NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: Predviđeno je osnivanje Demografskog fonda iz koga bi se majkama sa troje i više dece isplaćivala mesečna naknada do punoletstva trećeg deteta. Fond bi se finansirao delom iz budžeta, a delom od donacija i fondacija

Predlog pomoći za treće dete u okviru Građanskog zakonika pominje se punih pet godina, a sve je i dalje mrtvo slovo na papiru.Činjenica je da se Srbija svake godina smanjuje za skoro 35.000 osoba, te će takvim tempom Srbija kroz pet godina imati manje od sedam miliona stanovnika.

Ovoga su svesni i nadležni zbog čega se usvajaju socijalne politike koje bi trebalo da poprave negativnu sliku prirodnog priraštaja. U tom pravcu ide i predlog u Nacrtu Građanskog zakonika da se osnivanjem Demografskog fonda za treće dete u Srbiji obezbedi finansijska pomoć do napunjene 18. godine.

Zabrinjavajuće je to da je on poslednji put bio aktuelan tokom izborne kampanje, kada je najavljeno da će biti usvojen na leto. Potpredsednica Udruženja "Majke sa troje dece", Ksenija Pavlović, kaže da se zima približila, a da je Nacrt GZ-a ponovo bačen u zapećak srpske politike.

"To nije dobro i zbog toga smo pokrenuli inicijativu koju smo prosledili Vladi Republike Srbije. Iza nas je sada dosta ljudi koji su nas podržali i mislim da bi trebalo da se nešto uradi po tom pitanju. Mi ne tražimo platu kako obično bude protumačeno, nego tražimo pomoć, jer nam to znači. Ako ništa drugo onda dajte svakom detetu dečiji dodatak", navodi Pavlović.

Osim trenutne pomoći za roditelje, ovakav predlog bi uticao i demografsku sliku Srbiju. Tačnije, pomaganje proširene reprodukcije dovelo bi do optimalnog nataliteta, a podstakla bi rađanje prvog i drugog deteta.

Ministarka bez portfelja zadužena za populacionu politiku u Vladi Republike Srbije, Slavica Đukić Dejanović, kaže da je formiranje Demografskog saveta u Vladi bitno kako bi se ubrzalo donošenje predloga. Prema njenim rečima, tekst Građanskog zakonika bi trebalo da bude potpuno formiran do kraja 2016. godine.

"Sledi još jedna procedura kroz Narodnu skupštinu, tokom koje će odbori moći još jednom da prikupe mišljenja kompetentnih pojedinaca i institucija na tu temu. Ono što jeste važno, Demografski savet pri Vladi treba da se formira i da bude faktor ubrzanja svih ovih aktivnosti", kaže Đukić Dejanović.

Sa predstavljanjem ovog predloga i nagađanjem suma (pomoć od 20.000 dinara) koje su u startu demantovane, deo javnosti stvorio je mišljenje da se radi o plati za majke. Sve organizacije koje se bave tim pitanjem smatraju da je ovaj stav pogrešan i ukazuju na diskriminaciju kada se kaže da ne bi trebalo da rađaju ukoliko ne mogu da izdržavaju decu. Pritom, odgovornost se uglavnom prebacuje na ženskog roditelja.

U Srbiji ima oko 100.000 roditelja sa troje dece, a oko 60 odsto te dece je već punoletno. Pitanje koje se najčešće postavlja, kada se pomene predlog pomoći za treće dete, jeste: "A koliko će to da košta?"

Predlagači pomoći tvrde da to neće biti veliki izdatak, jer će se Demografski fond finansirati delom od države, a delom od donacija. Prema nekim proračunima, ovakav vid pomoći bi državu koštao oko pet i po milijardi dinara godišnje.

Ksenija Pavlović ističe da roditeljstvo na srpski način, dakle u teškim egzistencijalnim uslovima, predstavlja veliki izazov bez obzira na broj dece. Trenutne pomoći koje roditelji primaju nisu dovoljne.

"Od jedne plate se jako teško živi, ako ste podstanar stanje je duplo lošije. Roditeljski dodatak koji daju država i pokrajina prosto nisu dovoljni za normalan život. Pritom, pomoć traje samo dve godine i postavlja se pitanje šta onda? Kada se suočite sa svakodnevnom diskriminacijom i pogledima, onda se stvarno zapitate da li je jedino rešenje da odete ili da ostanete i da se borite, ali kako", navodi Pavlović.

Da je ovakva pomoć značajna ukazuje i Đukić Dejanović. U vremenima egzistencijalne nesigurnosti sredstva koja bi bila upućena trećem detetu olakšala bi situaciju celoj porodici. To bi motivisalo i mlade da lakše stupe u bračne odnose, jer bi znali da iza porodice stoji država.

"Pomoć roditeljima sa troje dece i sa većim brojem dece, u društvu u kojem je ekonomska situacija takva da se porodice veoma često bore sa egzistencijalnim preživljavanjem je više nego dragocena. Naša zemlja je već pokazala značajno razumevanje, a to će i nastaviti kroz donošenje zakonskih akata. To je praktično ekonomska intervencija da se obezbedi bolji život članovima porodice", zaključuje Đukić Dejanović.

Da član Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) u kom stoji da majke i deca uživaju posebnu zaštitu države nije samo prazna priča pokazala je Autonomna pokrajina Vojvodina. Ujedno, njihova politika da svako treće dete pomažu sa 12.000 dinara mesečno do napunjene druge godine, svedoči da ideja iz Nacrta Građanskog zakonika može da zaživi makar i delimično.