Email Print

PRAVILNIK O POSTUPKU, NAČINU VREDNOVANJA I KVANTITATIVNOM ISKAZIVANJU NAUČNOISTRAŽIVAČKIH REZULTATA ISTRAŽIVAČA: NAUčNICI TRAżE PONIšTAVANJE PRAVILNIKA, JER SE NJIME NIPODAšTAVAJU HUMANISTIčKE NAUKE I SVESNO UMANJUJE ZNAčAJ ISTORIJSKOG I KULTURNOG NASLEđA REPUBLIKE SRBIJ


Prosvetne vlasti tvrde da je otkako je pre mesec dana poništen konkurs za naučnoistraživačke projekte održana serija pojedinačnih sastanaka sa naučnicima, ali bez formalnih predloga. – Istraživači kažu da sastanaka nije bilo, da čekaju novog ministra i da će njemu predočiti svoje predloge

Mesec dana od obaranja konkursa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za novi ciklus naučnoistraživačkih projekata, naučna zajednica Srbije je i dalje u neizvesnosti. Na novom konkursu se radi i ne radi, zavisno od toga koga pitate, a utisak je da je sve stalo u iščekivanju novog ministra prosvete i formiranja Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj.

Državni sekretar dr Vera Dondur i resorni pomoćnici ministra prosvete imali su seriju pojedinačnih sastanaka sa naučnicima. Međutim, osim zahteva za ostavkama, nije iznet nijedan formalni predlog. Osim toga, zajednički stav na prvom sastanku bio je da se sačeka formiranje novog Saveta za nauku i tehnološki razvoj – kažu u Ministarstvu prosvete.

Iz naučne zajednice tvrde da nikakvih sastanaka osim jednog nije bilo i da se u očekivanju novog ministra, neprekidno radi na izradi modela institucionalnog finansiranja. Oni paralelno zahtevaju i poništavanje Pravilnika o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezulta istraživača("Sl. glasnik RS", br. 24/2016 - dalje: Pravilnik), koji je usvojen u martu 2016. godine.

Ovim Pravilnikom, tvrde, "nipodaštavaju se humanističke nauke, u prvom redu one koje se bave nacionalnim istraživanjima: istorija, istorija umetnosti, etnologija, arheologija i muzikologija i svesno umanjuje značaj istorijskog i kulturnog nasleđa Republike Srbije, što neminovno vodi ka gašenju mnogih humanističkih disciplina".

Trenutno je status kvo, čekamo formiranje novog Ministarstva. To, međutim, ne znači da mi ne radimo, humanističke nauke završavaju model institucionalnog finansiranja, jer je to jedini način da se instituti zaštite od čestih promena. Sa tim predlogom ćemo dočekati novog ministra – kaže dr Aleksandra Pavićević iz Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ona dodaje da uporedo traje i pritisak da se, kao i konkurs, poništi Pravilnik, o čemu su pismom obavešteni ministar Srđan Verbić, Zajednica instituta Srbije, Konferencija univerziteta Srbije i Pokret "Spasimo nauku". U ovom dopisu, koji je potpisao dr Vujadin Ivanišević, predsednik Naučnog odbora za istoriju, arheologiju i etnologiju, navodi se da je osnovni problem u odnosu Ministarstva prosvete prema humanističkim naukama i vrednovanju naučnoistraživačkog rada u humanistici.

Naučnici ukazuju i na to da je posledica ovakvog tretmana humanističkih nauka i onemogućavanje razvoja časopisa kao regionalnih i međunarodnih publikacija i njihovo gašenje. O ovome su se izjasnili članovi odbora za istoriju, arheologiju i etnologiju na sastanku krajem maja.

Zanemarivanje drugih naučnih radova važnih za humanističke nauke, poput monografija, te velikog broja humanističkih naučnih časopisa iz evropskih zemalja koji se ne nalaze na listama Web of science, predstavlja čin uništavanja kvaliteta naučnog istraživanja u oblasti humanistike, koji može dovesti do gašenja brojnih disciplina – navodi se u ovom pismu.

Naučni odbori su, inače, tela Ministarstva prosvete i ima ih 17 (deset u oblasti osnovnih istraživanja i sedam u oblasti tehnološkog razvoja), a čine ga predstavnici instituta i fakulteta.

Podsetimo, za ovih mesec dana od obaranja konkursa, u Ministarstvu je održan samo jedan zvaničan sastanak sa predstavnicima naučne zajednice. Taj sastanak je izazvao revolt naučne javnosti, jer nisu bili pozvani najglasniji kritičari konkursa. Postavljeno je i pitanje po kojem kriterijumu su ljudi pozivani u Ministarstvo i izražena sumnja da se ništa neće promeniti ni u novom tekstu konkursa ukoliko ga radi "stara ekipa".

Zajednica instituta Srbije (ZIS) bila je pozvana na taj prvi sastanak, ali od tada više nije bilo poziva. Zajednički stav tad je bio da se, ništa ne čini dok se ne formira Savet, jer je njegovo mišljenje presudno. Konkurs nije pitanje života i smrti, već kvaliteta projekta i nauke uopšte, a uslov za to je uvođenje institucionalnog finansiranja, onako kako je u svim zemljama EU i u okruženju – rekao je dr Duško Blagojević, predsednik ZIS.

On podseća i da je Zajednica pre nekoliko dana poslala dopis Vladi Republike Srbije u kojem se ukazuje na postojanje problema u funkcionisanju projekata koji su u toku, a koji su, odlukom Vlade, produženi do kraja ove godine. U ovom dopisu, ukazano je na problem zamene istraživača na projektima, jer pojedini prestaju sa radom zbog penzionisanja ili odlaska u inostranstvo. Zahtevi za zamenu se podnose, ali se – ne odobrava.

Ponovljen je i zahtev da se objavi kompletna baza referenci (svih kategorija radova) i njena provera i dopuna, prvo od strane rukovodilaca projekata. Posle verifikacije odbora, kompletna baza bi bila javno vidljiva.

Sindikat nauke, koji nije imao predstavnika na prvom sastanku u Ministarstvu prosvete, takođe nema nikakvih, novih informacija od obaranja konkursa. Dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke kaže da nisu do sada dobili nijedan poziv za novi sastanak u Ministarstvu.

Izvor: Vebsajt Politika, Sandra Gucijan, 07.06.2016.
Naslov: Redakcija