Email Print

PREDNACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA: DEFINISANO JE VIšE OD 50 VRSTA UGOVORA, A VEćINA UREđUJE PRIVREDNE I POSLOVNE ODNOSE, MEđU NJIMA UGOVOR O POKLONU I UGOVOR O ORTAKLUKU, PA čAK I POSLUZI. MENJA SE I PRAKSA NAKNADE NEMATERIJALNE šTETE, A PORED DUšEVNOG BOLA I STRAHA, UVODE SE NOVI OSNOVI ZA NAKNADU. VISINU NAKNADE šTETE ODREđIVAćE SUD NA OSNOVU TEżINE šTETE I STEPENA KRIVICE ONOG KO šTETU NANOSI. NAKNADA ZA NEMATERIJALNU šTETU PLAćAćE SE I PRAVNIM LICIMA, ODNOSNO FIRMAMA I INSTITUCIJAMA, A NE SAMO POJEDINCIMA


Svi koji ubuduće budu primali poklone, tražili naknadu za duševnu bol ili potpisivali druge ugovore, koji se regulišu Građanskim zakonikom, mogu da očekuju promene. U Apelacionom sudu u Beogradu, na drugoj javnoj raspravi, predstavljeni su delovi Prednacrta Građanskog zakonika, koji se bave obligacionim odnosima, koji su u najvećoj meri preuzeti iz postojećeg Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja).

U Prednacrtu Građanskog zakonika definisano je više od 50 vrsta ugovora, a većina uređuje privredne i poslovne odnose, među njima i ugovor o ortakluku, ugovor kojim se reguliše franšizing, pa čak i ugovor o posluzi. Prvi put posle Drugog svetskog rata Srbija dobija zakonski regulisan ugovor o poklonu.

"Danas je opravdano raskinuti ugovor o poklonu, na primer zbog osiromašenja poklonodavca, tako da ostaje bez sredstava za život, ili zbog neblagodarnosti poklonoprimca, koji tuče ili vređa poklonodavca. Svakako ima i onoga što je trebalo uneti, novo, naročito kod namenskog poklona ili poklona sa uslovom", kaže član Komisije za Građanski zakonik, Dragor Hiber.

Uvode se i nova pravila za potpisivanje ugovora. Potrebna je saglasnost oko bitnih elemenata, a sporedni detalji bi se dogovarali naknadno.

"Kad se kaže da je ugovor o prodaji kojim se jedna strana obavezuje da preda stvar i da drugoj prenese pravo svojine, a ova se obavezuje da plati cenu, bitni elementi su predmet i cena. Sve ostalo je sporedno, gde će se predaja izvršiti, kako će se plaćanje izvršiti", objašnjava član Komisije za Građanski zakonik, Miodrag Orlić.

Menja se i praksa naknade nematerijalne štete, a pored duševnog bola i straha, uvode se novi osnovi za naknadu.

"Širimo ga ne samo na granice duševnog bola i straha, nego na povredu prava ličnosti, kada neko pretrpi štetu zbog povrede slobode kretanja, jer je bio u pritvoru i neosnovano lišen slobode. To je veliki dijapazon slučajeva koji se kao kroz neki zajednički imenitelj javljaju kao pravo na dostojanstvo, dostojanstvo podrazumeva i pravo na slobodu, život, telesni integritet, duševni mir, porodični mir", kaže član Komisije za Građanski zakonik, Slavko Perović.

Visinu naknade štete određivaće sud na osnovu dva kriterijuma - težine štete i stepena krivice onog ko štetu nanosi. Nematerijalnu odštetu, kako je predviđeno Prednacrtom Građanskog zakonika, moći će da naplate osim građana i pravna lica, odnosno firme i institucije, zbog povrede ugleda.

Izvor: Vebsajt RTS, Bojana Mlađenović, 06.11.2015.
Naslov, Obeležavanje: Redakcija