PRAVILNIK O TEHNIČKIM ZAHTEVIMA BEZBEDNOSTI OD POŽARA SPOLJNIH ZIDOVA ZGRADA: PRAVILNIK JE STUPIO NA SNAGU 6. JULA 2016. GODINE. DEFINIšE ZAšTITU OD POžARA NA FASADAMA I PRE SVEGA PRAVI RAZLIKU IZMEđU RAZLIčITIH KATEGORIJA OBJEKATA. TAKO POSTOJI PODELA PO BROJU KORISNIKA, VISINI OBJEKTA ALI I NAJZNAčAJNIJE, PO NAMENI OBJEKTA

Energetska efikasnost (EE), energetska sanacija objekata, unapređenje EE i smanjenje potrošnje energije su teme koje su poslednjih godina visoko zastupljene na dnevnom nivou. Nedavno je i zaštita od požara na fasadama postala bitan segment prilikom odlučivanja na koji način realizovati jednu termofasadu. Novi propisi iz ove oblasti uvode nova pravila, pre svega u izboru termoizolacionog materijala u pogledu njegovog ponašanja u slučaju požara na objektu.

Prilikom energetske sanacije zgrade, mere koje su prvi izbor su svakako zamena stolarije i ugradnja termoizolacione (kontaktne) fasade. U prethodnih nekoliko godina, koliko je na snazi Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 61/2011), svi smo naučili da moramo da ugradimo prozore koji su petokomorni ili šestokomorni, sa dvostrukim zastakljenjem, plemenitim gasom kao ispunom... Takođe, poznato je da treba ugraditi 10 ili 12 cm izolacionog materijala u sistemu kontaktne fasade.

Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 59/2016) stupio je na snagu 6. jula 2016. godine. Definiše zaštitu od požara na fasadama i pre svega pravi razliku između različitih kategorija objekata. Tako postoji podela po broju korisnika, visini objekta ali i najznačajnije, po nameni objekta.

Upravo su svi objekti povećanog rizika u pogledu evakuacije (vrtići, škole, fakulteti, domovi zdravlja, bolnice, domovi za stara lica i sl.) svrstani u posebnu kategoriju i za njih se traže stroži uslovi u pogledu zaštite od požara na fasadama – pre svega, traži se da sistem fasade ima klasifikaciju negorivog sistema (u oznakama min. A2 s1 d0). Ovo je veliki pomak u odnosu na dosadašnju praksu. Do sada nije bilo jasnih pravila u ovoj oblasti pa se dešavalo da se na tenderu za obnovu škola ili bolnica pojave ponude sa jeftinijim, gorivim materijalima i zbog ukupne niže cene – da se fasada i izvede sa gorivim materijalom.

Ukoliko se pitate kakve su razlike u ponašanju fasada sa gorivim i negorivim materijalom, jedno ispitivanje koje je obavljeno 2014. godine u Zagrebu je dalo dosta jasnu sliku. Tretirana su tri testna zida, visine 7m u situaciji požara. Jedina (pokazala se i ključna) razlika između zidova bila je u izboru termoizolacionog materijala u sistemu fasade: prvi zid je bio obložen gorivim materijalom, srednji zid je bio sa gorivim materijalom ali sa barijerom od negorivog materijala iznad otvora koji simulira prozor i poslednji zid je bio u potpunosti od negorivog materijala (kamena mineralna vuna).

Kada se razvio požar, očekivano, sva tri zida su se ponašala različito. Ukratko, već posle desetak minuta, zid sa gorivim materijalom je potpuno izgoreo; srednji zid (sa horizontalnom barijerom od kamene vune) je odolevao petnaestak minuta, sprečen je prenos požara iznad barijere ali je počeo da gori bočni zid. I na kraju, zid koji je u potpunosti izolovan kamenom vunom praktično nije doživeo nikakve probleme i fasada je posle požara ostala gotovo neoštećena.

Iz svega pokazanog, jasno je da novi propisi u oblasti zaštite od požara na fasadama stižu u pravi momenat. Pored već pomenutih škola, državu Srbiju očekuje veliki posao na obnovi i energetskoj sanaciji velikog broja javnih objekata koji su građeni šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina, kada se nije vodilo računa o EE i ti objekti u najvećem broju nemaju nikakvu izolaciju.

Sa novim propisima biće ostvaren jedan od ciljeva koji se promovišu u celoj Evropi ali i svetu – ne dozvolimo da prilikom energetske sanacije poboljšamo termička svojstva zgrade, a da ih ugrozimo po pitanju požara.

Ovako stroge mere upotrebe negorivih materijala na fasadi obavezne su da se primene kod gore pomenutih tipova javnih objekata kao i kod visokih zgrada. Kod zgrada niže spratnosti i zgrada u kojim se okuplja manji broj ljudi, dovoljno je da se ugrade horizontalne barijere od kamene vune u nivou međuspratne konstrukcije i po potrebi vertikalne barijere od kamene vune (zavisno od veličine objekta).