Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE TRAŽI RAZREŠENJE ČLANOVA VISOKOG SAVETA SUDSTVA ODGOVORNIH ZA REIZBOR SUDIJA, PREISPITIVANJE RADA MINISTARKE PRAVDE I PREDUZIMANJE PRAVNIH KORAKA PROTIV KRIVACA


Razrešenje članova Visokog saveta sudstva odgovornih za reizbor sudija, preispitivanje rada ministarke pravde, preduzimanje pravnih koraka protiv krivaca - neke su od preporuka vladi Srbije koje je Savet za borbu protiv korupcije dostavio u svom izveštaju krajem aprila. Izveštaj je potpisao potpredsednik Saveta prof. dr Miroslav Milićević a u njemu se, redom, analiziraju katastrofalni učinci reforme pravosuđa. Tekst prenosimo u celini

Dugo najavljivana reforma pravosuđa započela je donošenjem Nacionalne strategije reforme pravosuđa maja 2006. godine, Ustava, novembra 2006. godine i seta pravosudnih zakona decembra 2008. godine.

Svim navedenim aktima dosledno je regulisana vladavina prava kroz podelu vlasti na tri grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. U Ustavu je na više mesta za sudsku vlast izričito predviđeno da je nezavisna, što znači da nad sudskom vlasti zakonodavna i izvršna vlast ne mogu da uspostave kontrolu (članovi 3, 4, 142, i 149. Ustava).

Navedenim aktima su razrađeni ciljevi reforme pravosuđa, a to su vladavina prava zasnovana na nezavisnom i dostupnom sudu, efikasnim, stručnim i dostojanstvenim sudijama, transparentnom i odgovornom pravosuđu, koje bi bilo sposobno da kroz kontrolu odluka upravnih organa u sve institucije uvede vladavinu prava i na taj način vrati poverenje građana u pravosuđe.

Danas, šest godina nakon usvajanja Strategije i donošenja Ustava, četiri godine od donošenja seta pravosudnih zakona i dve godine od početka primene navedenih akata moramo odgovoriti na to koji rezultati su postignuti pravosudnom reformom. Na ovo pitanje biće veoma teško odgovoriti jer pre donošenja seta pravosudnih zakona nije izvršena prethodna analiza stanja u pravosuđu koja bi bila polazna osnova pomoću koje bi se, uporednom metodom, došlo do tačnih podataka.

Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde u toku ove dve godine nisu dali analizu postignutih rezultata u odnosu na smanjenje broja predmeta, na poboljšanje kvaliteta rada sudova, niti analizu posledica promene mreže sudova.

Savet za borbu protiv korupcije smatra da se nakon dve godine mora napraviti presek stanja u pravosuđu u cilju ukazivanja na probleme i propuste, kao i da se moraju dati smernice za dalji tok reforme.

Ciljevi reforme:

A. Nezavisnost pravosuđa
B. Nova mreža sudova
C. Smanjenje troškova pravosuđa i građana
D. Izmene procesnih propisa u cilju efikasnosti
E. Promena percepcije nezavisnosti i korupcije u pravosuđu.

A. NEZAVISNOST PRAVOSUĐA

Ustavom je garantovana nezavisnost pravosuđa kroz:

- nezavisnost sudske vlasti;
- stalnost sudijske funkcije;
- zaštitu položaja sudija i tužilaca.

NEZAVISNOST PRAVOSUĐA JE OSNOV DEMOKRATIJE U SVAKOM DRUŠTVU. NEZAVISNOST SUDIJA I SAMOSTALNOST TUŽILACA OSNOVNO JE NAČELO GARANTOVANO USTAVOM.

