PREGLED NOVIH REŠENJA U SETU PREDLOŽENIH ZAKONA ZA OPORAVAK I POMOĆ PRIVREDI: PREDLOG ZAKONA O PRIVATIZACIJI, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEčAJU, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA OSIGURANJE I FINANSIRANJE IZVOZA REPUBLIKE SRBIJE


Ministarstvo privrede (dalje: Ministarstvo) je, u skladu sa proklamovanim ciljevima Vlade Republike Srbije za oporavak privrede i merama uz pomoć kojih bi ti ciljevi trebalo da se ostvare, izradilo set nacrta zakona koji su preduslov da planirane mere budu sprovedene. U pitanju su Nacrt zakona o privatizaciji, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.

Dok su nacrti zakona o privatizaciji i o izmenama i dopunama Zakona o stečaju ključni zakoni u ovim oblastima, nacrti zakona koji uređuju Agenciju za privatizaciju i Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije predstavljaju rezultat predloženih izmena i dopuna prva dva zakona i usaglašavanje sa novim konceptualnim rešenjima u oblasti privatizacije i stečaja, ali i rezultat diskusije o dosadašnjim rezultatima ove dve agencije, ne bi li se osiguralo da iste rade efikasnije u predstojećem periodu. Na poslednjoj sednici Vlade Republike Srbije u 2013. godine, sva četiri nacrta zakona su usvojena, dobivši status predloga zakona koji treba da idu u skupštinsku proceduru.

Predlog zakona o privatizaciji

Predlog zakona o privatizacijipredlaže novi koncept privatizacije za dovršetak procesa restrukturiranja i privatizacije u Republici Srbiji. Prema Predlogu zakona, subjekti privatizacije su preduzeća i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, uključujući i javna preduzeća koja imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, pri čemu je predmet privatizacije društveni, odnosno javni kapital, kao i javni kapital iskazan u akcijama ili udelima. U postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije. Privatizacija je po pravilu obavezna, a izuzetno, kod subjekata koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa privatizacija se vrši na osnovu odluke Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Za sprovođenje privatizacije nadležni su Agencija za privatizaciju i Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Predlog zakona predviđa značajne promene u ulozi Agencije za privatizaciju. Agencija za privatizaciju ima javna ovlašćenja da vrši sve poslove privatizacije društvenog i kapitala u javnoj svojini i imovine subjekata privatizacije, a predstavlja pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije. U obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija za privatizaciju:

- proverava tačnost podataka iz prospekta,

- procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije,

- usklađenost programa restrukturiranja sa propisima,

- usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji,

- ispunjenje obaveza kupca iz ugovora o prodaji,

- vrši nadzor nad poslovanjem subjekta privatizacije pre i posle prodaje do isteka roka određenog ugovorom o privatizaciji,

- odlučuje o raskidu ugovora,

- proverava poštovanje odredaba zakona koje uređuje privredna društva i zakona koji uređuju računovodstvo i reviziju, poslovanje sa povezanim licima, kao i sve druge relevantne podatke u cilju zaštite najboljih interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i zaštite društvenog, odnosno javnog kapitala.

Značajna novina u Predlogu zakona je i promena uloge zastupnika kapitala koji je označen kao privatizacioni upravnik. Za privatizacionog upravnika može biti imenovano lice koje ispunjava zakonom propisane uslove, s tim što je imenovani privatizacioni upravnik dužan da dobije licencu u roku od šest meseci nakon donošenja pravilnika kojim će Ministarstvo bliže urediti kriterijume i merila za sticanje licence. Privatizacioni upravnik imenuje se u dva slučaja - kada subjekat privatizacije još uvek nije privatizovan ili nakon raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. U oba slučaja privatizacioni upravnik dužan je naročito, da preduzima neophodne mere za zaštitu imovine subjekta privatizacije, da se kao dobar privrednik stara o završetku započetih a nezavršenih poslova subjekta privatizacije, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima subjekta privatizacije, kao i da po potrebi, obavlja druge poslove.

