Email Print

ZAKON O PLATNIM USLUGAMA: IZVRšITELJI ćE MOćI DA SPROVEDE PRINUDNU NAPLATU SA BILO KOG BANKOVNOG KONTA DUżNIKA, JER ćE PODATKE DOBIJATI OD NBS KOJA VODI JEDINSTVENI REGISTAR RAčUNA FIZIčKIH LICA


Izvršitelji u Srbiji, koji građanima zbog neplaćenih dugova uveliko blokiraju plate i penzije, uskoro će moći da skidaju novac sa štednih i svih ostalih računa dužnika u bankama. Ovo im je do sada bilo prilično otežano, jer nijedna banka zbog čuvanja poslovne tajne nije smela da oda informaciju o računima svojih klijenata.

Međutim, kada od 1. oktobra 2015. godine počne primena Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014) i zaživi takozvani Jedinstveni registar računa fizičkih lica pri Narodnoj banci Srbije, izvršitelji će, kao nadležan javno-pravni organ, moći od NBS da dobiju spisak svih računa koje konkretni dužnik ima. Doduše, i dalje neće znati sa koliko novca dužnik raspolaže, ali mu neće biti problem da sprovede prinudnu naplatu sa svih njegovih računa u konkretnim bankama.

Izvršitelji će imati pravo da dugove namiruju čak i od oročene štednje. Naravno, štednja je u bankama zaštićena za sve vreme oročenja. Međutim, čim period oročenja prođe, izvršitelj će moći da se namiri od tog novca.

Jedinstveni registar računa fizičkih lica neće sadržati podatke o stanju i promenama na računu. Ali će sadržati spisak svih tekućih, štednih i drugih računa u svim bankama, datum otvaranja računa, adresu prebivališta građana, jedinstveni matični broj građana ili broj pasoša za strance.

Prema navodima iz NBS, ovaj registar vodiće se pri odeljenju prinudne naplate NBS. I, za razliku od podataka iz jedinstvenog registra preduzeća i preduzetnika, koji su javni, informacije o građanima i potrošačima neće biti javno dostupne, a moći će da ih dobiju, na osnovu pisanog zahteva, MUP, sudovi, tužilaštva, Poreska uprava, Uprava za sprečavanje pranja novca I izvršitelji.

Podaci o privatnim računima građana izdavaće se u skladu sa Odlukom o bližim uslovima i načinu vođenja jedinstvenog registra računa ("Sl. glasnik RS", br. 57/2015 i 59/2015 - ispr.). Podaci iz registra, koji se odnose na potrošače nisu javno dostupni i na njih se primenjuju odredbe člana 74. Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014) i propisi kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Podatke iz JRR koji nisu javni, NBS daje na osnovu pisanog zahteva suda i drugog nadležnog državnog organa, u skladu sa zakonom. Lica kojima su podaci učinjeni dostupnim, te podatke mogu koristiti isključivo u svrhu za koju su pribavljani i ne mogu ih dalje saopštavati ili dostavljati trećim licima.

Formiranje jedinstvenog registra računa građana u perspektivi ima još jedan značaj - Srbija se, sporazumom sa MMF, obavezala da će uvesti lični stečaj građana, za šta je neophodno postojanje upravo ovakve zbirne evidencije. Sudeći prema akcionom planu koji je država usvojila za rešavanje problematičnih kredita, instituciju ličnog stečaja trebalo bi da dobijemo do kraja 2016. godine.

Izvor: Vebsajt Novosti, 05.09.2015.