Email Print

REPUBLIKA SRBIJA POSTALA ČLANICA MEĐUNARODNE UNIJE ZA ZAŠTITU NOVIH BILJNIH SORTI


Republika Srbija je 5. januara 2013. godine postala 71. članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti - UPOV. Nakon ispunjavanja svih neophodnih preduslova za pristupanje ovoj međunarodnoj organizaciji, ambasador Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, 5. decembra 2012. godine, predao je generalnom sekretaru WIPO i UPOV-a instrument za pristupanje Republike Srbije UPOV-u. U skladu sa UPOV Konvencijom mesec dana nakon polaganja instrumenta za pristupanje država postaje punopravna članica UPOV-a. Kao neophodan preduslov Republika Srbija je u potpunosti uskladila svoju zakonsku regulativu i sistem zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti sa UPOV Konvencijom iz 1991.godine, usvajanjem Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti (2009), Zakona o potvrđivanju UPOV Konvencije (2010) i Zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti (2011).

Značaj pristupanja Srbije UPOV-u i međunarodnom sistemu zaštite biljnih sorti

Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV) je međuvladina organizacija u sistemu Ujedinjenih nacija, u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), sa sedištem u Ženevi. Skraćenica UPOV je izvedena iz francuskog imena organizacije, "Union internationale pour la protection des obtentions vegetales". UPOV je osnovan Međunarodnom konvencijom o zaštiti novih biljnih sorti, koja je potpisana u Parizu 1961., a revidirana je 1972, 1978 i 1991 godine. Kao vrhovno telo Savet UPOV-a se sastoji od predstavnika svih članova Unije, a svaka država članica ima jedan glas u Savetu. Savet je odgovoran za očuvanje interesa i podršku razvoja Unije i za utvrđivanje njegovog programa i budžeta. Sekretarijatom UPOV-a (Biro Unije) rukovodi generalni sekretar. Shodno dogovorenoj saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu (WIPO), generalni sekretar te organizacije je i generalni sekretar UPOV-a.

Pristupanjem UPOV-u države članice pokazaju težnju da zaštite oplemenjivače bilja na osnovu principa koji su širom sveta dobili priznanje i podršku, a nosiocima prava omogućava obezbeđenje zaštite i u drugim državama članicama. Država članica ima mogućnost da kroz članstvo u UPOV-u učestvuje i koristi se iskustvima drugih država, intenziviraće se saradnja između članica država usmerena na ispitivanje biljnih sorti, gde jedna zemlja članica prihvata rezultate ispitivanja sorti drugih zemalja članica, kao osnovu za dodelu oplemenjivačkog prava. Na ovaj način se smanjuju troškovi funkcionisanja sistema zaštite, a oplemenjivačima se omogućava da zaštite svoje sorte u drugim zemljama uz niže troškove i da na taj način ostvare širi plasman svog semena i sadnog materijala na inostrana tržišta.

Zaštita biljnih sorti, odnosno zaštita prava oplemenjivača je ekskluzivno pravo dodeljeno oplemenjivaču kao stvaraocu nove biljne sorte. Da bi mogle biti zaštićene, sorte moraju biti različite od postojećih opšte poznatih sorti, uniformne, stabilne, nove u smislu da ne smeju biti komercijalizovane pre određenih datuma i da imaju odgovarajuće ime. Da bi se oplemenjivačima, odnosno vlasnicima sorte omogućilo da vrate uložena sredstva u stvaranje sorte, kao i da ostvare finansijsku dobit od upotrebe njihove sorte uvedena je zaštita sorti. Na ovaj način oplemenjivači se stimulšu da intenziviraju rad na stvaranju novih biljnih sorti, čime se direktno podstiče razvoj poljoprivrede i poboljšanje proizvodnje hrane i sirovina. Interes države je da podstiče oplemenjivače na intelektualno stvaralaštvo u oblasti stvaranja novih boljih sorti. Takođe, potrebno je naglasiti da za korišćenje zaštićene sorte u nekomercijalne i naučno-istraživačke svrhe, uključujući upotrebu za oplemenjivanje novih sorti, nije neophodno ovlašćenje od strane nosioca oplemenjivačkog prava. Sorta se može zaštititi ako je nova, različita, uniformna, stabilna i ako ispunjava uslove za davanje imena u skladu sa UPOV Konvencijom.

Članstvo u UPOV-u će imati uticaj na poljoprivredne proizvođače, oplemenjivače, proizvođače semenskog i sadnog reprodukcionog materijala, kao i na državu u celini, u smislu regulisanja pitanja zaštite intelektualne svojine u svim sferama. Takođe doprineće i povećanju tržišne konkurentnosti domaćih proizvoda na svetskom tržištu, uz upotrebu velikog broja novih zaštićenih sorti, koje se odlikuju boljim proizvodno-tehnološkim svojstvima, većim prinosima, otpornijih na bolesti i štetočine, čime će se omogućiti kvalitetnija biljna proizvodnja. Upotreba tih sorti prethodno nije bila moguća jer su zaštićene i vlasnici tih sorti nisu želeli da bez zaštite svojih prava u Srbiji omoguće korišćenje takvih sorti u našoj zemlji. Povećaće se ostvareni prihodi proizvođača, a time i bruto nacionalni dohodak, uz povećanje ekonomičnosti proizvodnje.

Uključivanje u međunarodne privredne tokove nije moguće bez regulisanja pitanja zaštite svih oblika intelektualne svojine. Zaštita biljnih sorti je nezavisan oblik zaštite ustanovljen za potrebe zaštite novih biljnih sorti, koji ima zajedničke osnove sa drugim oblicima zaštite intelektualne svojine, ali takođe i osnovne razlike. Skladna međunarodna trgovina, zahteva uniformnost i uzajamnu podudarnost pravila. Da bi Republika Srbija ispunila propise Svetske trgovinske organizacije (STO) u oblasti prometa i prodaje semenskog i sadnog materijala, a takođe i u cilju zaštite sorti i njihovog slobodnog izvoza, jedan od uslova je i regulisano pitanje zaštite biljnih sorti i prava oplemenjivača, s obzirom da je TRIPS ugovorom o trgovinskim aspektima zaštite intelektualne svojine propisano da sve zemlje članice STO moraju osigurati zaštitu prava intelektualne svojine za biljne sorte. UPOV Konvencija, odnosno članstvo u UPOV-u pružaju model zaštite koji u potpunosti ispunjava uslove STO.

Izvor: Vebsajt Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 8.1.2013.