Jedna od značajnijih novina u Predlogu zakona je propisivanje pravila i načina privatizacije. Naime, pravilo je da se prodaje kapital, a izuzetno imovina subjekta privatizacije. Ukoliko se proceni da bi prodaja kapitala ili imovine bila neuspešna, najpre se sprovodi restrukturiranje po pravilima unapred pripremljenog plana reorganizacije (u daljem tekstu: UPPR) u skladu sa pravilima iz zakona koji uređuje stečaj. Prodaja kapitala i UPPR mogu da sadrže i jedan ili više elemenata dokapitalizacije, zajedničkog ulaganja, opcije kupovine kapitala i poveravanja upravljanja subjekta privatizacije uz podelu dobiti. Način i elementi privatizacije određuju se u posebnoj odluci koju Ministarstvo donosi na predlog Agencije za privatizaciju, osim za subjekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju, kada Odluku donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva. Rok u kojem se mora doneti odluka je 60 dana od dana stupanja na snagu zakona.

Predlog zakona određuje i bitne elemente dokapitalizacije, zajedničkog ulaganja, poveravanje upravljanja subjekta privatizacije i opcije kupovine kapitala, a menjaju se i slučajevi i metodologija prodaje imovine.

Kupac kapitala ili imovine može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice, s tim što Agencija za privatizaciju sprovodi postupak upoznavanja krajnjeg vlasnika kupca koji je strano pravno lice, u skladu sa podzakonskim propisom Ministarstva.

Predlog zakona, takođe, uređuje i pripremu za privatizaciju. Postupak privatizacije subjekta privatizacije od posebnog značaja za Republiku Srbiju pokreće se odlukom Vlade Republike Srbije na predlog Ministarstva, a u ostalim slučajevima odlukom Ministarstva.

Posebna pažnja u Predlogu zakona posvećena je prospektu koji priprema subjekt privatizacije, na osnovu obrasca koji propisuje Ministarstvo, a koji predstavlja prikaz osnovnih podataka o subjektu privatizacije prema poslednjem finansijskom izveštaju. Novost je da je subjekt privatizacije dužan da u prospektu prikaže kompletne i detaljne podatke o svojoj imovini i obavezama, uključujući i sva prava kojim raspolaže, posebno prava korišćenja zemljišta, kao i sve potencijalne obaveze i sudske postupke koji su u toku.

Novina je i obaveza banaka i javnih registara da pruže informacije o imovini i obavezama subjekta privatizacije. Posebno važna novina je da privatizacioni upravnik ima obavezu da izvrši analizu poslovanja subjekta privatizacije za period od pet godina pre stupanja na snagu ovog zakona, i za svaku godinu sačini listu priliva i odliva, listu otuđene imovine i sve ugovore o otuđenju, analizira poslovanje sa povezanim licima, utvrdi poštovanje zabrane sukoba interesa i poštovanje odredaba zakona koji uređuje privredna društva koje se tiču postupanja u najboljem interesu subjekta privatizacije i njegovih poverilaca i podnese izveštaj Agenciji za privatizaciju koja ih javno objavljuje.

Uvedena je i mogućnost pobijanja određenih pravnih poslova. Agencija za privatizaciju je ovlašćena da pobija pravne poslove i pravne radnje subjekta privatizacije. U pogledu pravnih poslova i radnji koji se mogu pobijati, razloga pobijanja, lica koja su protivnici pobijanja, rokova i pravnih posledica pobijanja, shodno se primenjuju pravila iz zakona koji uređuje stečaj, s tim što se rokovi za pobijanje računaju unazad počev od dana donošenja odluke o prodaji kapitala ili imovine.

Predlog zakona uređuje da se restrukturiranje u postupku privatizacije sprovodi ako Agencija za privatizaciju proceni da se kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu prodati bez prethodnog restrukturiranja, a naročito u slučaju ako su obaveze veće od imovine. U ovom slučaju odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije donosi Agencija za privatizaciju, osim ukoliko se radi o restrukturiranju subjekata privatizacije sa većinskim državnim kapitalom, kao i subjekta privatizacije sa društvenim kapitalom od posebnog interesa za Republiku Srbiju, kada odluku o restrukturiranju donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva. Predlogom zakona predviđen je sadržaj odluke o restrukturiranju.