Nezavisnost sudske vlasti znači da i sudska uprava mora biti nezavisna od izvršne vlasti, jer je pravosudna uprava neodvojivi deo sudske vlasti. Zakonom o uređenju sudova predviđena je dvojna uprava Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva sa odgovarajućim nadležnostima.
Ne ulazeći u ustavnost ovog zakonskog rešenja, gde se mešaju dve grane vlasti uz dominaciju izvršne vlasti nad sudskom, mora se upozoriti na potpunu neodrživost takvog uređenja pravosudne uprave, jer zakonom nije uspostavljena ravnoteža između ovih grana vlasti u pogledu nadležnosti, nadzora i kontole rada sudova kao i donošenja sudskog poslovnika.
Naime, prema odredbama o nadležnosti pravosudne uprave koju vrši Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde jasno proizlazi dominantan položaj izvršne vlasti nad sudskom, jer su Ministarstvu data prava koja omogućavaju potpunu kontrolu rada sudova i sudija.
Sudski poslovnik, akt kojim se reguliše rad sudova, donosi Ministar nadležan za pravosuđe. Primenu poslovnika nadzire i kontoliše Ministarstvo pravde bez učešća Visokog saveta sudstva.
Ministru pravde dato je pravo da donosi konačnu odluku o broju potrebnih sudija i tužilaca, kroz davanje saglasnosti na već donetu odluku najviših sudskih organa. Ovo ovlašćenje Ministra pravde nespojivo je sa načelom nezavisnosti sudske vlasti.
Zakonom o Visokom savetu sudstva nije dosledno sprovedeno načelo nespojivosti finkcija u cilju nezavisnosti pravosuđa u odnosu na ostale dve grane vlasti. Naime, u članu 11. navedenog zakona regulisana je nespojivost funkcija tako da je izričito predviđeno da članovi Visokog saveta sudstva iz reda advokata i profesora ne mogu biti na funkcijama u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti. Međutim, ovo načelo nije dosledno primenjeno u odnosu na Ministra pravde (izvršna vlast) i predsednika Odbora za pravosuđe (zakonodavna vlast), koji su članovi Visokog saveta sudstva po službenoj dužnosti, iako imaju funkcije u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti.

Pravosuđe nema svoj budžet potpuno odvojen od budžeta izvršne vlasti, pa se ni sa tog aspekta ne može govoriti o samostalnosti i ravnopravnosti sudske vlasti u odnosu na izvršnu i zakonodavnu. Visoki savet sudstva je doneo odluku o prenosu svojih prava vezanih za budžet na izvršnu vlast, čime je deo svojih nadležnosti preneo na izvršnu vlast bez zakonskog osnova.

 

