DONETA PRVA PRESUDA NA OSNOVU ZAHTEVA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA ZA PONAVLJANJEM SUĐENJA

Godina 2016. ostaće zabeležena u srpskom pravosuđu po prvoj presudi donetoj na osnovu zahteva Evropskog suda za ljudska prava za ponavljanjem suđenja. Radi se o Z.S. i S.P., koji su skoro deceniju i po bili iza rešetaka na osnovu priznanja iznuđenog torturom u pritvoru. Na osnovu tog priznanja, Z.S. i S.P. osuđeni su na 40 godina zatvora. Vrhovni sud je, registrujući da je bilo torture, prvu presudu ukinuo, ali je potvrdio drugu – takođe na 40 godina zatvora.

Deset godina kasnije, Evropski sud u Strazburu doneo je odluku: Priznanje je iznuđeno torturom, a presuda je doneta na osnovu tog priznanja, pa suđenje mora biti ponovljeno.

Na ponovljenom suđenju koje je okončano pre dva meseca, obojica su oslobođena, ali se tužilaštvo žalilo, pa će Apelacioni sud početi da je razmatra u februaru 2017. godine.

Z.S. je podneo krivične prijave protiv policajaca, ali su one odbačene, dok je Visoki savet sudstva razmatrao jednu prijavu u vezi sa tim slučajem i odbacio je. Z.S. ima samo još jednu opciju.

"Krivično-pravno ne, jer je nastupila apsolutna zastarelost za to krivično delo, a građansko, ako presuda bude pravosnažna, kroz postupak naknade nematerijalne štete, od toga će zavisiti njena visina", kaže advokat Momčilo Bulatović, branilac Z.S.

Z.S. je iza rešetaka proveo 14 godina, a prema zvaničnim podacima, država mu je 1. juna 2012. godine isplatila 18.000 evra naknade. Međutim, poražavajuće je da sudski nikada nisu sankcionisane osobe koje su doprinele jednom od najvećih skandala domaćeg pravosuđa.

"Činjenica da sud konstatuje u presudi da je lice bilo podvrgnuto torturi u policiji i da posledica toga ne bude ništa, dakle da krivične prijave koje su napisane protiv tih policajaca budu odbačene, da tužilaštvo ne postupa po njima, nije moglo biti doneto ništa drugačije nego ovakva presuda Evropskog suda", kaže Gojko Pantović iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Broj tužbi građana Srbije u Strazburu pao je sa blizu 14.000 na oko 1.200. U Beogradskom centru za ljudska prava kažu da to nije pokazatelj poboljšanja stanja u pravosuđu, a broj je smanjen jer je taj sud doneo nekoliko presuda po grupnim tužbama, među kojima je jedna od masovnijih bila ona koju je 5.000 ljudi podnelo tražeći isplatu ratnih dnevnica.