Novina u Predlogu zakona je da se postupak restruktuiranja sprovodi pripremom i usvajanjem plana restrukturiranja u skladu sa stečajnim pravilima o UPPR, koji pripremaju Agencija za privatizaciju i privatizacioni upravnik po proceduri koju propisuje Ministarstvo. U postupku restruktuiranja mogu se kao druge mere restruktuiranja predviđene zakonom koji uređuje stečaj primeniti i odredbe ovog zakona o dokapitalizaciji, zajedničkom ulaganju sa opcijom otkupa kapitala i o poveravanju na upravljanje subjekta privatizacije sa opcijom otkupa kapitala. Novina je da usvajanjem UPPR-a prestaje da važi kolektivni ugovor o radu i pojedinačni ugovori o radu, s tim što UPPR mora da predvidi povezivanje staža svim zaposlenim na nivou minimalnih zarada i isplatu svih zaostalih minimalnih zarada u skladu sa zakonom koji uređuje stečaj, dok se isplata zarada preko minimalnih i otpremnina vrši zavisno od stepena namirenja u stečaju.

Prema Predlogu zakona, Agencija za privatizaciju u postupku restruktuiranja subjekta privatizacije zastupa državne poverioce (kao što su javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije).

Predlogom zakona precizirane su i pravne posledice odluke o restrukturiranju, koja ima snagu izvršne isprave. Takođe, licima koja su zaposlena u subjektu privatizacije koji nije prošao kroz postupak restrukturiranja pripada otpremnina u visini minimalne zarade (obračunate za mesec sa 21-nim radnim danom) po godini radnog staža u subjektu privatizacije, s tim što se svim zaposlenima povezuje radni staž i isplaćuju sve zaostale zarade zajedno sa namirenjem poverilaca. Konačno, Predlog zakona uređuje i namenu sredstava ostvarenih u postupku privatizacije.

Za nadzor nad primenom predloženih zakonskih rešenja i propisa koji će biti doneti na osnovu ovog zakona zaduženo je Ministarstvo, koje je pod nadzorom Vlade Republike Srbije. Ministarstvo je dužno da nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije podnosi redovne mesečne izveštaje o stanju postupaka privatizacije, zaključenim ugovorima o prodaji kapitala, odnosno imovine, sa priloženim ugovorima, pokrenutim postupcima privatizacije, radu subjekata nadležnih za sprovođenje postupka privatizacije, kao i da pruža sve potrebne podatke i informacije po zahtevu nadležnog odbora. Nadzor obuhvata i nadzor nad poslovima prodaje akcija iz postupka privatizacije koja se obavlja preko finansijske berze dok akcije ne budu na listingu berze.

Kada su kaznene odredbe u pitanju, za razliku od važećeg zakona prema kome je kao krivično delo bio sankcionisan samo slučaj kada odgovorno lice u subjektu privatizacije dostavi neistinite ili nepotpune podatke sadržane u programu privatizacije, novim zakonskim rešenjem predviđeno je da ovo krivično delo postoji i ako odgovorno lice po zahtevu Agencije ne dostavi ili dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini i obavezama subjekta privatizacije.

Predviđeno je da će podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona biti doneti u roku od 30 dana od stupanja na snagu predloženog Zakona. Danom stupanja na snagu predloženog Zakona prestaju da važe Zakon o privatizaciji ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon, 30/2010 - dr. zakon, 93/2012 i 119/2012), propisi doneti na osnovu tog zakona, i Zakon o preduzećima ("Sl. list SRJ", br. 29/96, 33/96 - ispr., 29/97, 59/98, 74/99, 9/2001 - odluka SUS i 36/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 125/2004 - dr. zakon). Postupci privatizacije pokrenuti po Zakonu o privatizaciji nastaviće se po odredbama ovog zakona.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, pre svega, obavezuje stečajne upravnike da redovno i potpuno informišu stečajne poverioce o svim bitnim okolnostima za ostvarivanje prava na najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca. Prema Predlogu zakona, pravo na razrešenje stečajnog upravnika može se ostvarivati u svim fazama stečajnog postupka, dok stečajni poverioci mogu da predlažu plan reorganizacije ne samo u početnoj fazi stečajnog postupka.

U okviru stečajnih poverilaca, posebno su regulisana prava poverilaca po osnovu minimalnih zarada, tako što je predviđeno pravo njihovog prioritetnog namirenja u prvom isplatnom redu za potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada bez poreza i doprinosa zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada i po osnovu neplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka, koji se uplaćuju nadležnom fondu.

