Email Print

PROTIV ODGOVORNIH ZA REIZBOR SUDIJA BIĆE PODNETE TUŽBE


Ministar pravde Nikola Selaković najavio je da će protiv odgovornih za reizbor sudija podneti tužbe. Od dvadesetak odgovornih za reformu pravosuđa država će preko regresnih tužbi tražiti naknadu štete

Sudije koje su tužile državu za nematerijalnu štetu nastalu u vreme od reizbora 2009. godine, kada su ostali bez funkcija, a koje su posle tri godine vraćene na posao odlukom Ustavnog suda, dobiće neisplaćene zarade. Ali taj novac moraće da nadoknade oni koji su neuspeli reizbor sproveli, obelodanio je u ponedeljak ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković.

On je najavio tužbe protiv dvadesetak ljudi iz nekadašnjeg vrha pravosuđa odgovornih za nastalu štetu. Nije želeo da imenuje krivce, ali je naglasio da će protiv odgovornih, pored regresnih tužbi (za materijalnu naknadu štete), možda biti podnete i krivične prijave.

Inače, novac će u startu dobiti one vraćene sudije koje su do 1. januara 2012. godine, do kada je Ministarstvo pravde upravljalo pravosudnim budžetom, podnele zahteve za naknadu i u međuvremenu dobile pravosnažne presude. Njima će odštete biti isplaćene sa budžetskog razdela Ministarstva. Za one koji su zahteve podneli posle tog datuma nadležan je Visoki savet sudstva, na koji je prebačen pravosudni budžet, i koji će za te svrhe morati da nađe pare.

- Dok ne bude uspostavljen sistem odgovornosti na takav način rada u Srbiji, dotle će izvršna vlast moći da radi sa pravosuđem šta joj se ćefne i šta joj u datom trenutku bude odgovaralo - rekao je Selaković na „Sudijskim danima“ u Vrnjačkoj Banji. - Jesam za jačanje institucija i kada je u pitanju izvršna vlast, ali sam kao ministar posvećen i jačanju sudske nezavisnosti i efektivne sudijske vlasti.

 

MINISTARSTVO je najavilo i rešavanje problema smeštajnih kapaciteta za sudove i javna tužilaštva, najavljujući novu mrežu sudova koja bi trebalo da profunkcioniše 1. januara 2014. Selaković je izrazio nadu da će narodni poslanici u narednih nedelju dana izbrati predložene kandidate za predsednike sedam najviših sudova u Srbiji, i da će potom biti raspisani i konkursi za predsednike ostalih sudova koji već četiri godine imaju na svom čelu vršioce funkcija. Sudovi i tužilaštva na KiM nastaviće da rade do donošenja zakona koji će definisati njihov položaj.

 

Bez funkcija, u procesu reforme sudstva, od 1. januara 2010. ostalo je oko 1.100 sudija i tužilaca. Oni su, pošto su na posao vraćeni odlukama Ustavnog suda, prvo pokušali da se nagode sa državom. Bili su spremni čak i da se odreknu kamata i troškova postupka, samo da im bude nadoknađena razlika u platama. Pošto im na zahteve za nagodbom nije odgovoreno, tužili su državu.

Procene Društva sudija su da će država morati da im isplati ukupno oko 17 miliona evra! Više od 150 prvostepenih presuda u korist „crnih toga“ već je doneto, i čekaju se rezultati žalbenog postupka. Najmanja dodeljena odšteta u prvom stepenu, kako saznajemo, je 1,5 miliona dinara, a najveća tri miliona, mada su neki prilikom pokušaja nagodbe tražili i šest miliona. Sudije koje su pre toga prešle u advokate, tražile su i naknadu upisnine u esnafsku komoru od oko 200.000 dinara.

- Tokom reforme pravosuđa bilo je velikih propusta, i eliminisanje sudija iz pravosudnog sistema i njihovo vraćanje na posao prouzrokovalo je ogromne troškove. Sudijama će, naravno, na osnovu pravosudnih presuda odšteta morati da bude isplaćena, a kako će država posle nadoknaditi svoje troškove, to je njena, a ne stvar sudija - kaže za „Novosti“ Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija.

Izvor: V. C. S. , www.vecernjenovosti.rs