Email Print

NACRT ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU


Održana zajednička sednica Odbora Udruženja poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede, Odbora Grupacije registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i Odbora Grupacije za proizvodnju i preradu organskih proizvoda Privredne komore Vojvodine

Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju nalazi se između onih koji su ga pisali i poljoprivrednika, uglavnom nezadovoljnih tim nacrtom dokumenta. Vojvodjanski paori zameraju resornom ministarstvu što ih je zaobišlo u ovom poslu, traže da se javna rasprava produži, da se uzme u obzir i njihovo mišljenje. Sve primedbe iz veoma kratke javne rasprave vodjene u Vojvodini biće objedinjene i kao takve dostavljene nadležnima za konačno oblikovanje ovog budućeg zakonskog akta. Ovo je između ostalog zaključeno na zajedničkoj sednici Odbora Udruženja poljoprivrede, prehrambene industrije i vodoprivrede, Odbora Grupacije registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i Odbora Grupacije za proizvodnju i preradu organskih proizvoda Privredne komore Vojvodine (PKV). Na zajedničkoj sednici tri grupacije učestvovali su i Milan Prostran i Milan Kužnik, iz Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

"Samo u Vojvodini ima 167 raznih udruženja poljoprivrednika i svi kažu da je dobra ideja za donošenje zakona. Dobro je što će zakon rešiti mnoge nedoumice, pa nećemo probleme rešavati uredbama, već konačno zakonski", naglasio je sekretar za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin. Međutim, ima i niz slabosti, pa recimo premije po kilogramu suprotne su stavovima EU i Svetske trgovinske organizacije. Primedba je i što se ne planira donošenje zakona koji će rešiti kako trajno obezbediti potrebna sredstva.

Savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran je pozdravio što će se dobijanje subvencija konačno urediti zakonom. Po njegovom mišljenju zakon treba da odredi dugoročnu politiku agrara, koja će da obaveže Vladu i Skupštinu Srbije na njeno sprovodjenje. Dakle, mi se moramo opredeliti za zakon o subvencijama koji će doneti vidljive efekte u proizvodnji i zaradi onih koji rade na njivama. Komercijalni direktor "ŽitoVojvodine", Zdravko Šajatović je naglasio da sve mere koje se donose moraju biti usmerene na povećanje profitabilne proizvodnje koja je, pre svega, namenjena izvozu. To znači da moramo sejati kvalitetnu pšenicu kako bi godišnje imali za izvoz u EU najmanje 400.000 tona pšenice. Donošenje zakona pozdravila je i predsednica Udruženja proizvodjača mleka Vojvodine Sanja Bugarski. Uz niz primedbi, ona je naglasila da zakon treba da kreiraju oni koji će ga i sprovoditi. U suprotnom mali proizvodjači hrane u Srbiji će nestati, a mleka uskoro neće biti dovoljno, pa ćemo ga morati uvoziti.

Predsednik Odbora Grupacije registrovanih poljoprivrednih gazdinstava PKV, Draško Danilović je rekao da je dobro što je pšenica ove godine posejana na znatno većim površinama nego do sada. Ali rekorda neće biti, jer je polovina posejanog semena nekvalitetna, takozvana tavanka. Dakle, seljaci traže dugoročnu, stabilnu agrarnu politiku, povoljnu za njih, državu i potrošače hrane, naglasio je Danilović.

Vojvodjanski poljoprivrednici ukazuju na to da u predloženom Nacrtu zakona nema predvidljivosti, jer se veličina budžeta ne propisuje ni približno, nego se svake godine određuje iznos i vrste podsticaja. Takođe, njihova velika zamerka je to što plaćanja po hektaru nisu odvojena od proizvodnje. Drugim rečima, nema plaćanja za svaki hektar, bez obzira na to šta se na njemu gaji, nego ministar svake godine propisuje za koju vrstu proizvodnje i pod kojim uslovima se mogu ostvariti podsticaji.

Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 7.11.2012.