Predlog zakona sadrži posebne odredbe o pravnom položaju poverilaca koji imaju status povezanih lica. Pojam povezanih lica proširen je na lica koja su sklapala pravne poslove koji su štetni po stečajnog dužnika, koja su odobravala pozajmice stečajnom dužniku i koja imaju kontrolna prava u najširem smislu. Pravni status povezanih lica u stečajnom postupku je u značajnoj meri promenjen.

Preciznije je regulisano šta je predmet izlučnog zahteva, tako da izlučni poverilac može da traži izlučenje samo one stvari na kojoj je stekao pravo svojine pre pokretanja stečajnog postupka, a koja se u trenutku otvaranja stečaja nalazi u stečajnoj masi ili tuđe stvari koja se nalazi kod stečajnog dužnika po nekom drugom pravnom osnovu. Status razlučnog i založnog poverioca takođe je preciznije regulisan.

Stečajni poverioci će namirivati potraživanja prema isplatnim redovima. U prvi isplatni red spadaju zaposleni i bivši zaposleni po osnovu neisplaćenih zarada bez poreza i doprinosa zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada i po osnovu neplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka. U drugi isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca koji ne spadaju u treći i četvrti isplatni red. U treći isplatni red spadaju potraživanja stečajnih poverilaca koji su se pre otvaranja stečajnog postupka ugovorom na kojem su potpisi ugovarača overeni kod nadležnog organa, saglasili da budu namireni nakon punog namirenja potraživanja jednog ili više stečajnih poverilaca iz drugog isplatnog reda, a koji ne spadaju u četvrti isplatni red (subordinirani poverioci), kao i potraživanja poverilaca, osim povezanih lica, po osnovu zatezne kamate od dana otvaranja stečajnog postupka do dana namirenja. U četvrti isplatni red spadaju potraživanja povezanih lica.

Predloženim izmenama i dopunama predviđeno je da je verovatno potraživanje takvo potraživanja koje je evidentirano u poslovnim knjigama stečajnog dužnika, a koje stečajni upravnik nije osporio, kao i potraživanje koje se zasniva na izvršnoj ispravi ili na drugom verodostojnom dokazu. Proširen je pojam zloupotrebe prava u stečajnom postupku, pa se zloupotrebom prava smatra i promena sedišta stečajnog dužnika dva meseca pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a Predlog zakona sadrži izričitu odredbu da u ovom slučaju promena sedišta ne utiče na mesnu nadležnost suda u stečajnom postupku.

Predlogom zakona su predviđene značajne promene i u pravima i obavezama stečajnih upravnika. Predloženim izmenama i dopunama predviđeno je da Agencija za privatizaciju više nema položaj stečajnog upravnika u slučaju stečaja nad pravnim licima u društvenoj odnosno državnoj svojini. Do donošenja posebnog zakona o Organizaciji za nadzor, poslove nadzora u delu ekonomske opravdanosti postupanja stečajnih upravnika i ekonomske opravdanosti i izvodljivosti plana reorganizacije, izveštavanja i praćenja stečajnog postupka obavljaće Agencija za privatizaciju. Predlogom zakona predviđeno je da će Organizacija za nadzor zastupati sve državne poverioce u stečajnom postupku. Organizacija za nadzor imaće posebnu ulogu i u postupku takozvanog "automatskog stečaja".

Predloženim izmenama i dopunama važećeg zakona predviđena je još jedna nova institucija - Komora stečajnih upravnika, kao neprofitno strukovno udruženje stečajnih upravnika, sa svojstvom pravnog lica, nad čijim će radom nadzor obavljati Ministarstvo. Nadzor nad radom stečajnih upravnika obavljaće i Komora po službenoj dužnosti ili po pritužbi stranaka.

Takođe, u okviru Komore će se voditi i disciplinski postupci protiv stečajnih upravnika. Stečajni upravnik odgovara ako svojim postupcima u vršenju svoje delatnosti krši odredbe zakona koji uređuje stečaj i drugih propisa, ako ne ispunjava svoje obaveze propisane statutom i drugim aktima Komore i ako bilo kojim svojim postupkom vređa čast i ugled profesije stečajnog upravnika. Odgovornost za krivično delo ili prekršaj ne isključuje disciplinsku odgovornost stečajnog upravnika. Disciplinska komisija sprovodi disciplinski postupak radi utvrđivanja disciplinske odgovornosti i izriče disciplinske mere. U disciplinskom postupku mogu se izreći sledeće disciplinske mere: opomena, javna opomena, novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara i oduzimanje licence.

