Email Print

SKUPŠTINA RS USVOJILA ZAKON O AMNESTIJI, DOPUNE ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI, IZMENE ZAKONA O LEKOVIMA, ZAKON O UPRAVLJANJU MIGRACIJAMA I POTVRDILA GARANCIJU ZA ZADUŽIVANJE SRBIJAGASA


Usvajanjem 11 zakona i drugih akata, među kojima je i Zakon o amnestiji, Skupština Srbije završila je danas drugu sednicu jesenjeg zasedanja, koja je prekidana u dva navrata. 

  • ZAKON O AMNESTIJI

Zakonom o amnestiji, 3.600 osuđenika će biti oslobođeno ili dobiti manje kazne ukoliko nisu počinili teška krivična dela. Za zakon je glasalo 130 poslanika, 19 je bilo protiv, a 12 poslanika nije glasalo.

Kako je Vlada Srbije objasnila, usvojenim rešenjima biće obuhvaćeno oko 3.600, od ukupno 8.000 osuđenika, a u ovom trenutku bilo bi amnestirano oko 1.100, što bi značilo da će u državnoj kasi ostati oko 127 miliona dinara.

Vlada očekuje se da će njegovi dugoročni finansijski efekat biti smanjenje budžetskih troškova za oko 800 miliona dinara.

Tako će od izvršenja 25 odsto izrečene kazne zatvora biti oslobođeni oni koji su pravnosnažno osuđeni za krivična dela obuhvaćena ovom amnestijom.

Od izvršenja kazne zatvora potpuno će biti oslobođeni oni koji će na dan stupanja na snagu ovog zakona biti prvi put pravnosnažno osuđeni na kaznu zatvora do tri meseca, a za one kojima je na dan stupanja na snagu zakona izrečena kazna zatvora u trajanju od tri do šest meseci kazna će biti umanjena za 50 odsto.

Ta odredba je nakon usvajanja amandmana skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu upotpunjena time što će se oni koji su pravnosnažno osuđeni za krivično delo teško ubistvo, ubistvo i teške slučajeve razbojničke krađe I razbojništva osloboditi od izvršenja 10 odsto izrečene kazne zatvora.

Lica koja će na dan stupanja na snagu zakona navršiti 70 godina života biće oslobođenja od izvršenja 25 odsto kazne zatvora.

Izuzeća:

  • Od amnestije su izuzete osobe koje su osuđene za najteže oblike teških krivičnih dela kaznom zatvora od 30 do 40 godina, poput krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, protiv polne slobode, kao i za teže oblike krivičnih dela nasilja u porodici, neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.

 

  • Neće moći biti amnestirani ni oni koji su osuđeni za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, davanja i primanja mita, kao i za krivična dela sa elementom organizovanog kriminala.

 

 

  • Amnestiji ne podležu ni lica koja su više od tri puta pravnosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od tri osude. Ovaj izuzetak se ne odnosi na osuđena lica koja su navršila 70 godina života.

 

  • Predloženi zakonom propisuje da se amnestija ne odnosi na one za kojima je raspisana poternica zbog nejavljanja na izdržavanje kazne ili bekstva.

 

 

  • Ne mogu biti amnestirani ni oni koji izdržavaju kaznu zatvora po presudama za krivična dela po kojima je doneta odluka o smanjenju kazne zatvora po ranije važećim zakonima o amnestiji.

Ako osuđeni izdržava kaznu zatvora, upravnik Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno rukovodilac organizacione jedinice Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležne za tretman I alternativne sankcije, dužan je da u roku od 24 časa od stupanja na snagu zakona pismeno obavesti sud koji je sudio u prvom stepenu da osuđeni podleže amnestiji I o datumima početka izvršenja i isteka kazne.

Ako osuđeni izdržava kaznu u inostranstvu obaveštenje sudu dostavlja ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Sud u roku od tri dana od prijema obaveštenja mora doneti rešenje o primeni amnestije, a žalba na rešenje o primeni amnestije podnosi se apelacionom sudu.

 

  • DOPUNE ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI

Parlament je usvojio, po prvi put, zakon koji je predložio opozicioni poslanik – reč je o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Dopune tog zakona predložio je demokrata Srđan Miković, a njima je predviđeno da obrađivač podataka o ličnosti može te podatke da prikuplja i obrađuje i u cilju prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe.

Usvajanjem dopuna dozvoljava se mogućnost da građanima zajedno sa računima za na primer komunalne usluge stigne i humanitarna uplatnica. Na samom građaninu je da odluči da li će se odazvati pozivu za humanitarnu akciju, objasnio je ranije Miković.

Uz napomenu da je dopune zakona inicirala Eparhija raško-prizrenska, Miković je rekao da je zbog zabrane slanja takvih uplatnica bila dovedena u pitanje realizacija mnogih humanitarnih akcija.

Miković je rekao da je njegov predlog dokaz da postoje oblasti koje su od opšte koristi, a oko kojih je, bez obzira na političku i stranačku pripadnost, moguće postići konsenzus.

