Email Print

USKORO NOVI ZAKONI IZ OBLASTI RAČUNOVODSTVA, REVIZIJE I FAKTORINGA


Posebni zakoni o računovodstvu, odnosno o reviziji se donose, u osnovi, radi veće transparentnosti, efikasnije primene i pratećih pozitivnih efekata, posebno na privredu Srbije, kao i radi usaglašavanja sa međunarodnom praksom i, naročito, standardima Evropske Unije, izjavio je za Paragraf, 5. juna pomoćnik ministra u Ministarstvu finansija i privrede Zlatko Milikić.

On pojašnjava da na nivou Evropske unije postoje posebne direktive koje uređuju oblast računovodstva i revizije. Osnov za uređenje finansijskog izveštavanja pojedinačnih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava u okviru Evropske unije čine Četvrta direktiva (78/660/EES) i Sedma direktiva (83/349/EES).

U oblasti zakonske revizije, na nivou Evropske unije je u 2006. godini doneta nova, Osma Direktiva (2006/46/EC), koja je kompleksna i detaljno razrađuje sva pitanja značajna za obavljanje zakonske revizije, tako da je implementacija rešenja sadržanih u ovoj direktivi nužno zahtevala izradu posebnog Zakona o reviziji.

Milikić navodi da će novi propisi u oblasti revizije i računovodstva Srbiju značajno približiti međunarodnim i evropskim standardima, tako da se očekuju i znatno pozitivnije ocene u izveštajima Evropske komisije koja je, godinama unazad, ocenjivala da se u delu privrednog prava, pod koji spadaju računovodstvo i revizija, u Srbiji ne beleži bilo kakav napredak.

Prema račima pomoćnika ministra najvažnije izmene predviđene Predlogom Zakona o računovodstvu su sledeće:

a) propisivanje novih kriterijuma i novih graničnih vrednosti za određivanje veličine pravnih lica, koji Srbiju u potpunosti upodobljuju sa standardima EU i čine, posebno, njenu privredu znatno transparentnijom i uporedivijom sa zemljama EU i drugim razvijenim ekonomijama, a što je podrazumevalo definisanje i nove, posebne kategorije - mikro pravna lica (privredni subjekti sa godišnjim prihodom do 700.000 evra);

b) izostavljanje kategorija srednjih i malih pravnih lica (kada se radi o poslovnim prihodima, to su sva pravna lica koja, na godišnjem nivou realizuju prihode između 701.000 evra do 35 miliona evra) od obavezne primene složenih, "velikih" Međunarodnih računovodstvenih standarda (koji imaju preko 2.000 stranica) - ova lica sada primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (sadržane na nešto preko 200 stranica), znatno prilagođenije veličini i ekonomskoj snazi ovih pravnih lica (uz napomenu da srednja pravna lica mogu optirati i za primenu "velikih" standarda);

v) izostavljanje kategorije mikro, kao i "drugih pravnih lica" (nevladine organizacije, udruženja, zadužbine, fondacije i dr.) od obavezne primene složenih "velikih" Međunarodnih računovodstvenih standarda - primenjuju uprošćena pravila za vođenje poslovnih knjiga (u potpunosti u skladu sa 4. direktivom EU), uz ostavljanje opcije da primenjuju i pojednostavljenu verziju Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica;

g) unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja - trebalo bi da bude postignuto prilagođavanjem računovodstvenih pravila ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica u Srbiji. U tom smislu je predviđena primena Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) za mala i srednja preduzeća (zajedno: MRS/MSP), znatno prilagođenijih tom segmentu privrede i jednostavnijih u odnosu na tzv. "velike" MRS. Velike MRS nastavljaju da primenjuju tzv. velika pravna lica, sva pravna lica kotirana na berzi (javna pravna lica), društva od javnog značaja, kao i srednja pravna lica koja se za to opredele. MRS/MSP će primenjivati mala i srednja pravna lica (uz izuzetak srednjih koja se opredele za "velike" MRS), kao i mikro pravna lica koja mogu optirati između tih standarda i još pojednostavljenijeg Pravilnika koje će doneti Ministar finansija i privrede. a koji će svakako biti u skladu sa muđunarodnim računovodstvenim standardima. Očekivanje je da će ovo rešenje, dodatno, uticati i na smanjenje troškova privrede, dodatni podsticaj bržem razvoju privrednih aktivnosti i otvaranju novih radnih mesta, preciznijoj uporedivosti i transparentnosti srpskih privrednih subjekata u odnosu na zainteresovane investitore i finansijski sektor i time olakšani i efikasniji pristup izvorima kapitala i finansiranja i, posledično, bržem razvoju zemlje, zaključuje Milikić;