Izmenama i dopunama važećeg zakona predviđa se rok zastarelosti za pokretanje disciplinskog postupka od 12 meseci od dana saznanja za povredu, a najduže dve godine od dana kada je povreda učinjena. Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od jedne godine od dana pokretanja disciplinskog postupka. Izrečena disciplinska mera ne može se izvršiti kada protekne jedna godina od dana konačnosti ili pravnosnažnosti odluke o izrečenoj disciplinskoj meri.

U slučaju kada nema imovine iz koje se mogu namiriti troškovi stečajnog postupka, stečajni postupak će se zaključiti. Međutim, ako stečajni poverioci imaju interesa da se stečajni postupak nastavi, tada stečajni sudija može na predlog stečajnog upravnika odrediti dodatni predujam troškova članovima odbora poverilaca, koji su dužni da plate solidarno u skladu sa visinom potraživanja i to u iznosu koji je neophodan za dalje vođenje postupka.

U pogledu mera obezbeđenja, zadržano je rešenje da se mogu odrediti po službenoj dužnosti ili na predlog lica koje podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka. Međutim, novina je što sud u slučaju kada odbije da odredi mere obezbeđenja mora posebno obrazložiti nepostojanje razloga za određivanje mera.

Kada stečajni sudija zakazuje ročište za ispitivanje postojanja stečajnog razloga, uvedena je novina da se rešenjem o zakazivanju ročišta nalaže ovlašćenom licu stečajnog dužnika, kao i licu koje vodi knjigovodstvene poslove stečajnog dužnika da za potrebe ročišta dostavi izveštaj od značaja za raspravu o otvaranju stečajnog postupka čiji sadržaj propisuje Ministarstvo. Tako je predviđeno da danom otvaranja stečajnog postupka prestaje radni odnos zaposlenima kod stečajnog dužnika i prestaje da važi kolektivni ugovor koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima, zaposleni stiču pravo na otpremninu u visini minimalne zarade po godini rada u radnom odnosu kod stečajnog dužnika za koju nisu primili otpremninu, a razliku između neisplaćene zarade i minimalne zarade koja se prijavljuje u prvom isplatnom redu, kao i otpremnine zaposleni prijavljuju u drugom isplatnom redu. Neplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje prijavljuje zaposleni, dok stečajni upravnik o prestanku radnog odnosa zaposlenih u stečajnom dužniku obaveštava odgovarajući organ odnosno organizaciju za zapošljavanje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika. Stečajni upravnik može, uz saglasnost stečajnog sudije, da angažuje potreban broj lica radi nastavka poslovanja ili okončanja započetih poslova po osnovu ugovora o radu na određeno vreme, a u slučaju potrebe vođenja stečajnog postupka može da angažuje određena lica po ugovora o delu. Zarade i ostala primanja lica koja je angažovao stečajni upravnik, određuje stečajni upravnik uz saglasnost stečajnog sudije, i ona se namiruju iz stečajne mase kao obaveza stečajne mase.

Predloženim izmenama precizirano je da prebijanje potraživanja u stečajnom postupku nije dopušteno ako je stečajni poverilac potraživanje stekao u poslednjih šest meseci pre dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni dužnik je bio nesposoban za plaćanje, ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se može pobijati i ako se prebija potraživanje stečajnog dužnika sa potraživanjem stečajnog poverioca iz trećeg i četvrtog isplatnog reda.

Precizirani su uslovi pod kojim se mogu pobijati pravni poslovi i pravne radnje stečajnog dužnika. Takođe, smatra se da je preduzet pravni posao bez naknade ako je raspolaganje imovinom stečajnog dužnika izvršeno unošenjem novčanog i nenovčanog uloga u zavisno ili drugo društvo. Propuštanje ulaganja žalbe ili prigovora ili odgovora na tužbu ili izostanka sa ročišta smatra se pravnom radnjom stečajnog dužnika bez naknade. Saugovarač stečajnog dužnika je solidarno odgovoran za obaveze stečajnog dužnika do visine ostvarene koristi.

