Email Print

NAPLATA NEMATERIJALNE ŠTETE U SRBIJI: ŽRTVA SE UPUĆUJE NA PARNICU


Žrtve nasilja u Srbiji teško uspevaju da naplate nematerijalnu štetu koju im zakon i međunarodne konvencije koje je država potpisala garantuju. Iako sudija može tokom krivičnog postupka da naloži isplatu nematerijalne nadoknade, u praksi se žrtve upućuju na parnični proces koji često traje godinama. Kako novi postupak podrazumeva i nove troškove, počev od sudskih taksi do ponovnog veštačenja, koje žrtva mora da plati iz svog džepa, ali i svedočenje i prepričavanje traumatičnih iskustava, većina i ne pomišlja da započne parnicu.

- Sramota je za državu da nijedna žrtva nasilja niti porodica ubijenih nije dobila ni dinara od države, dok je na drugoj strani M.J. (prim. aut. osuđen na 40 godina zatvora zbog surovog ubistva trogodišnje K.) isplaćeno 1.000 evra odštete zbog torture u zatvoru, kaže Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra.

  • Gordana Jekić Bradajić, zamenica apelacionog javnog tužioca u Beogradu, objašnjava da se radi o dvostrukim aršinima jer je naša država usvojila Konvenciju o zabrani torture ne stavljajući rezerve na članove koji se odnose na nadoknadu štete, dok je istovremeno stavila rezervu na odredbu Konvencije o sprečavanju nasilja nad ženama koja se tiče kompenzacije štete žrtvama nasilja. Istovremeno, Srbija je još 2010. godine potpisala Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama krivičnih dela nasilja, ali je do danas nije usvojila.

- Ne možemo da budemo ozbiljna država ako ne štitimo žrtve. Mrcvarimo ih da svedoče i izlažemo sekundarnoj institucionalnoj viktimizaciji a ništa ne dobijaju zauzvrat, kaže Jekić Bradajić.

Iskustva nevladinih organizacija koje pružaju pomoć žrtvama silovanja i trgovine ljudima pokazuju da se one izuzetno retko upuštaju u proces nadoknade nematerijalne štete. Pored toga što su suđenja materijalno i psihološki iscrpljujuća i bezbednost žrtve tokom procesa neretko je ugrožena.

- Žrtve se tokom ovih postupaka suočavaju sa osobama koje su nad njima vršile nasilje i izlažu se opasnosti jer se za vreme sudskog postupka pretnje i zastrašivanja od strane trgovaca po pravilu intenziviraju, kaže Elena Krsmanović iz Astre.

Načini da država obezbedi efikasnu nadoknadu žrtvama su različiti, a naše sagovornice se slažu da je potrebno doneti zakonske izmene tako da sudija tokom krivičnog postupka određuje isplatu štete.

Ivana Radović, koordinatorka Programa prevencije i edukacije Astre, kaže da je potrebno obavezati krivične sudije da u okviru postupka određuju isplatu nadoknade štete za žrtve.

- Žrtva, ako je nezadovoljna ishodom, može da ide u parnični postupak, ali je bitno da se za one koji materijalno i psihološki ne mogu da izdrže parnične postupke obezbedi efikasan sistem zadovoljenja u okviru krivičnog procesa, kaže Radovićeva.

U tom kontekstu, jedan od dugoročnih ciljeva jeste i osnivanje fonda za nadoknadu štete žrtvama krivičnih dela sa elementima nasilja. Ideja o osnivanju fonda nije nova, i do sada je nekoliko puta pokretana u javnosti bez epiloga. Gordana Jekić Bradajić ističe da bi osnivanje ovakvog fonda, po uzoru na zemlje u kojima već uspešno funkcioniše poput Holandije, zaštitilo žrtve od sekundarne institucionalne viktimizacije kroz koju prolaze tokom svedočenja. Kako objašnjava, žrtva ne bi morala da prepričava traumatična iskustva jer bi njeno svedočenje, zajedno sa mišljenjem veštaka, bilo upućivano komisiji fonda koja bi odlučivala o naknadi.

Iako se za sada ne nazire da će država na ovaj ili neki drugi način obezbediti efikasnu kompenzaciju žrtvama, u procesu pridruživanja EU i usaglašavanja zakona ovo pitanje doći će na dnevni red. Jekić Bradajić podseća da je Hrvatska morala da donese poseban zakon koji se tiče nadoknade nematerijalne štete žrtvama, kao i da u postojeće zakone unese izmene odvajajući termine oštećeni od žrtve.

Da li je parnica neophodna?

Odgovarajući na pitanje zašto sudije upućuju žrtve na parnicu, Elena Krsmanović kaže da se najčešće takva odluka opravdava mišljenjem da bi odlučivanje o naknadi štete negativno uticalo na dužinu postupka, kao i da sudije u krivičnom postupku ne poseduju znanje da procene štetu. Međutim, ona naglašava da s obzirom na to da se žrtve kao oštećene u postupku veštače, sudski veštaci bi mogli da se izjasne i o visini nematerijalne štete, što bi sudu pružilo osnovu da se izjasni o nadoknadi nematerijalne štete žrtvi.

Prvi slučaj kompenzacije žrtvi trgovine ljudima

U martu ove godine žrtva trgovine ljudima prvi put je uspela da dobije odštetu i to posle sedam godina suđenja. Nakon krivičnog postupka koji je trajao četiri godine žrtva je upućena na parnicu koja je trajala još tri godine.

„Parnični postupak je okončan nakon tri godine odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je potvrdio odluku Osnovnog suda u Novom Sadu u parničnom postupku. Na taj način je četvoro ljudi, prethodno osuđenih za trgovinu ljudima, obavezano da na ime naknade nematerijalne štete tužilji isplati milion dinara. Takođe, sud je obavezao okrivljene na nadoknadu parničnih troškova“, kaže Elena Krsmanović, dodajući da je do sada isplaćeno prvih pet rata.

Izvor: http://www.danas.rs/ Milica Radenković

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print