d) uvođenje kolektivne odgovornosti organa upravljanja i nadzornog organa u pravnom licu za sastavljanje, tačnost i objavljivanje finansijskih izveštaja (što je predviđeno i Zakonom o privrednim društvima), čime je izvršeno usklađivanje sa Četvrtom direktivom EU. Takođe, Zakon o privrednim društvima utvrđuje princip kolektivne odgovornosti upravljačkih organa pravnog lica za rezultate i zakonitost rada, uključujući tu i sastavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja. Takvo rešenje, ističe Milikić, je sasvim logično, s obzirom da upravljačke organe biraju, odnosno postavljaju vlasnici pravnih lica (bez obzira da li se radi o privatnom ili javnom sektoru), koji su najviše zainteresovani za uspešnost i zakonitost poslovanja tih pravnih lica. Ovako dvosmerno, u odnosu na zakon i u odnosu na vlasnike, utvrđena odgovornost upravljačkih organa (čije je kršenje primarno sankcionisano drugim, relevantnim propisima) neizostavno implicira i odgovornost za izbor lica kojem se poverava vođenje poslovnih knjiga. Ipak, na konstruktivan predlog i insistiranje Unije poslodavaca Srbije, članovima 14. i 32. predviđena je i istovrsna odgovornost lica odgovornog za vođenje poslovnih knjiga i sastavljenje finansijskih izveštaja u pravnim licima.

đ) mogućnost izdavanja i knjiženja elektronskih faktura - faktura može biti potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom ili drugom identifikacionom oznakom (mogućnost knjiženja Pay Pal računa, primera radi), a uređeno je i čuvanje računovodstvenih isprava u elektronskom obliku;

e) dostavljanje finansijskih izveštaja elektronskim putem uz primenu kvalifikovanog elektronskog potpisa - čime se, ne samo utiče na efikasnost ove aktivnosti i afirmiše korišćenje elektronskog načina dostavljanja finansijskih izveštaja uz prateće olakšavanje unosa i obrade podataka u APR, već i u značajnoj meri smanjuju troškovi aktuelnog načina (fizičkog) dostavljanja. U cilju ostavljanja adekvatnog vremenskog perioda za prilagođavanje, početak primene ovog rešenja je predviđen za:

- velika, srednja i mala pravna lica - počev od finansijskih izveštaja za 2014. godinu;

- mikro pravna lica - počev od finansijskih izveštaja za 2015.godinu;

i) skraćenje rokova za dostavljanje usvojenih revidiranih finansijskih izveštaja za objavljivanje na sajtu APRa: novi rok za dostavljanje usvojenih revidiranih finansijskih izveštaja - 30. jun (stari rok - 30. septembar).

Najvažnije izmene koje su predviđene Predlogom Zakona o reviziji:

a) precizirani su uslovi i način za lica koja se mogu baviti obavljanjem revizije finansijskih izveštaja, pa će tako pored licenciranih ovlašćenih revizora, zaposlenih u društvima za reviziju, reviziju moći da obavljaju i licencirani ovlašćeni revizor, organizovan kao preduzetnik (samostalni revizor);

b) uslovi u pogledu osnivanja i upravljanja društvima za reviziju u potpunosti su usklađeni sa zahtevima 8. Direktive EU - cilj je da vlasništvo i upravljanje društvima za reviziju bude u rukama pravnih i fizičkih lica koja se aktivno bave revizijom (društva za reviziju i licencirani ovlašćeni revizori);

v) obavezno sastavljanje i obljavljivanje izveštaja o transparentnosti za revizorska društva koja vrše reviziju društava od javnog interesa;

g) kontrola kvaliteta obavljanja revizije je na precizniji i sveobuhvatniji način uređena novim Zakonom, a prilagođena zahtevima Direktive. Kontrolu kvaliteta obavljaju licencirani ovlašćeni revizori, zaposleni u Komori, ali sa visokim stepenom nezavisnosti i odgovornosti. Ovakav sistem kontrole kvaliteta je pod nadzorom Odbora za javni nadzor nad obavljanjem revizije;