Predlog zakona uvodi pretpostavke nesavesnosti. Smatra se da je saugovarač stečajnog dužnika znao ili morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika ako je nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika bila evidentirana u javnom registru pravnih lica u prinudnoj naplati. Takođe, smatra se da je saugovarač stečajnog dužnika znao ili morao znati da je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka ako je ovaj podatak upisan u javni registar pravnih lica. Postoji i oboriva pretpostavka da su pravni posao ili radnja preduzeti sa namerom oštećenja stečajnih poverilaca ako su preduzeti suprotno načelu jednake vrednosti davanja ili ako su preduzeti u korist povezanih lica.

Proširen je krug lica koja se smatraju povezanim licima sa stečajnim dužnikom na zavisna pravna lica i matična pravna lica stečajnog dužnika, na lice koje je odobravalo pozajmice stečajnom dužniku i na pravna lica u kojima lica povezana lica imaju kontrolna prava.

Izmenama važećeg zakona predviđeno je da se početni stečajni bilans dostavlja u elektronskoj formi sa svim prilozima Komori i Organizaciji za nadzor, koja ih javno objavljuje u roku od sedam dana. Poslovne knjige stečajnog dužnika posle otvaranja stečajnog postupka vodi stečajni upravnik, lice iz kancelarije stečajnog upravnika ili drugo lice koje on odredi.

O bankrotstvu se može glasati na prvom poverilačkom ročištu ili na skupštini poverilaca, s tim što se u oba slučaja odluka o bankrotstvu donosi istom većinom glasova poverilaca (70% ukupnih potraživanja).

U pogledu unovčenja stečajne mase, Predlog zakona predviđa nova rešenja. Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika, s tim da može da proda delove imovine i pre donošenja rešenja o bankrotstvu uz saglasnost odbora poverilaca i stečajnog sudije.

Zakonska novina je plan prodaje, koji treba da bude obrazložen u pogledu efikasnosti i racionalnosti unovčenja stečajne mase, imajući u vidu najbolji način i dinamiku prodaje. Stečajni upravnik dužan je da sačini plan prodaje imovine stečajnog dužnika u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja o bankrotstvu, podeli imovinu na imovinske celine, izvrši procenu celishodnosti prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, odnosno celokupne imovine stečajnog dužnika u odnosu na prodaju imovine stečajnog dužnika u delovima i da o tome obavesti sud, odbor poverilaca, Komoru i Organizaciju za nadzor. Plan prodaje obavezno sadrži obračun raspodele sredstava poveriocima i objavljuje se na internet stranici Komore.

Predviđen je i novi metod prodaje imovine - javno prikupljanje pisanih ponuda, nakon čega sledi javno nadmetanje ili neposredna pogodba u skladu sa nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom. Ostavljen je kraći rok stečajnom upravniku da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju i odbor poverilaca (rok je tri dana od dana izvršene prodaje).

Novina iz Predloga zakona je i regulisanje postupka i razloga za prigovor na prodaju imovine. Poverioci mogu staviti prigovor u slučaju kada je prodaja imovine izvršena suprotno propisanoj proceduri. Propisivanjem jasne procedure prodaje (obavezne procene, postupka prodaje, minimalne cene, odobravanje prodaje po nižoj ceni) mogućnost prigovora svedena je samo na povredu pravila postupka. Prigovor se podnosi stečajnom sudiji i odlaže zaključenje ugovora o kupoprodaji, a stečajni sudija je dužan da odluči o prigovoru u roku od sedam dana. Izuzeci su prodaja imovine koja se prodaje na berzi ili imaju javno objavljenu tržišnu cenu, i prodaja imovinske celine male vrednosti.

Predlog zakona predviđa novine i kod prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, i ponovo reguliše tzv. "automatski" stečaj, odnosno pravnu situaciju kada kod dužnika postoji dugotrajna nelikvidnost, odnosno drugi stečajni razlog, a nijedan ovlašćeni predlagač ne podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka. Predviđena su određena nova rešenja i u pogledu reorganizacije, a regulisan je i stečaj povezanih lica.

Ministarstvo je dužno da u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona donese podzakonske akte za njegovo sprovođenje. Predloženo je i da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da radi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i prestaje da važi Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004 i 104/2009), a svu imovinu, prava i obaveze Agencije za licenciranje stečajnih upravnika preuzima Organizacija za nadzor, s tim što svu dokumentaciju i imenik stečajnih upravnika preuzima Komora stečajnih upravnika. Predviđeno je da se nakon upisa Komore u registar udruženja, na skupštini Komore imenuju se organi i donosi statut.

