Email Print

ZAKON O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU: U POJEDINIM SLUčAJEVIMA RESTITUCIJE PROBLEM JE šTO NE POSTOJI POPISANA IMOVINA U VLASNIšTVU REPUBLIKE SRBIJE, ZBOG čEGA SE POSTUPCI PROLONGIRAJU


Trinaest godina trajala je borba sada pokojnog N.K. da povrati nacionalizovani lokal u centru Šida. Postupak restitucije sada je okončan, a pravosnažnom presudom nije vraćena samo imovina koju od Centroprometa potražuju bivši vlasnici - šest poslovnih prostora, već je i država ponovo postala vlasnik 24 lokala u centru tog sremskog grada....

Trideset jedan lokal u strogom centru Šida posle pet godina suđenja izuzet je iz stečajne mase preduzeća Centropromet, u kojoj se bez pravnog osnova i samo jednim potezom olovke u katastru, greškom ili namerom i našao.

Advokat Dragan Babović koji je zastupao vlasnika jednog nacionalizovanog lokala kaže da su o svemu obavestili pravobranilaštvo u Novom Sadu, pa je u postupku i državi vraćena imovina, ali ne bez problema, jer je prvostepenom presudom odbijen tužbeni zahtev.

"Sud je nepravilno, iako je imao sve dokaze da preduzeće Centropromet nema nijedan papir kojim bi dokazao da je država prenela svojinu na njega,doneo prvo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev same Republike Srbije", rekao je advokat Dragan Babović.

"Iz samog predmeta jasno je vidljivo da za te konkretne nepokretnosti stečajni dužnik nije imao dokaze i drugi put u ponovljenom postuku to je utvrđeno", potvdila je i Vesna Bilić, zamenik državnog pravobranioca.

Za pokušaj da se preduzeću Centropromet, koje privatizovano 2008. godine, a danas je u stečaju, grubim falsifikatom pribavi vlasništvo nad 31 lokalom u katastru niko nije odgovarao.

U pravobranilaštvu kažu da su postupci pokrenuti, ali ne znaju njihov ishod. Prijava protiv odgovornih u katastru neće biti, jer je prekršaj učinjen još 2001. godine, pa je nastupila apsolutna zastarelost.

U pravobranilaštvu kažu da ovo nije usamljen slučaj, te da samo odeljenje u Novom Sadu vodi više od 100 sličnih predmeta. Kao uzrok problema vide to što ugovori o privatizaciji ne preciziraju kapital koji se prodaje, ali ne postoji ni popis državne imovine.

"Naravno da nam je to prepreka za naše postupanju u okviru naših nadležnosti i naravno da bi nam značilo da postoji jasno i precizno popisana imovina u vlasništvu Republike Srbije", isitče Vesna Bilić.

"Znači ovaj slučaj je, na žalost, samo jedna kap u moru jednog velikog problema nepopisane državne imovine i ilustrativni primer, jer dokazuje da je čitav krug zatvoren, odnosno da je jedino kroz resitutuciju država popisala svoju imovinu. Međutim, problem je što se potražuje jako malo", napominje Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Antić ocenjuju i da je pljačku državne imovine ovde prvenstveno sprečio interes restitucije, a ne, kako bi to trebalo, sudovi i katastar.

Izvor: Vebsajt RTV, Marija Stokuća, 07.06.2016.
Naslov: Redakcija