 

  • IZMENE ZAKONA O LEKOVIMA

Poslanici su usvojili i izmene Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, čiji je cilj da se proizvođači lekova stimulišu oslobađanjem obaveze plaćanja nadoknade za izdavanja uverenja potrebnih za izvoz lekova.

Tim izmenama je predviđeno da se ukine obaveza plaćanja nadoknade Agenciji za lekove, za izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, koja iznosi 10.000 dinara.

Predviđeno je da izmene Zakona stupe na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".

Kako je objasnila resorna ministarka Slavica Đukić Dejanović tokom debate o tom zakonskom predlogu, ideja izmena Zakona je da se poslovanje privrednih subjekata stimuliše tako što će se smanjiti njihovi troškovi.

Time se, kako je navela, ujedno želi da se podrži i set finansijskih zakona koji je već usvojen u parlamentu, a kojim se stimulišu proizvođači ukidanjem nepotrebnih taksi i nameta.

Ona je ukazala da je Agencija na osnovu te nadoknade u 2011. godini ostvarila prihod od 5,4 miliona dinara.

 

  • ZAKON O UPRAVLJANJU MIGRACIJAMA

Parlament je usvojio Zakon o upravljanju migracijama, koji utvrđuje da će se Komesarijat za izbeglice baviti i poslovima upravljanja migracijama.

Za zakon je glasalo 136 poslanika, a protiv je bilo devet poslanika.

Zakonom je utvrđeno da se na teritoriji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obrazuju saveti za migracije koji će pratiti i izveštavati Komesarijat za izbeglice i migracije o migracijama na svojoj teritoriji i predlagati mere i aktivnosti za efikasnije upravljanje migracijama.

Kako je utvrđeno zakonom, biće uspostavljen jedinstven sistem prikupljanja, organizovanja i razmene podataka neophodnih za upravljanje migracijama.

Kako je Vlada navela, prema broju do sada usvojenih zahteva za azil procenjuje se da je potrebno obezbediti dodatna dva miliona dinara na godišnjem nivou za smeštaj lica kojima je priznato pravo na utočište, kao i dodatnih 500.000.000 dinara za obuku onih koji obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama.

Zakon je usvojen po hitnom postupku da bi se sprečile štetne posledice dolaska povećanog broja migranata u Srbiju, obezbedilo ostvarivanje prava licima kojima je priznato pravo na međunarodnu zaštitu i povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji.

 

  • POTVRĐENA GARANCIJA ZA ZADUŽIVANJE SRBIJAGASA

Skupština je odobrila zaduživanje "Srbijagasa" od 190 miliona evra, za kredit ugovoren sa sedam domaćih i stranih banaka.

"Srbijagas" će kredit koristiti za održavanje tekuće likvidnosti, a izdavanje državne garancije je predviđeno Zakonom o budžetu Srbije za 2012. godinu.

Za davanje garancije za zaduživanje "Srbijagasa" glasalo je 128 poslanika, a protiv deset poslanika.

Krediti će biti uzeti od OTP banke (10 miliona evra), Folksbanke (70 miliona evra), Vojvođanske banke (20 miliona evra), banke Sosijete ženeral (10 miliona evra), Unikredit banke (10 miliona evra), banke Amsterdam trejd (20 miliona) i Dojče banke (50 miliona).

Predviđeno je da svi krediti budu otplaćeni u roku od tri meseca, a godišnje kamata će biti u visini tromesečnog EURIBOR-a plus bankarska marža od 5,98 do 7,25 odsto.

Skupština je potvrdila i ugovor o garanciji Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj za Železnice Srbije za rehabilitaciju pruga i za projekat unapređenja vodnih sistema u Subotici.

Potvrđen je i Sporazum vlada Srbije i Gruzije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.

 

  • POSLANICI NISU DALI SAGLASNOST NA STATUT AGENCIJE ZA ENERGETIKU

To je prvi put da parlament nije podržao statut neke agencije. Agencija za energetiku se bavi, između ostalog, preporukama o ceni struje i drugih energenata.

U raspravi o davanju saglasnosti na statut te agencije pre nekoliko dana za reč se javio samo poslanik Demokratske stranke Srbije Radojko Obradović koji je rekao da Statut treba da bude vraćen na razmatranje u Agenciju.

On je tada kazao da se u predlogu navodi da se za plate 38 zaposlenih godišnje izdvaja 126 miliona dinara što je, kako je rekao, duplo više nego za zaposlene u Predsedništvu Srbije.

"Predlog je dostavljen bez ikakvog obrazloženja i na osnovu Statuta se vidi da je on shvaćen kao da Skupština mora da ga prihvati", naveo je Obradović.

On je kazao i da se u predloženom statutu navodi da se oko 1,3 miliona dinara izdvaja za zakup prostorija Agencije i upitao da li sedište te agencije mora da bude u centru Beograda ili može i u nekom drugom delu grada ili u drugom gradu.

Izvor: RTV, FoNet, Beta, Tanjug