PRELAZNIM I ZAVRŠNIM ODREDBAMA ZAKONA O SUDIJAMA PREDVIĐEN JE OPŠTI REIZBOR I IZBOR SUDIJA ČIME SE ODSTUPILO OD OSNOVNOG USTAVNOG NAČELA STALNOSTI SUDIJSKE FUNKCIJE.
Tumačenja političara da reizbor proizlazi iz ustavnog zakona nisu prihvatljiva, jer kada se radi o osnovnom ustavnom načelu koje garantuje nezavisnost sudija, svako tumačenje mora biti restriktivno i u skladu sa ovim načelom.
Prema tome, izvršna vlast je bez učešća pravosuđa donela odluku o sveopštem reizboru i izboru sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, čiji izbor je izmešten iz pravosuđa jer ga bira Skupština. Skupština nije izvršila blagovremeno i zakonito izbor prvog saziva Visokog saveta sudstva, jer je odbila da izabere člana iz reda profesora koga su prvobitno predložili nadležni fakulteti, što je urađeno i sa članom iz reda advokata, pa je najviša sudska vlast radila u nepotpunom sastavu. Izvršna i zakonodavna vlast je Zakonom korumpirala članove prvog saziva Visokog saveta sudstva iz reda sudija, koji su privilegovani na taj način što su izuzeti iz sveopšteg izbora i dato im je pravo da bez konkursa, po isteku mandata napreduju u sudove višeg stepena. To je svojevrsna ogoljena korupcija, jer uvek kada se vrši izuzimanje određenih lica iz opšteg pravila, uz dobijanje privilegija i naknada, za to se mora izvršiti protivusluga. U ovom slučaju to je značilo izvršiti izbor bez ikakvih merila i procedura, prema meri izvršne vlasti.
Zbog nepostojanja jasno određenih procedura i prethodno utvrđenih standarda i rezultata rada svakog sudije, Visoki savet sudstva je radio netransparentno, oduzimajući pravo sudijama da prisustvuju raspravi o svojim prijavama, kao i mogućnost da imaju pristup svim dokazima koji se odnose na ispunjenost uslova za reizbor. Visoki savet sudstva na taj način nije omogućio sudijama fer odlučivanje o njihovim prijavima. Visoki savet sudstva je, takođe, odbijao da obrazloži svoje odluke, odnosno da saopšti sudijama jasne razloge zbog kojih nisu izabrani, pokušavajući da onemogući sudije da koriste žalbu Ustavnom sudu, kao redovan pravni lek određen Ustavom, jer bez jasnih razloga za neizbor sudije nisu imale mogućnost korišćenja delotvornog pravnog leka.
Prvi saziv Visokog saveta sudstva nije utvrdio procedure na osnovu kojih bi se utvrdila ispunjenost kriterijuma stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, iako su ta merila osnov pravljenja rang liste, koja je jedina objektivna u odnosu na ispunjenost navedenih kriterijuma.
Naša stučna javnost, kao i međunarodna zajednica konstatovale su mnoge greške u reizboru, odnosno izboru, koje se moraju ispraviti, i ukazale na brojne nedostatke u procesu reizbora sudija i žalbi neizabranih sudija, na netransparentnost, kršenje procedura i standarda, nedosledno primenjivanje kriterijuma, delovanje Visokog saveta sudstva u nepotpunom sastavu i pod uticajem spoljnih pritisaka.
Napravljene greške se ne mogu ispraviti činjenjem novih grešaka, a to se dogodilo u preispitivanju izvršenog reizbora. Sudijama je zakonom oduzeto pravo na žalbu Ustavnom sudu kao delotvoran pravni lek i odlučeno je da o žalbama, kao o prigovorima ponovo odlučuje isti organ koji je odluke i doneo. Žalba Ustavnom sudu, kao Ustavom zajemčeni pravni lek, pretvorena je u prigovor, kao vanredni pravni lek, koji nije, niti može biti delotvoran pravni lek.
Ovakve odredbe Zakona o sudijama suprotne su osnovnim ustavnim načelima i međunarodnim standardima: da o zakonitosti pojedinačnih odluka donetih od strane organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja (Visoki savet sudstva) odlučuje sud u odgovarajućem postupku; da svako ima pravo na delotvoran pravni lek; da o delotvornom pravnom leku ne može odlučivati isti organ bez obzira na njegov personalni sastav (svi članovi stalnog saziva Visokog saveta sudstva bili su članovi i prvog saziva, osim članova iz reda sudija). Neizabranim sudijama oduzeto je pravo na delotvoran pravni lek, ali je takođe oduzeta i nadležnost Ustavnom sudu, zbog njegove nefunkcionalnosti. Ako je država propustila da učini sud funkcionalnim, to nije opravdanje da se sudiji može oduzeti pravo na delotvoran pravni lek, niti se iz tog razloga Ustavnom sudu može oduzimati ustavom određena nadležnost da odlučuje o žalbama sudija.
O prigovorima, odnosno žalbama sudija ni nakon dve godine nisu donete konačne odluke. Od početka rada, 20. jula 2011. godine, Visoki savet sudstva je održao 26 sednica. Na ovim sednicama donete su ukupno 462 odluke, od kojih je za 359 sudija prigovor odbijen, a usvojen je za 84 sudija, što znači da je od ukupnog broja usvojeno manje od jedne petine prigovora. Kada se izvrši analiza rezultata u odlučivanju po prigovorima Visokog saveta sudstva, proizlazi da je na početku preispitivanja usvojeno mnogo više prigovora nego kasnije, i da su rezultati različitih komisija potpuno različiti i neusklađeni. Ovo upućuje na sumnju da Visoki savet sudstva nije primenjivao iste kriterijume prema svim neizabranim sudijama, kao i prema ranije izabranim sudijama, odnosno da nije jednako postupao prema svim podnosiocima prigovora.
Visoki savet sudstva i sada radi u nepotpunom sastavu, uz afere kao što je sumnjivo hapšenje jednog člana Visokog saveta sudstva, uz ostavku drugog člana koji je izneo veoma ozbiljne primedbe na zakonitost rada Visokog saveta sudstva, i uz učešće člana za koga je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da je u sukobu interesa. Sve ovo ukazuje na to da reforma koju je osmislila i do sada uglavnom realizovala izvršna vlast, nije dala očekivane rezultate.

