ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: U POSTUPKU PRED SUDOM U POTROšAčKOM SPORU, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREđUJE PARNIčNI POSTUPAK, NE PLAćA SE SUDSKA TAKSA ZA TUżBU AKO VREDNOST PREDMETA SPORA NE PRELAZI IZNOS OD 500.000 DINARA

I pored toga što su laki na rečima i trgovcima često prete tužbom, nezadovoljni potrošači retko se odlučuju da pravdu sami potraže na sudu. Čak i najuporniji odustaju na pola puta iako su, po Zakonu o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon - dalje: Zakon), potrošačke tužbe (vrednosti spora do 500.000 dinara) besplatne, odnosno oslobođene svih taksi.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija nedavno je iznelo podatak da se u Srbiji nedovoljno koristi mogućnost kolektivne zaštite potrošača i da građanima od pomoći uglavnom nisu ni potrošačka udruženja, jer većina njih još nije shvatila svoju ulogu u tom procesu.

Ova mogućnost kolektivne zaštite, koja je Zakonom uvedena pre godinu i po dana, gotovo da se ne koristi. Od tada je podneto svega 17 zahteva i inicijativa, rekla je zvaničnica Ministarstva, Tamara Samardžić.

– Kroz kolektivnu zaštitu omogućava se veći stepen zaštite nego rešavanjem individualnih zahteva – rekla je ona i dodala da su do sada doneta svega tri rešenja u kome je konstatovana povreda prava.

– Inicijative za kolektivnu zaštitu treba da poteknu od udruženja – istakla je dodajući da ni sudovi u prekršajnim i parničnim postupcima još ne prepoznaju dovoljno nove propise. Sudije često traže veštačenja koja su skupa, prevazilaze i nekoliko puta vrednost robe, zbog čega potrošači odustaju.

U Nacionalnoj organizaciji potrošača (NOPS), koja okuplja najveći broj organizacija, ne slažu se potpuno sa zaključcima Ministarstva. Kažu da su do sada, u ime građana, pokrenuli blizu stotinu potrošačkih sporova. Većina je rešena vansudskim poravnanjem, jer se kompanijama ne isplati da vode sporove. Slažu se da građani nerado sami ulaze u postupak, ali savetuju da oni to i ne treba da čine bez pravne pomoći i mišljenja potrošačkih organizacija. Pokazalo se, takođe, da je delotvornije voditi individualne sporove nego tražiti kolektivnu zaštitu.

– Kada smo na osnovu dugogodišnjeg iskustva sigurni da ima izgleda da se spor dobije, mi ulazimo u sudski postupak. Ali evidentno je da je ljude teško ubediti da zbog patika treba da idu na sud i čekaju pet meseci na epilog – objašnjava pravnik NOPS-a, Mladen Alfirović. On potvrđuje da su cene veštačenja, posebno za obuću i garderobu, neprimerene, da tu ima mnogo problema i da je malo veštaka koji uopšte rade u toj oblasti. Kaže da je apsurdno da se za patike koje koštaju 3.000 dinara traži i do 60.000 dinara za veštačenje.

– Sada imamo dogovor sa veštacima određenih proizvoda da svoje usluge ne naplaćaju pre okončanja spora, i to je maksimum koji je jedna organizacija uspela da napravi – kaže Alfirović i poručuje potrošačima da ne odustaju u svojoj borbi za ostvarenje prava, jer samo na taj način može da se napravi red na tržištu.

Dve trećine nezadovoljnih korisnika ne podnosi čak ni formalni prigovor kao izraz nezadovoljstva prema trgovcima ili kompanijama. Društvene mreže postaju sve popularniji poligon za iskazivanje besa. Ozbiljne firme, mahom strane, to su prepoznale pa imaju liberalniji pristup i često i podstiču kupce da ulažu žalbe ako nisu zadovoljni robom ili uslugom, rešavaju sporove brže nego što rokovi nalažu, pristaju na zamenu ili povraćaj novca čak i u situacijama kada za to nema osnova. Procenjuju da im je to isplativije nego da trpe osude na društvenim mrežama, gde nemaju prostora za odbranu.