Predlogom zakona je predviđeno da će se disciplinski postupci započeti pred Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika prekinuti danom stupanja na snagu ovog zakona, a u roku od 90 dana od dana početka rada Komore nastaviće se po odredbama ovog zakona. U stečajnim postupcima nad pravnim licem koje je u većinskoj državnoj ili društvenoj svojini, Organizacija za nadzor će odmah po stupanju na snagu ovog zakona podneti predlog sudu za imenovanje stečajnog upravnika.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju predlože, pre svega, menjanje odredaba važećeg Zakona o Agenciji za privatizaciju ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 135/2004 i 30/2010) koje uređuju sredstva za osnivanje i rad Agencije za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija), poslove Agencije, nadzora nad radom Agencije od strane Ministarstva, poslove zastupanja državnih poverilaca u postupku privatizacije i u stečajnom postupku u kojima državni poverioci imaju potraživanja, poslove direktora Agencije, vođenje poslovnih knjiga i spoljnu i unutrašnju reviziju, obavljanje drugih poslova koji su Agenciji povereni ugovorom, dok su određene odredbe važećeg zakona brisane u skladu sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o stečaju i novim predloženim konceptom privatizacije u Predlogu zakona o privatizaciji.

Predlog zakona, pre svega, predviđa da će kriterijume i merila za ostvarivanje prihoda Agencije od obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, propisati Ministarstvo. U slučaju kada Agencija obavlja poslove poverene ugovorom, prihodi će se ugovarati u visini stvarnih troškova poverenih poslova.

Agencija će ubuduće obavljati sledeće poslove:

- poslove u postupku privatizacije određene zakonom koji uređuje privatizaciju;

- organizaciju nadzora utvrđenog zakonom koji uređuje stečaj;

- prodaju akcija odnosno udela čiji su zakoniti imaoci Republika Srbija, Akcionarski fond, Fond za razvoj Republike Srbije, akcije koje su prenete republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i akcije ili udele posle raskida ugovora o prodaji kapitala odnosno imovine zaključenog između Agencije i kupca kapitala;

- zastupanje državnih poverilaca (javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije) u postupku privatizacije i u stečajnom postupku u kojima državni poverioci imaju potraživanja;

- poslove u ime i za račun Akcionarskog fonda; prodaju nepokretnosti u ime i za račun prodavca, i druge poslove u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorima.

Kada je u pitanju obavljanje poslova zastupanja državnih poverilaca u postupku privatizacije i u stečajnom postupku u kojima državni poverioci imaju potraživanja, Agencija će ove poslove obavljati na osnovu sledećih principa: maksimalne zaštite i usaglašenosti interesa državnih poverilaca, efikasnog sprovođenja i okončanja postupka privatizacije i stečaja, i povećanja budžetskih prihoda i smanjenja budžetskih rashoda. U slučaju postojanja sukoba interesa u obavljanju ovih poslova, Agencija je dužna da blagovremeno zatraži obavezujuću instrukciju za postupanje od Ministarstva. Za obavljanje navedenih poslova Agenciji pripada naknada u visini stvarnih troškova, čija visina se određuje na osnovu kriterijuma i merila koje pravilnikom propisuje Ministarstvo. Agencija je dužna da podnosi mesečne izveštaje Ministarstvu, kako o obavljanju poslova u postupku privatizacije i poslova organizacije za nadzor, tako i o obavljenim poslovima zastupanja državnih poverilaca.

Predlogom zakona predviđeno je i da pravo glasa po osnovu običnih akcija kojima Agencija raspolaže, Agencija koristi prilikom donošenja odluke i o usvajanju finansijskih izveštaja, i imenovanju i razrešenju organa upravljanja u akcionarskom društvu, kao i prilikom određivanja visine nagrade koja im pripada.

Predlog zakona uređuje i da Agencija može da obavlja i druge poslove koji su joj povereni ugovorom kao što su, na primer, zastupanje državnih poverilaca u drugim postupcima (gazdovanje imovinom i servisiranje obaveza) u skladu sa zaključenim ugovorima. Ugovorima, koji se zaključuju uz prethodnu saglasnost Ministarstva, regulišu se prava i obaveze Agencije, kao i naknada koja pripada Agenciji za poverene poslove.