 

 

O ZAŠTITI POLOŽAJA REIZABRANIH I BIRANIH SUDIJA I TUŽILACA U OVOM MOMENTU NE MOŽE SE GOVORITI, JER SE TEK SADA PRIPREMA REVIZIJA POSTUPKA U ODNOSU NA REIZABRANE SUDIJE, KAO I NA SUDIJE KOJE SU PRVI PUT BIRANE.
Činjenica da reizbor i izbor sudija od prvog saziva Visokog saveta sudstva nije konačno završen ni posle dve godine (tek sada se osnivaju komisije), unosi nemir, nesigurnost i strah kod sudija, što je suprotno standardima, ustavnim načelima, zakonima i Kodeksu sudijske etike.
U skladu sa Zakonom o sudijama postojala je obaveza da se izvrši izbor predsednika sudova u roku od tri meseca, dakle najkasnije do 31. marta 2010. godine. Međutim, predsednici sudova, ni nakon dve godine od isticanja roka još uvek nisu izabrani, što ugrožava njihovu sigurnost i obavljanje nadležnosti u skladu sa Zakonom o sudijama.

B. NOVA MREŽA SUDOVA

Zakonom o uređenju sudova ustanovljena je nova mreža sudova u cilju:

- smanjenja korupcije u malim mestima,
- ravnomernog opterećenja sudija
- smanjenja broja sudija zbog efikasnijeg rada sudova
- pojeftinjenja sudskih postupaka.

Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde nakon dve godine nisu izvršili analizu o tome da li je i jedan od navedenih ciljeva ispunjen.

Pravda je, nakon reforme postala nedostupna u fizičkom smislu, jer se do nekih sudova putuje više od sto kilometara. Međutim, pravda je nedostupna i zbog povećanja troškova, prouzrokovanih novom mrežom sudova i povećanjem taksi.

O ravnomernosti opterećenja sudija ne može se govoriti, jer su sudije različito opterećene. Sudije u Beogradu i nekolicini drugih većih gradova višestruko su opterećene u odnosu na sudije u manjim sudovima.

Svakom sudiji dodeljen je značajno veći broj predmeta u odnosu na period pre uvođenja nove mreže sudova. Broj predmeta po sudiji u istrazi i krivici povećan je čak i do 8 puta, što je veliki problem s obzirom na zastarevanje krivičnog gonjenja. Neravnomerna opterećenost sudija i sudova višestruko je uvećana i kreće se u osnovnim sudovima više od 20 puta u istrazi, 26 puta u parnici i 18 puta u krivici, u višim sudovima 34 puta u istrazi, 100 puta u krivici, a u apelacijama duplo, i do 3 puta u drugostepenoj krivičnoj materiji (iz Izveštaja Društva sudija Srbije).

C. TROŠKOVI

U troškove pravosudne reforme spadaju sveobuhvatni troškovi novih poslovnih prostora (zakup ili kupovina novih sudskih zgrada), troškovi adaptacija, troškovi starih sudskih zgrada u kojima se nalaze samo sudske jedinice (u zgradi suda u Obrenovcu postoji veliki neiskorišćen prostor jer su tri sprata zgrade prazna), tekući troškovi kao i povećani troškovi sudskih taksi. U troškove spadaju svi troškovi izazvani obavljanjem sudijske funkcije u sudskim jedinicama (troškovi putovanja, dnevnice, ostali troškovi sudija i zaposlenih radnika koji funkciju povremeno obavljaju u sudskim jednicama), kao i troškovi stranaka i advokata, troškovi za iznajmljivanje stanova sudija i tužilaca, naknade za odvojeni život, dakle svi troškovi do kojih je dovela nova mreža sudova.

