Email Print

OD 1. FEBRUARA 2016. GODINE SRBIJA PRIMENJUJE NOVI KOMPJUTERIZOVANI TRANZITNI SISTEM: NCTS JE ELEKTRONSKA CARINSKA PROCEDURA BEZ PAPIRA, A NJENIM UVOđENJEM SRBIJA JE ISPUNILA JEDAN OD USLOVA ZA PRISTUPANJE PUNOPRAVNOM čLANSTVU U EU


Otvaranjem prvih poglavlja u pregovorima sa EU polovinom decembra 2015. godine Srbija je odškrinula vrata Evropske unije, a srpska carinska služba je 1. februara 2016. postala deo carinskog sistema "ujedinjene Evrope". Uprava carina je počela da primenjuje takozvani Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (NCTS), koji omogućava da strana roba gotovo bez zadržavanja prelazi našu granicu na putu ka odredištu u nekoj od 34 evropske zemlje.

Reč je o elektronskoj carinskoj proceduri bez papira, a njenim uvođenjem Srbija je ispunila jedan od uslova za pristupanje punopravnom članstvu u EU.

- Srbija se 1. februara uključila u tranzitni sistem Evropske unije, što znači da u protoku robe srpska granica praktično ne postoji - objašnjava Miloš Tomić, direktor Uprave carina. - Pre nego što nam je EU dozvolila da se uključimo u njen tranzitni sistem, Srbija ga je u svojim granicama primenjivala cele 2015. godine. Tako je Uprava carina u prošloj godini obradila bezmalo 1,2 miliona tranzitnih deklaracija. To znači da je kroz našu zemlju, koristeći novi sistem, na putu do svog krajnjeg odredišta sa robom prošlo gotovo milion i dve stotine hiljada kamiona, brodova i vozova.

Tako je Srbija zaslužila da pristupi konvencijama o zajedničkom tranzitnom postupku. Kompjuterizovana carinska procedura, napominje Tomić, omogućava da učesnici u robnom prometu ostvaruju veću zaradu od tranzita. Naši kopneni saobraćajni koridori postaju privlačniji za prevoznike, što donosi više posla bankama, menjačnicama, ugostiteljima, auto-servisima i benzinskim stanicama, a uvećava se i prihod od naplate putarine.

Konvenciju o zajedničkom tranzitnom postupku čini 28 zemalja EU, četiri zemlje EFTA, Turska, Makedonija i od 1. februara 2016. godine Srbija.

- Većina zemalja u našem okruženju koristi NCTS, kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija od marta 2014. godine. Da nismo uveli ovaj sistem, Srbija bi bila jedino carinsko područje koje prekida lanac sigurnog transporta robe u ovom regionu i na Koridoru 10 - ukazuje Tomić.

Ulazak Srbije u ovaj kompjuterizovani tranzitni sistem, koji primenjuju 34 zemlje, smanjiće zastoje na graničnim prelazima i transportne troškove, što povećava konkurentnost srpske privrede. Očekuje se da Koridor 10 privuče više kamiona, naročito posle njegovog završetka u martu 2017. godine, uključujući i jedan broj šlepera sa Koridora 4, koji prolazi kroz Bugarsku i Rumuniju.

Direktor Uprave carina podseća da je ova državna služba počela da uvodi i takozvani sistem ovlašćenih privrednih subjekata. Reč je o, kako carinici vole da kažu, maksimalnom pojednostavljenju carinskih procedura. Do sada su status ovlašćenih privrednih subjekata u Srbiji stekle tri kompanije, dok su još dve u postupku kontrole.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandar Mikavica, 07.02.2016.
Naslov: Redakcija