đ) uvođenje nezavisnog javnog nadzora nad obavljanjem revizije, koji će vršiti odbor za javni nadzor. Milikić ističe da će, iako je međunarodni standard da takvo telo bude potpuni nezavisno, odbor za javni nadzor ipak biti formiran pri Ministarstvu finansija i privrede, kako se u aktuelnim ekonomskik prilikama ne bi stvarali dodatni budžetski troškovi, a biće sastavljen od 6 stručnjaka-nepraktičara (tj. lica koja se ne bave revizorskom, odnosno računovodstvenom strukom) i jednog predstavnika struke, izabranog sa liste nominovane od strane Komore ovlašćenih revizora. Ovo telo će, između ostalog, raditi kao drugostepeni organ povodom žalbi iz oblasti revizije, nakon čega će mišljenje i predlog odbora, biti prosleđeni Ministarstvu finansija i privrede koje će donositi konačnu odluku. Praktično Odbor za javni nadzor i ministarstvo nadležno za poslove finansija imaće krajnju odgovornost za kvalitet obavljanja revizije u Republici Srbiji i nadzor nad njim (nad radom Komore ovlašćenih revizora, revizora i društava za reviziju), uz veoma pojačanu odgovornost tih subjekata za zakonitost i ispravnost njihovog rada. Cilj ovih mera je, naglašava pomoćnik ministra finansija i privrede, učvršćivanje i institucionalizacija finansijske discipline, što posledično dovodi do povećanja transparentnosti i kvaliteta poslovanja u Srbiji, kroz veću pristupačnost izvorima finansiranja i povećane atraktivnosti za kapitalne investicije, a samim tim i do unapređenja privrednog i ukupnog ambijenta zemlje, što bi sve trebalo da se ubrzano reflektuje i na njen brži razvoj, smanjenje troškova poslovanja, poboljšanje javnih prihoda, otvaranje novih radnih mesta i podizanje kvaliteta života svih građana. Istovremeno, dodaje Milikić, u velikoj meri je izvršeno i usklađivanje sa zahtevima Osme Direktive EU i međunarodnim standardima.

Pored gore navedenih, ali i niza drugih unapređenja funkcionisanja revizorske funkcije (od, inače, izraženog javnog značaja), potrebno je istaći da su regulisanje kontrole kvaliteta obavljenih revizija, revizora i revizorskih društava, kao i uspostavljanje nezavisnog javnog nadzora nad njima istovremeno i najznačajnija tekovina novog Zakona o reviziji, koja bi Srbiji i njenoj privredi trebalo da omogući ubrzani povratak na istaknuto mesto u privredi našeg Regiona, ali i na evropskim i svetskim tržištima.

Zakonodavac je, pri tome, a u duhu i svih ostalih rešenja u oba predmetna zakonska akta, omogućio i značajno rasterećenje srpske privrede troškova vezanih za obaveznu reviziju: naime, u skladu sa novim rešenjem Zakona o reviziji, broj pravnih lica koja će biti obavezna da vrše zakonsku reviziju finansijskih izveštaja manji je za oko 1.300 u odnosu na rešenja predviđena i daljee važećim Zakonom o računovodstvu i reviziji. Zakonodavac bi, ipak, podvukao da to ne znači da, naročito, privredna društva ne bi trebalo sama da ugovaraju vršenje revizije godišnjih finansijskih izveštaja, s obzirom na značaj iste po interese vlasnika tih preduzeća, organe upravljanja i radnike.

U Ministarstvu finansija i privrede očekuju da bi rasprava u načelu i o pojedinostima o Zakonu o računovodstvu, Zakonu o reviziji, kao i o Zakonu o faktoringu trebalo da bude završena do kraja tekuće sedmice, nakon čega sledi glasanje narodnih poslanika.

Osim usvajanja novih zakonskih akata koji regulišu oblast finansijskog izveštavanja, Milikić dodaje da se, nakon potpisivanja ugovora sa Međunarodnim odborom za računovodstvene standarde, do kraja godine očekuje prevođenje i objavljivanje u Službenom glasniku kako integralnih tekstova, tako i izmena i dopuna Međunarodnih računovodstvenih standarda sprovedenih u periodu od 2010. zaključno sa tekućom godinom.

Inače, ističe Milikić, u Sektoru za finansijski sistem Ministarstva finansija i privrede su pokrenuli veoma opsežnu javnu raspravu, koja je i dalje u toku, a koja bi za rezultat trebalo da ima unapređenje razvoja tržišta kapitala u Republici Srbiji. Konkretno, nastavlja pomoćnik ministra finansija i privrede, formirana je radna grupa sa oko 40 članova (u koju su, osim predstavnika Ministarstva finansija i privrede, uključeni i predstavnici APR-a, Centralnog registra, Komisije za hartije od vrednosti, Agencije za osiguranje depozita, Ministarstva spoljne i unutrašlje trgovine i telekomunikacija, Ministarstva pravde i državne uprave, najvećih brokersko-dilerskih firmi, USAID-a, Saveta stranih investitora, Privredne komore Srbije, Privredne komore Beograda, i drugih zainteresovanih asocijacija) unutar koje je izvršena rasprava o pojedinim odredbama čak 35 zakona, a predlozi konkretnih izmena biće poznati tokom jeseni. Konačno, zaključuje Milikić, radi se i na izmenama određenih propisa koje će imati za cilj bolju zaštitu stabilnosti finansijskog sektora (uvođenje sistema ranog upozoravanja, i slično), kako bi se predupredile određene krizne situacije, poput nedavnih dešavanja u Agrobanci.

Izvor: Redakcija, 8.7.2013.