Savet za borbu protiv korupcije je tražio podatke o troškovima nove mreže sudova od Ministarstva pravde, Ministarstva finansija i Društva sudija Srbije. Međutim, Savet nije dobio potpune i upotrebljive uporedne podatke u odnosu na troškove pre reforme mreže sudova i podatke nakon izvršene reforme.

Savet je samo dobio od Ministarstva finansija Izvode iz Predloga zakona o završnom budžetu RS za 2009. i 2010. godinu i Karticu iz glavne knjige trezora za izvršenje na funkciju 330 za 2009, 2010. i 2011. godinu. Međutim, podaci su nepotpuni i na osnovu njih se ne može utvrditi da li su troškovi povećani, ili smanjeni.

Sve ove činjenice, kao i uvođenje visokih sudskih taksi, ukazuju da je sudski sistem postao skuplji i sporiji, a pravda nedostupnija.

D. IZMENE PROPISA

Jedan od ciljeva pravosudne reforme je izmena procesnih zakona koja je trebalo da dovede do bržeg okončanja postupka, odnosno suđenja u razumnom roku. To je slučaj sa Zakonom o parničnom postupku i Zakonikom o krivičnom postupku, koji su doneti da bi se postupci pred sudovima ubrzali, ali neka rešenja iz ovih zakona idu na štetu pravičnog suđenja. Suđenje u razumnom roku ne može da utiče na donošenje nepravičnih i nezakonitih presuda, odnosno da bude na štetu pravičnog suđenja, jer između razumnog roka i pravičnog suđenja mora postojati ravnoteža. Skraćivanje rokova će sigurno dovesti do efikasnog suđenja. Međutim u kojoj meri će se u kratkim rokovima onemogućiti pravo stranke na pravično suđenje i utvrđivanje istine sada je preuranjeno govoriti, odgovor ćemo dobiti kroz primenu zakona, iako je stručna javnost već dala primedbe u odnosu na nerealne rokove i odustajanje od načela materijalne istine.

Zakonom o parničnom postupku i Zakonikom o krivičnom postupku odustalo se od obaveze suda da u postupku mora utvrditi materijalnu istinu. Odustajanje od načela utvrđivanja materijalne istine u Zakonu o parničnom postupku može se prihvatiti, jer je pravo na mirno uživanje imovine relativno pravo koje se može ograničiti pod određenim uslovima.

Međutim, odustajanje od materijalne istine u krivičnom postupku nije u skladu sa pravom koje se štiti, jer pravo na slobodu i bezbednost ličnosti je apsolutno pravo koje se ne može ograničiti. Od krivičnog postupka se očekuje da se utvrdi istina, a ne ko je bio uspešniji u dokazivanju i ko je ostavio bolji utisak pred sudom. Odustajanje od materijalne istine posebno je opasno kada imamo dva neravnopravna subjekta u postupku, i to tužioca kome su data veoma široka ovlašćenja u tužilačkoj istrazi, a sa druge strane okrivljenog, koji često nije u mogućnosti da angažuje branioca, koji nije pravno obrazovan i stručan. Pravično suđenje uključuje jednakost strana u postupku, koja se ne obezbeđuje ovakvim rešenjima u Zakoniku o krivičnom postupku.

E. PROMENA PERCEPCIJE NEZAVISNOSTI I KORUPCIJE U PRAVOSUĐU

NEZAVISNOST PRAVOSUĐA
Prema najnovijem Izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2011-2012. godinu o nezavisnosti pravosuđa, Srbija je od ukupno 142 zemlje svrstana na 128 mesto. Prema njihovom istraživanju za 2008/2009. godinu Srbija je bila na 106 mestu, pa se može zaključiti da je percepcija nezavisnosti pravosuđa nakon sprovedene reforme pogoršana.

