Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



BUDUĆI GRAĐANSKI ZAKONIK UVODI TREĆI PRAVNI OSNOV ZA NASLEĐIVANJE – UGOVOR O NASLEĐIVANJU ZAKLJUČEN IZMEĐU SUPRUŽNIKA


Budući Građanski zakonik, pored brojnih novina u pravnom sistemu Srbije, uvodi mogućnost nasleđivanja na osnovu ugovora koji će moći da zaključe isključivo supružnici

Pored postojeća dva osnova za nasleđivanje testamenta i zakona, treći pravni osnov biće ugovor o nasleđivanju koji bi, prema oceni Komisije za izradu Građanskog zakonika mogla da doprinese otklanjanju brojnih dugotrajnih sporova koji se javljaju u praksi posle smrti jednog supružnika.

Ugovorom o nasleđivanju bračni drug može svoju zaostavštinu ili njen deo da ostavi u nasleđe svom supružniku.

PREMA PREDLOŽENOM REŠENJU IZ PREDNACRTA GRAĐANSKOG ZAKONIKA KOJI JE OBJAVLJEN NA SAJTU MINISTARSTVA PRAVDE, SUPRUŽNICI BI MOGLI DA ZAKLJUČE UGOVOR O NASLEĐIVANJU U KORIST DECE JEDNOG ILI DRUGOG SUPRUŽNIKA, NJIHOVE ZAJEDNIČKE DECE, NJIHOVIH USVOJENIKA ILI DRUGIH POTOMAKA.

U obrazloženju rešenja Komisija navodi da je bitan uslov za punovažnost ugovora o nasleđivanju - saglasnost svih potomaka supružnika, koji će po zakonu biti pozivani da ih naslede.

Ugovor o nasleđivanju morao bi biti sačinjen u pismenoj formi, uz overu sudije. Sudija je dužan da pre overe, strankama pročita ugovor i posebno ih upozori da predmet (imovina iz) ugovora ne ulazi u zaostavštinu i da se iz njega ne mogu namiriti nužni naslednici.

Nije redak slučaj u praksi da se tokom ostavinske rasprave pojave brojni sporovi među naslednicima, koji se zbog toga upućuju na parnicu, u kojoj dokazuju svoja prava stečena za života preminulog.

Sporovi mogu da traju godinama, dok ostavinski postupak stoji u mestu, a pritom se, ne retko, remete i korektni odnosi između članova porodice.

NOVA REŠENJA KOJA BI TREBALO DA UVEDE GZ MENJAJU I DOPUNJUJU I RAZLOGE ZA UTVRĐIVANJE NEDOSTOJNOSTI ZA NASLEĐIVANJE. TAKO SU, PORED UMIŠLJAJNOG UGROŽAVANJA ŽIVOTA OSTAVIOCA I NEZAKONITOG UTICANJA NA SUDBINU TESTAMENTA, PREDNACRTOM GRAĐANSKOG ZAKONIKA SANKCIONISANA ODREĐENA NEDOZVOLJENA I NEMORALNA PONAŠANJA.

Prema rešenju iz Prednacrta GZ, status naslednika, niti bilo kakvu korist ne može da ima onaj ko je krivičnim delom sa usmišljajem doveo ostavioca u stanje stalne nesposobnosti za sačinjavanje zaveštanja, kao i ko je "onemogućio ili pokušao da onemogući ostvarenje onog reda nasleđivanja, koji je ostavilac odredio ili hteo da odredi ili sa kojim je računao".

Kao alternativno rešenje predloženo je da je nedostojan za nasleđivanje i onaj ko je umišljajno učinio teže krivično delo, a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju ili onaj koji je krivičnim delom sa umišljajem stekao povoljniji naslednopravni položaj.

PORED TOGA, PREDNACRTOM GZ PRECIZIRANO JE I DA NA ZAHTEV NUŽNOG NASLEDNIKA, SUD MOŽE DA ODLUČI DA NUŽNOM NASLEDNIKU PRIPADNE ODREĐENI DEO STVARI I PRAVA KOJI ČINE ZAOSTAVŠTINU (STVARNO PRAVO), ''KAD NAĐE DA JE TO OPRAVDANO''.

Proširen je mogući sadržaj testamenta, tako da zaveštalac može, osim povodom raspodele imovine, da daje i ''druge izjave'' u vezi njegove smrti, na primer o načinu sahrane i druge želje.

Pooštrena je posledica povrede forme testamenta, a uvodi se i javnobeležničko zaveštanje. Zaveštalac bi, prema tom rešenju, mogao da pred javnim beležnikom sačini testament u obliku javnobeležničkog zapisa.

ZBOG MNOGOBROJNIH ZLOUPOTREBA U PRAKSI I UGROŽAVANJA INTERESA NUŽNIH NASLEDNIKA BIĆE ISKLJUČENA MOGUĆNOST ZAKLJUČIVANJA UGOVORA O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU IZMEĐU SUPRUŽNIKA.

Takođe je, pored opšteg zakonskog pravila da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine, predloženo da se doda odredba prema kojoj prijemnik, u čiju se korist naslednik odrekao nasleđa, odgovara za dugove ostavioca do visine primljenog, osim ako nije drugačije ugovoreno.

Posebno je preciziran mehanizam zaštite domaćih državljana - naslednika, isporukoprimaoca i poverilaca.

Komisija je ukazala da se pri izradi dela Građanskog zakonika Republike Srbije o nasleđivanju pošlo od važećeg Zakona o nasleđivanju iz 1995. godine, koji je u naš pravni sistem uneo brojne novine i udovoljio visokim standardima zaštite naslednih, svojinskih i drugih imovinskih prava bivšeg titulara i njegovih pravnih sledbenika.

Međutim, imajući u vidu u međuvremenu nastale promene koje su se odigrale u pravnom životu, uporedno iskustvo i dragocena saznanja iz sudske prakse, Komisija je nastojala da putem predloženih novina doprinese poboljšanju zakonskog teksta i njegovoj kvalitetnijoj i harmoničnijoj primeni, pre svega, u sudskoj praksi.a

Izvor: Tanjug