ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KULTURI: NACIONALNI SAVET ZA KULTURU NEZADOVOLJAN ODREDBAMA ZAKONA, KOJIMA SU PREVODIOCI NAUčNIH I STRUčNIH TEKSTOVA PROGLAšENI UMETNICIMA

Usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi ("Sl. glasnik RS", br. 13/2016 - dalje: Zakon) sadrži mnogo loših rešenja, smatra Nacionalni savet za kulturu, navodeći kao primer to što su prevodioci naučnih i stručnih tekstova proglašeni umetnicima, za razliku od pravnika, biznismena i naučnika koji tekstove pišu.

Nacionalni savet ukazuje na "jednu posebno opasnu" odredbu novog Zakona, koja, kako navode, potpuno neopravdano i proizvoljno podriva temelje na kojima počiva kultura.

Novi Zakon, iz nepoznatih razloga, proglašava umetnicima prevodioce stručnih tekstova, a pošto se prevodioci, kao što naziv govori, bave prevođenjem naučnih i stručnih tekstova, a ne umetničkih dela, oni nikako ne mogu biti umetnici, navodi se u saopštenju Saveta.

Iako ih administrativnim putem proglašava umetnicima, malo je verovatno da će Ministarstvo kulture i informisanja ikoga ubediti da su tekstovi koje oni prevode, poput uputstava za tehničke uređaje, ugovora između kompanija, izvoda iz matičnih knjiga, pa i naučnih radova, u stvari umetnička dela, navodi Savet, koji smatra da ta proizvoljnost, nažalost, nije ograničena na zbrku u pojmovima, već ima dalekosežne posledice.

Savet ističe da prevodioci naučnih i stručnih tekstova, ma koliko bili stručni i profesionalni, nisu umetnici, kao što nisu umetnici ni drugi stručnjaci u kulturi, koji obavljaju poslove iz člana 55b novog Zakona.

Odredba Zakona im, međutim, i to samo njima, ali ne i drugim stručnjacima u kulturi, omogućava da pretenduju na mere kojima država, svesna da visoka umetnost ne može biti prepuštena tržištu, podstiče kreativnost i bavljenje kulturom, dodaje se u saopštenju.

Drugim rečima, Ministarstvo je izdvojilo jednu kategoriju stručnjaka u kulturi i dodelilo joj prava koja joj ne pripadaju, upozorava Savet.

Nacionalni savet za kulturu navodi da je, u skladu sa svojom zakonskom ulogom, u više navrata nudio pomoć u pisanju pojedinih odredbi Zakona i ukazuje da su loša rešenja mogla biti izbegnuta da su Ministarstvo kulture i informisanja i poslanici Narodne skupštine Republike Srbije pokazali više sluha za sugestije stručne javnosti i prihvatili bar neke od amandmana.