 

KORUPCIJA U PRAVOSUĐU
Istraživanje percepcije građana o nivou korupcije u Srbiji kao i njihovih iskustava sa korupcijom sproveo je Medium Galup za UNDP. Upoređujući istraživanje merenja korupcije u novembru 2011. godine sa istraživanjem sprovedenim 2009. godini, i u martu i oktobru 2010. godine, može se zaključiti da je percepcija korupcije u pravosudnim organima pogoršana. Mišljenje da je sudstvo previše korumpirano da bi se bavilo korupcijom je u porastu, zato što je u oktobru 2009. godine tako smatralo 79% ispitanika, u martu 2010. godine 81%, u oktobru 2010. godine 80%, a u novembru 2011. godine 83% ispitanika. U pogledu institucija u kojima je korupcija najprisutnija, sudije zauzimaju treće mesto iza političkih partija i zdravstva. Na osnovu podataka Agencije za borbu protiv korupcije u vezi sa predstavkama građana na postupanje pravosuđa možemo uočiti da je broj pritužbi na rad pravosuđa udvostručen. Tako je u 2010. godini Agencija primila 41 predstavku, a u 2011. godini čak 84 predstavke. I na osnovu podataka Saveta za borbu protiv korupcije može se uočiti da je broj predstavki sa prigovorima na rad pravosuđa uvećan, tako je u 2009. godini primljeno 20 predstavki, a u 2011. godini 32 predstavke.

 

ZAKLjUČCI I PREPORUKE SAVETA

1. Smatramo da su ispunjeni uslovi za razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sudija, članova prvog saziva Visokog saveta sudstva, koji su kroz postupak reizbora i izbora pokazali nestručnost, nesavesnost i nedostojnost za obavljanje sudijske funkcije;
2. Smatramo da treba preispitati rad ministarke nadležne za pravosuđe, jer:
- je obmanjivala našu i inostranu stručnu javnost davanjem neistinitih izjava,
- je učestvovala u nezakonitom radu Visokog saveta sudstva, koji je doveo do toga da ni posle više od dve godine nije završen reizbor i izbor sudija,
- ni nakon dve godine nemamo tačne uporedne podatke o ranijim rezultatima rada pravosuđa i rezultatima nakon izvršenog smanjenja broja sudija, odnosno reizbora i izbora sudija i uspostavljanja nove mreže sudova, sa aspekta dostupanosti sudova građanima, kako zbog uvođenja visokih taksi tako i zbog visokih troškova putovanja,
- izbor predsednika sudova nije završen u zakonskom roku;
3. Smatramo da treba ispitati navode sudije Milimira Lukića, člana stalnog saziva Visokog saveta sudstva, i utvrditi da li je bilo nezakonitosti u radu ovog tela i preduzeti odgovarajuće mere prema svakom članu stalnog saziva Visokog saveta sudstva;
4. Smatramo da je Visoki savet sudstva dužan da konačno odluči o žalbama, odnosno prigovorima neizabranih sudija, zakonito i kvalitetno u skladu sa pravilima koja su važila za reizbor svih sudija, jer sve sudije moraju biti ravnopravne u primeni pravila;
5. Smatramo da treba preispitati rad Ustavnog suda, jer je Ustavni sud prihvatio da o odlučivanju po žalbama sudija koje su podnete kao redovan pravni lek odlučuje Visoki savet sudstva kao o prigovorima, što je pravni lek manje snage i značaja. Žalba Ustavnom sudu kao pravni lek regulisana je Ustavom i to ustavno pravo ne može se uskratiti sudijama, odnosno ne može im se uskratiti pravo sudskog preispitivanja odluka donetih od strane Visokog saveta sudstva. Prema tome, od žalbe se ne može nasilno praviti prigovor, niti se zakonom sudiji može oduzeti žalba kao delotvoran pravni lek, niti se Ustavnom sudu može oduzeti izričito predviđena nadležnost da preispituje odluke Visokog saveta sudstva kada se radi o statusnim pravima sudija;
6. Smatramo da treba preispitati potreban broj sudija na osnovu prethodno utvrđenih kriterijuma;
7. Smatramo da treba preispitati primenjivost procesnih zakona iz svih oblasti prava (parnične, krivične, upravne i izvršne).

E novine