Email Print

EVROPSKA KOMISIJA INSISTIRA DA REPUBLIKA SRBIJA DONESE ZAKON O OTVARANJU TAJNIH DOSIJEA: PREDMET ZAKONA BIćE, NE SAMO DOKUMENTACIJA SLUžBI BEZBEDNOSTI, VEć I NAčIN NA KOJI ćE LICA O KOJIMA SU DOSIJEI VOđENI IMATI UVID U NJIH, KOJI CENTRALNI ORGAN ćE U PRAKSI SPROVODITI ZAKON, KAKO ćE SE SKIDATI OZNAKE TAJNOSTI


Formira se posebna grupa za pripremu propisa.

Hiljade dobro čuvanih stranica o ucenjivanju političara, politički motivisanim ubistvima, saradnicima domaćih i stranih obaveštajnih službi, o nameštenim karijerama i propalim funkcijama, mogle bi ove godine, posle 13 godina, da budu otvorene.

Akcioni plan za ispunjavanje preporuka Evropske komisije, koji je Vlada usvojila prošlog meseca, precizira da će premijerov kabinet uskoro obrazovati interresornu radnu grupu koja će analizirati donošenje zakona o otvaranju tajnih dosijea. Predmet zakona biće, ne samo dokumentacija službi bezbednosti, već i način na koji će lica o kojima su dosijei vođeni imati uvid u njih, koji centralni organ će u praksi sprovoditi zakon, kako će se skidati oznake tajnosti...

  • Radnu grupu obrazovaće Vlada, a rok za prve rezultate je 1. septembar. Dotle će grupa morati ili negativno da odgovori na zahtev EK i konstatuje da ne postoji potreba za zakonom, ili da počne njegovu izradu.

U BIA se nadaju da će dotle biti konsultovani.

ZANIMLJIVO je da EK insistira da Srbija donese zakon o otvaranju dosijea, s obzirom da to nije bio uslov ni za Sloveniju, ni za Hrvatsku. Osim Srbije i Crne Gore, koje su u međuvremenu donosile neke uredbe koje regulišu ovu oblast, jedini zakon donela je Makedonija.

- Nemamo ništa protiv otvaranja tajnih dosijea, ali uz poštovanje interesa nacionalne bezbednosti. Ona nijednog trenutka ne sme da bude ugrožena, kao što ne smeju biti ugrožena ni ljudska prava pojedinaca - kaže kratko za ”Novosti” Jovan Stojić, šef Kabineta direktora BIA.

Niko ne zna koliko u Srbiji postoji tajnih dosijea. Spekulacije idu od 100.000 do čak pola miliona. Sve ove godine tajne arhive vodile su DB, VBA, VOA i Ministarstvo spoljnih poslova, koje je imalo čak dve službe. Svoju ”bazu podataka” imao je i nekadašnji Savez komunista, i do danas se ne zna gde je ona završila.

Kada se do toga dođe, otvaraće se svi politički dosijei, a ne samo civilni. Zatvoreni će ostati samo oni vezani za organizovani kriminal, špijunažu i terorizam.

- Šteta je što arhive nisu otvorene ranije, onda kada je to obećao DOS. Tada bi podstakao reformu bezbednosnih službi, omogućio lustraciju i pomogao da se isprave posledice kršenja ljudskih prava - kaže prof. Bogoljub Milosavljević, sa beogradskog fakulteta Union.

Mada kasni 13 godina, i mada su svi koji su hteli u međuvremenu mogli da ”prekroje” arhive, zakon bi i sada mogao da pošalje jasnu poruku da društvo osuđuje zločine činjene zbog ”zaštite bezbednosti”.

U skupštinskoj proceduri već se nalazi predlog ovakvog zakona koji je podneo SPO. Prvi predlog ta stranka podnela je 2004, a drugi 2010. Akt, međutim, do danas nije usvojen.

- Naš predlog sadrži najbolja iskustva Istočne Nemačke, Poljske, Češke... SPO neće glasati za zakon koji ne bude garantovao obelodanjivanje imena doušnika odgovornih za ljudske tragedije - kaže Aleksandar Jugović, potpredsednik SPO.

Ova stranka predložila je da se formira nezavisna komisija koja bi objavila spisak onih koji su u ime DB činili zločine. Milosavljević na ovo odgovara da nijedna služba u svetu nije objavila spisak saradnika:

- Obelodanjivanje imena nije mudra ideja, a većina tih ljudi više i nije na političkoj ili policijskoj sceni. Čak je i Savet Evrope rekao da bi to bila povreda ljudskih prava. 

Izvor: