ZAKON O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: BANKE NISU DUżNE DA PROGLASE MIROVANJE KREDITA VEć IMAJU DISKRECIONO PRAVO DA ODLUčE DA LI ćE I KOJIM KORISNICIMA ZAJMOVA IZAćI U SUSRET

Narodnoj banci Republike Srbije u prvoj polovini 2015. godine stiglo je 645 pritužbi na rad finansijskih insitucija, od toga se 81,8 odsto odnosi na poslovanje banaka. Žalbe su povećane za 11,5 odsto u odnosu na isti period 2014. godine, pre svega zbog porasta pritužbi korisnika stambenih kredita. Prigovori su se najviše odnosili na banke koje nisu vratile više obračunate i naplaćene kamate na stambene zajmove i nisu umanjile glavnicu za više zaračunate rate, a imale su zakonsku obavezu.

Jedan broj pritužbi se odnosio i na dobijanje pojašnjenja od banaka o predloženim merama olakšica za kredite vezane za švajcarski franak, kao i za zahteve za vraćanje naplaćenih kursnih razlika u periodu pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014 - dalje: Zakon),27. marta 2015. godine. Iz NBS-a navode da Zakon nema retroaktivno dejstvo, te da ne mogu svi korisnici kredita da dobiju umanjenje uzetog zajma pre ovog datuma.

Kako navode u NBS, bankari mogu da, za klijente koji su uzeli zajmove pre 2011. godine, kada je propis stupio na snagu, a koji dospevaju posle marta 2015. godine, kada je počela primena Zakona, primenjuju devizni kurs koji su koristile prilikom odobravanja zajmova, ili onaj koji je povoljniji za korisnika od onog kada su uzimali pozajmicu.

Građani se najviše žale u vezi sa stambenim kreditima u švajcarskim francima, jer su mnoge banke isplaćivale kredit po nižem kursu, a rate naplaćivale po višem, odnosno prodajnom deviznom kursu. Takođe su podizale kamate bez ikakvog objašnjenja već u "skladu sa poslovnom politikom banke", tako da su one povećan od 2008. do 2011. godine i po nekoliko puta. Za banke koje nisu ispoštovale propise predviđene su kazne.

- Građani su nam uputili pritužbe i na banke koje ne žele da im odobre mirovanje kredita koji ne mogu da otplaćuju - navode u NBS.

Zakonom je predviđeno da ukoliko u toku korišenja zajma nastupe okolnosti koje dovedu korisnika u teško materijalno stanje da se na njegov zahtev proglasi zastoj u otplati na određeni period. U to vreme se ne bi zaračunavala zatezna kamata na nastali dug. Ali, propisom banke nisu dužne da proglase mirovanje kredita već imaju diskreciono pravo da odluče da li će i kojim korisnicima zajmova da izađu u susret.

Izvor: Vebsajt Novosti, 08.09.2015.