Email Print

VIŠI SUD U SOMBORU: Zbog nezakonite naplate provizije za obradu kredita, pravosnažnom presudom, banka će klijentu morati da vrati novac i plati sudske troškove. Ovaj slučaj je otvorio put svim korisnicima kredita, bez obzira na valutu i to da li je reč o pravnom ili fizičkom licu, kao i o kojoj vrsti kredita je reč, da na isti način potražuju novac od banaka, s obzirom na to da je naplata troškova obrade kredita uobičajena praksa na našem tržištu


Kada je jedan građanin Sombora podigao stambeni kredit od 30.000 franaka, banka mu je kao jednokratnu naknadu za obradu ovog zajma odmah odbila 1,5 odsto od odobrenog iznosa.

Budući da po Zakonu o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja), banka sve troškove koje ima mora da ukalkuliše u godišnju kamatu, ispostavilo se da je ovih 450 franaka, u stvari nezakonito naplaćen novac, zbog čega se klijent obratio sudu.

Tužio je banku i tražio da mu novac bude vraćen. Ubrzo je dobio prvostepenu presudu u svoju korist, na koju se banka žalila, međutim drugostepeni Viši sud u Somboru je potvrdio prvostepenu presudu i obavezao banku da novac vrati klijentu, kao i da mu isplati troškove sudskog postupka.

Ovaj slučaj je otvorio put svim korisnicima kredita, bez obzira na valutu i to da li je reč o pravnom ili fizičkom licu, kao i o kojoj vrsti kredita je reč, da na isti način potražuju novac od banaka, s obzirom na to da je naplata troškova obrade kredita uobičajena praksa na našem tržištu.

Ovakvu praksu su uvele strane banke koje su počele da posluju u Srbiji posle 2000. godine, a onda su ove naknade počele da naplaćuju i domaće banke – kaže Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga "Efektiva" i dodaje da banke to i dalje rade iako im zakon zabranjuje, ali i da je još čudnije to što Narodna banka Srbije ne reaguje.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da ne sumnja da banke posluju u skladu sa zakonom, ali da bi takođe bilo mnogo poštenije i jednostavnije za građane da se svi troškovi pozajmljivanja novca svedu pod kamatu.

Drago mi je ako se neki sud odvažio da to kaže. Banke veliki deo prihoda ubiraju od provizija i to je siguran novac koga se ne odriču lako. Naplata usluge obrade kredita bi bila jednaka situaciji u kojoj prodavac krompira na pijaci nudi svoj proizvod za deset dinara, ali od kupca traži još jedan dinar da bi mu to spakovao u kesu. Ne ulazim u detalje ove presude, ali jasno je da bi bilo vreme da se uvede red i u odnos bankari klijenti, pa i uz činjenicu da će bankari te troškove ukalkulisati u kamatu. I to bi bilo poštenije – kaže prof. Savić i dodaje da bi klijenti u tom slučaju znali koliko ih stvarno košta pozajmljivanje novca, bez skrivenih troškova.

Na pitanje koliko je ovakvih kredita i koliko bi banke trebalo da vrate građanima u slučaju da ih klijenti tuže, u udruženju "Efektiva" kažu da je to teško izračunati.

 – Visina provizija se menjala u poslednjih 17 godina. Ona se kretala od 0,5 do 2,5 odsto od iznosa kredita. Verujem da je reč o nekoliko stotina hiljada zajmova, a tu su i oni koji su u međuvremenu isplaćeni ili "zatvoreni", kakvih je najviše. Ovaj slučaj iz Sombora je ukazao na još nešto. Banka uzima proviziju od 1,5 odsto i umesto 30.000 franaka isplaćuje mu na ruke 29.550 franaka, ali mu do kraja isplate kredita naplaćuje kamatu na svih 30.000 iako klijent nije dobio toliko novca - objašnjava Gavrilović.

U NBS kažu da je odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011 i 139/2014) propisana obaveza banaka da u predugovornoj fazi korisniku pruže informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima pod kojima banke pružaju usluge.

Propisano je da ponuda i ugovor o kreditu, odnosno depozitu obavezno sadrže sve vrste i visine svih naknada koje padaju na teret korisnika finansijske usluge uz određenje da li su fiksne ili promenljive, a ako su promenljive – periode u kojima će ih banka menjati, kao i vrste i visine drugih troškova (porezi, naknade nadležnim organima i dr.). Prema Zakonu o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014), obavezni element okvirnog ugovora o pružanju platnih usluga su, između ostalog, vrsta i visina svih naknada koje pružalac platnih usluga (u konkretnom slučaju banka) naplaćuje korisniku platnih usluga, a ako ih naplaćuje zbirno – i vrstu i visinu svake pojedinačne naknade koja čini zbirnu naknadu – navodi se u odgovoru NBS.

Oni dodaju da nije praksa NBS da komentariše odluke sudova, kao i da NBS štiti prava i interese korisnika finansijskih usluga, ali u vansudskom rešavanju sporova.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 03.05.2017.
Naslov: Redakcija