države za članstvo u Evropskoj Uniji, neophodan je razvoj nacionalne regulative zasnovan na principima pravne države, političkog i svojinskog pluralizma i tržišne ekonomije. Dakle, potrebno je da zakonodavstva najrazvijenijih država članica Evropske unije budu preuzimana i upodobljena primereno našim uslovima i tradiciji.

Osnovni preduslov za ostvarivanje takve državne politike predstavlja usaglašavanje našeg pravnog sistema sa pravnim standardima zemalja Evropske unije.

U tom smislu, u budući Zakon o detektivskoj delatnosti treba inkorporisati rešenja zastupljena u zakonodavstu zemalja iz bliskog okruženja, sa kojima imamo sličnu pravnu i administrativnu tradiciju, nasleđe i praksu, od kojih su neke već i punopravni članovi Evropske unije (Slovenija) ili tome teže (npr. BiH, Hrvatska, Makedonija). Međutim, pažnju treba posvetiti i konkretnim rešenjima sadržanim u propisima onih zemalja koje imaju razvijene standarde u ovoj oblasti (Velika Britanija, Nemačka, Španija).

Nastanak i održivost detektivske delatnosti u Republici Srbiji, Evropskoj Uniji i u svetu, uzrokovana je sve većom potražnjom tržišta za detektivskim uslugama, kao posledica aktuelnih procesa u socio-ekonomsko- političkom okruženju građana i organizacija, kao što su: smanjenje javne potrošnje i time realnih resursa države da zadovolji sve potrebe građana i organizacija; procesi tranzicije; demokratizacija procesa koji se odnose na potrebu pouzdanosti izvođenja mnoštva dokaza u pojedinim postupcima; recesija i porast stope kriminaliteta, itd.

Osnovna intencija zakonodavaca svih država je da građanima i organizacijama, pored redovne sudske zaštite, omoguće i korišćenje alternativne zaštite - detektivskih usluga, ali na legalan i legitiman način i u skladu sa poštovanjem svih demokratskih dostignuća usmerenih na poštovanje ljudskih prava i povećanje opšte i imovinske bezbednosti građana i organizacija, što je slučaj i sa prelogom ovog zakona.

Kompletan tekst Predloga zakona možete preuzeti putem linka: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/1865-13.pdf (ONLINE)

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 9.5.2013.