EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA OBJAVIO PRESUDU U PREDMETU STOKOVIĆ I DRUGI PROTIV SRBIJE: UTVRđENA POVREDA čLANA 6 STAV 1 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA, U VEZI SA NEIZVRšAVANJEM PRAVOSNAżNIH PRESUDA DONETIH U ODNOSU NA PREDUZEćE SA VEćINSKIM DRUšTVENIM KAPITALOM I čLANA 1 PROTOKOLA 1 UZ KONVENCIJU U VEZI SA PRAVOM NA MIRNO UżIVANJE

Tročlani odbor Evropskog suda za ljudska prava je 8. marta 2016. godine objavio presudu u predmetu Stoković i još 17 podnosilaca protiv Srbije, po predstavci broj 75879/14 I još 17 predstavki. U presudi je utvrđena povreda člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa neizvršavanjem pravosnažnih presuda donetih u odnosu na preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom, kao i povreda člana 1 Protokola 1 uz Konvenciju u vezi sa pravom na mirno uživanje.

Podnosiocima je dosuđena materijalna naknada koja se sastoji u izvršenju presuda donetih u njihovu korist, dok je svim podnosiocima dosuđeno po 2000 evra na ime nematerijalne štete u dinarskoj protivvrednosti. Jedino je podnositeljki Stani Mitrović dosuđeno 1741 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime nematerijalne štete, s obzirom na to da je na taj iznos opredelila zahtev na ime pravične naknade koji je potraživala. Sud je smatrao da s obzirom na utvrđene povrede Konvencije nije bilo neophodno da razmatra I povredu člana 13 Konvencije u vezi sa pravom na delotvorno pravno sredstvo.

Podnosioci predstavki su radnici H.K. Komgrap a.d. Komgrap-Makiš, preduzeća sa društvenim kapitalom. Predstavke su podnete 10. juna 2014. godine.

Kako poslodavac nije ispunio obaveze prema zaposlenima, oni su pokrenuli parnični postupak, zahtevajući isplatu neisplaćenih zarada i doprinosa za socijalno osiguranje. Izdejstvovali su pravosnažnu presudu Drugog opštinskog suda 23. juna 2003. godine, a s obzirom na to da preduzeće dužnik nije dobrovoljno izvršilo ovu presudu, 26. septembra 2005. godine pokrenut je izvršni postupak, ali presuda nije izvršena u trenutku pokretanja postupka pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Među strankama je sporno da li je predmetna kompanija privatizovana i da li je u odnosu na nju pokrenut stečajni postupak.

U postupku koji su podnosioci predstavki pokrenuli pred Ustavnim sudom utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku u vezi sa izvršnim postupkom i svim podnosiocima dosuđeno je po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime nematerijalne štete i naloženo je ubrzanje postupka, osim u dva slučaja gde se radilo o naslednicima iza umrlih radnika. Nijednom podnosiocu nije dosuđena naknada materijalne štete.

Pozivajući se na član 6. 1. Konvencije, podnosioci predstavki su se žalili zbog dužine izvršnog postupka, zbog povrede prava na mirno uživanje imovine (čl. 1 Protokola 1) i zbog povrede prava na delotvorno sredstvo (čl. 13 Konvencije).

U vezi sa prihvatljivošću predstavki ESLJP nije prihvatio sledeće prigovore:

-          nespojivosti prestavki rationae personae u odnosu na dva podnosioca kojima Ustavni sud nije dosudio naknadu nematerijalne štete, s obzirom na to da su oni izrazili nameru da nastave sa postupkom predSudom;

-          statusa žrtve u odnosu na ostale podnosioce, jer im Ustavni sud nije dosudio i naknadu materijalne štete tj. nije naložio izvršenje presude od 23. juna 2003. godine;

-          neiscrpljivanja unutrašnjih pravnih sredstava po dva osnova - podnosioci nisu bili dužni da prijave svoje potraživanje u stečajnom postupku i sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predviđeno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova ne mora da se iskoristi ako je izjavljena i ustavna žalba.

U vezi sa meritumom predstavki Sud je istakao da nezavisno od toga da li je dužnik privatizovan 2007. godine ili ne, u vreme kada je doneta prvostepena presuda i izdat nalog za njeno izvršenje dužnik je bilo preduzeće sa društvenim kapitalom zbog čega se neizvršavanje pravosnažene presude u konkretnom slučaju svodi na povredu člana 6 stav 1 I člana 1 Protokola 1 uz Konvenciju.

Izvor: Redakcija, dr Slavoljub Carić, 09.03.2016.