Email Print

ADVOKATI OPTUŽUJU: DRŽAVA KRIVA ŠTO NEMA ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI


Srbija nije ranije donela zakon o besplatnoj pravnoj pomoći jer nije postojala politička volja da se on donese. Naime, izglasavanje tog zakona značilo bi još jednu veliku stavku u budžetu i zato su svi prethodni premijeri i ministri finansija bežali od toga. Naglašavam, nisu advokati razlog nedonošenja zakona, kako se moglo čuti prethodnih dana, već nedostatak političke volje. Sada se pitanje političke volje više ne postavlja i „bičevima nas teraju“ da budemo efikasni u procesu donošenja zakona, kaže za Danas Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.

On kaže da je nedavna odluka Ustavnog suda Srbije, po kojoj građani više neće morati da imaju advokata u parničnom postupku, odnosno ukidanje odredbe Zakona o parničnom postupku (ZPP) koje se odnose na obavezno angažovanje advokata kao punomoćnika na sudu i na institut kolektivne tužbe građana, uputila jasnu poruku.

- Stavljanjem van snage člana 85 ZPP-a ne znači da će na sudu građane moći da zastupaju tetke, komšinice i prijatelji sa pijace. Naprotiv, to je značilo da je krajnje vreme da se donese zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Bez tog zakona, Srbija nema mogućnost da joj EU kaže da je ispunila poglavlja 23. i 24. pristupnih pregovora. Trenutno je veliko pitanje da li ćemo dobiti datum za početak pregovora i to zavisi, pored ostalog, i od donošenja ovog zakona, naglašava Đorđević.

Kako ističe, advokatura godinama insistira na donošenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, te da su oni na poslednjem sastanku radne grupe, koja radi na njegovoj izradi, dali predlog koji će kompletan sistem ove vrste pomoći drastično promeniti i to, kako kaže, u javnom interesu, te interesu građana i vladavine prava.

- Advokatura je ponudila, po jednom advokatu, 50 sati pro bono (besplatnog) rada. Kada se to pomnoži sa 8.500 advokata, dobija se velika cifra na godišnjem nivou. Međutim, advokati su i do sada pružali, van svakog sistema, 50 sati besplatnog rada. Na primer, kada nam dođe samohrana majka ili starija lica, koja nemaju novca, mi te slučajeve prihvatamo. Ali to nije bilo u sistemu, što u budućnosti više neće biti slučaj, tako da će se znati da advokati to rade, kaže Đorđević, koji je i član pomenute radne grupe.

Podsetimo, nova radna grupa koja radi na izradi zakona formirana je u aprilu ove godine i u planu je da se tekst nacrta završi do kraja septembra, nakon čega sledi javna rasprava, upućivanje Vladi na usvajanje i ulazak u skupštinsku proceduru. 

  • Policija i dan-danas advokatima duguje više milijardi dinara za službene odbrane. Pritom, advokati su nekada imali pravo na svega 30 odsto, a sada na 50 odsto tarife. To znači da policija, planirajući budžet, nije planirala novac za ovu namenu. Takođe, sudovi duguju desetine miliona na ime neplaćenih službenih odbrana, kaže Đorđević.
  • Od 2000. godine bilo je više pokušaja da se donese Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, ali do njegovog usvajanja nikada nije došlo. Donošenje ovog zakona je od izuzetnog značaja jer će građanima bez novčanih sredstava omogući da imaju pravnu pomoć. Zakonom će, naime, jasno biti utvrđena lista onih koji će moći da dobiju takvu vrstu pomoći, i to tokom celog sudskog postupka, odnosno do donošenja pravosnažne sudske odluke. 
Izvor: B. Karović, danas.rs