Direktor Agencije će, u skladu sa Predlogom zakona, utvrđivati i predlog odluke o načinu i svim elementima privatizacije, donositi odluku o restrukturiranju osim u slučaju kada odluku donosi drugi organ, donositi odluku o raskidu ugovora o privatizaciji, donositi odluku o imenovanju zastupnika kapitala, i vršiti druge poslove u ime Agencije na osnovu zakona kojim se uređuje privatizacija.

Konačno, Predlogom zakona predviđeno je i da finansijski izveštaji Agencije moraju biti u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima, zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija, kao i da se radi obavljanja godišnje revizije finansijskih izveštaja Agencije angažuje se spoljni revizor.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije pre svega, predviđa promenu postojećeg imena Agencije u Agenciju za finansiranje i sanaciju privrede. Sedište Agencije pomera se iz Užica u Beograd.

Predlogom zakona menja se u određenoj meri delatnost Agencije. Naime, delokrug Agencije će obuhvatiti:

1) Osiguranje i reosiguranje domaćih pravnih lica i preduzetnika od komercijalnih i nekomercijalnih rizika, uključujući i izvozne poslove i investicije u inostranstvu, kao i osiguranje naplate potraživanja najviše do iznosa vrednosti posla, i to samostalno ili u saradnji sa drugim osiguravajućim društvima, odnosno agencijama;

2) Osiguranje pripreme izvoza domaćih pravnih lica i preduzetnika od nekomercijalnih i komercijalnih rizika po zaključenom ugovoru o izvozu, samostalno ili u saradnji sa drugim osiguravajućim društvima, odnosno agencijama;

3) Osiguranje domaćih banaka u vezi sa kreditima i garancijama po izvoznim poslovima i investicijama u inostranstvu i zaključenim kreditnim linijama sa stranim bankama;

4) Izdavanje garancija i drugih jemstava;

5) Obavljanje poslova faktoringa;

6) Preduzimanje mera sanacije i restrukturiranja privrednih subjekata u cilju efikasnije naplate potraživanja državnih poverilaca (kupovina i prodaja imovine i dospelih potraživanja drugih pravnih lica, konverzija potraživanja u kapital dužnika);

7) Komisioni otkup dospelih potraživanja od domaćih pravnih i fizičkih lica, uključujući i potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, po tržišnim uslovima;

8) Investiranje u fondove rizičnog preduzetnog kapitala (venture capital), u skladu sa zakonom;

9) Pružanje drugih usluga u vezi sa finansiranjem, garantovanjem i osiguranjem poslova i investicija na domaćem i inostranom tržištu.

Sve svoje poslove Agencija će obavljati po tržišnim uslovima. Takođe, Predlogom zakona je predviđena obaveza Agencije da delatnosti, odnosno poslove radi kojih je osnovana obavlja u skladu sa odredbama Predloga zakona i drugih propisa, kao i u skladu sa međunarodnim sporazumima i ugovorima. Republika Srbija više neće odgovarati za obaveze Agencije po osnovu osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika do iznosa koji se utvrđuje zakonom kojim se uređuje godišnji budžet Republike.

Za ostvarivanje delatnosti Agencije koje se tiču preduzimanja mera sanacije i restrukturiranja privrednih subjekata i komisionog otkupa dospelih potraživanja od domaćih pravnih i fizičkih lica, koristiće se sredstva iz budžeta Republike Srbije, kao i iz drugih izvora. U slučaju da Agencija obezbedi finansiranje svojih poslova iz drugih izvora, saglasnost na zaključenje ugovora o finansiranju daje Ministarstvo.

Isplatom sredstava za kupovinu potraživanja zaposlenih i bivših zaposlenih iz radnog odnosa, Agencija stiče zakonsko regresno potraživanje iz stečajne mase, odnosno iz sredstava ostvarenih privatizacijom subjekata privatizacije u istom prioritetu kao što su ga imali zaposleni.

Nadzor nad radom Agencije vrši Ministarstvo. Agencija podnosi mesečne izveštaje Ministarstvu o korišćenju sredstava za obavljanje svoje delatnosti. Takođe, Agencija će do 15. novembra tekuće godine podnositi Ministarstvu plan poslovanja za narednu godinu sa programom poslovanja za svaku delatnost.

Izvor: Redakcija, 9.1.2014.