REFORMA PRAVOSUĐA: Neuspela reforma pravosuđa iz 2010. godine Srbiju do sada koštala 13 miliona evra, jer je većina nereizabranih sudija dobila sporove. Prosečne odštete bile su oko milion i po dinara za sudije osnovnih, odnosno nekadašnjih opštinskih sudova, dok su za sudije viših i Vrhovnog suda dostizale i po dva miliona dinara. Jedan broj zahteva za nematerijalnu odštetu odbačen je. Tamo gde su usvojeni, sudijama i tužiocima je dodeljivano od po 80.000 do 300.000 dinara, pa čak i pola miliona za pretrpljenu duševnu bol

Neuspela reforma pravosuđa za koju, prema nedavnom zaključku Tužilaštva, niko nije odgovoran, koštala je Srbiju najmanje 13 miliona evra do sada. Podaci Ministarstva pravde pokazuju da je samo sa računa ovog Ministarstva isplaćeno 1,6 milijardi dinara, a znatni iznosi plaćeni su i sa računa Vrhovnog kasacionog suda.

U ovom sudu nisu mogli da kažu koliki je to tačno iznos, a podatke nisu imali ni u Državnom pravobranilaštvu, ni u Upravi za trezor. Sve u svemu, država ni punih šest godina posle fijaska nije tačno izračunala koliko je novca otišlo iz njene kase na odštete nereizabranim sudijama i tužiocima.

U Društvu sudija Srbije tvrde da je većina nereizabranih dobila sporove. Prosečne odštete bile su oko milion i po dinara za sudije osnovnih, odnosno nekadašnjih opštinskih sudova, dok su za sudije viših i Vrhovnog suda dostizale i po dva miliona dinara. Procene su da je samo za materijalnu odštetu isplaćeno više od šest miliona evra.

Na ovo treba dodati i nematerijalnu odštetu, kao i astronomske kamate i troškove postupka, što brojku udvostručuje. Osim toga, jedan broj postupaka nije okončan, pa će iznosi i dalje rasti.

- Sve ove odštete, kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija, naplaćene su prinudnim putem, jer država nije prihvatila ponudu sudija da im isplati novac na rate, iako smo čak predlagali da se odreknemo kamata.

U Državnom pravobranilaštvu potvrđuju da je, na osnovu podataka iz 2015. godine, pokrenuto 750 parnica sudija i tužilaca radi naknade štete. Novih tužbi posle toga nije bilo.

- U tužbama sudija i nosilaca javnotužilačkih funkcija najčešće su se nalazili zahtevi za naknadu plata, povezivanje staža osiguranja, i naknadu nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti. Po žalbama, drugostepeni sud je potvrđivao prva dva zahteva materijalne odštete - naknadu plata i povezivanje staža osiguranja. Posle ovih odluka nije bilo indicija o revizijskim postupcima - kažu u Pravobranilaštvu.

Takođe dodaju da je u toku reforma kompjuterskog sistema, pa će uskoro moći da izađu sa preciznijim podacima.

- Država je jedino pravno lice koje su sudije i tužioci tužili, pa iznenađuje činjenica da njen pravni zastupnik, Državno pravobranilaštvo, ne vodi računa o tome koliko je postupaka izgubilo, koliki su iznosi odštetnih zahteva isplaćeni, kolike su kamate i troškovi izvršnog postupka. To samo pokazuje da se država ne ponaša kao dobar domaćin - zaključuje Dragana Boljević.

Jedan broj zahteva za nematerijalnu odštetu odbačen je. Tamo gde su usvojeni, sudijama i tužiocima je dodeljivano od po 80.000 do 300.000 dinara, pa čak i pola miliona za pretrpljenu duševnu bol.