BIZNISI PROPADAJU ZBOG ZAŠTIĆENIH DUŽNIKA

Više od 150 preduzeća, uglavnom zaduženih, zaštićeno je od plaćanja bilo kakvih dugova. Toliko ih se nalazi u procesu restrukturiranja. R. Đ. i Lj. S., vlasnice preduzeća, žale se na državu.

Za vreme restrukturiranja ne postoji mogućnost bilo kakve prinudne naplate. Kao posledica toga, manje firme kojima duguju novac, na ivici su propasti.
 

R. Đ. vlasnik preduzeća “Intermehanika” iz Smedereva, koje zapošljava 70 radnika, izvukla je deblji kraj iz saradnje sa preduzećima koja su sada u restrukturiranju. “Vagonka” iz Niša, “Zgop” iz Novog Sada koji je pripadao “Nibens grupi”, “Goša” iz Smederevske Palanke i “Agroživ” duguju joj ukupno oko 600.000 evra. 

-          Većinu sam tužila i dobila sporove, ali po Zakonu o privatizaciji dokle god traje restrukturiranje, ova potraživanja neću moći da naplatim.

Ta preduzeća su od nas dobila robu ili uslugu, a iako novac za to nismo primili, državi smo uredno platili PDV. Ta obrtna sredstva su nama život, neko ih je neovlašćeno uzeo, a u prethodnom periodu država je to tolerisala. Radnici su ostali bez plata, a obaveze prema dobavljačima morali smo da izmirimo uzimanjem skupih kredita koje još otplaćujemo.
 

Lj.S. vlasnik firme “Stanojević“ iz Valjeva koja se bavi proizvodnjom, trgovinom i uslugama u oblasti metaloprerade, godinama je poslovala sa “Ikarbusom” i IMT-om. Ova dva preduzeća sada joj duguju oko 1,4 miliona dinara. 

- zbog nemogućnosti da naplatim taj dug dugujem državi za poreze i doprinose. Nedavno sam htela da podignem kredit u banci kako bih isplatila deo obaveza, ali su me odbili jer me zbog poslovanja sa firmama u restrukturiranju smatraju rizičnim ulaganjem. 

Ona objašnjava da su mnoge njene kolege preduzetnici iz istog razloga pozatvarali firme.

- Pola dana izgubim praveći kombinacije kako da produžim rok onima kojima ja dugujem, drugu polovinu dana molim ove firme da mi plate, a sve znajući da neko od dobavljača kojima dugujem novac može da me blokira - kaže ona.

Jedan od predloga države za rešenje ovih problema bio je da poverioci dobiju učešće u kapitalu kod preduzeća u restrukturiranju.  OVO JE POTPUNO NERACIONALNO REŠENJE, jer dugovi koje imaju ta preduzeća daleko prevazilaze njihov kapital. Mi samo želimo da nam se vrati novac kako bismo nastavili sa radom i kako i mi ne bismo propali zajedno sa preduzećima u restrukturiranju. To su državna preduzeća, pa bismo prihvatili i da nam umesto novca država potraživanja isplati obveznicama - kaže R. Đ.