Email Print

IZMENE ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NACIONALNIH MANJINA: RIK NADLEžAN ZA IZBORE ZA SAVETE NACIONALNIH MANJINA


Republička izborna komisija ubuduće će biti vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđeno je održavanje vanrednih izbora ako nacionalnom savetu mandat prestane pre roka, s obzirom na to da važeći zakon ne poznaje takve izbore, pa nije ni uređivao da li se oni odvijaju neposredno ili preko elektorske skupštine.

Ukazujući da sadašnji zakon nedovoljno garantuje stručnu prirodu organa koji sprovode neposredne izbore za članove nacionalnog saveta, izmenama se predviđa da vrhovni organ za sprovođenje tih izbora postaje RIK, dok će izbore putem elektorske skupštine sprovoditi odbor od tri člana koje imenuje ta Komisija.

Kako je navedeno, RIK je preuzeo ovlašćenja koja po važećem zakonu ima ministarstvo, odnosno elektorska skupština, čime bi trebalo da se doslednije i bolje nego sada garantuje zakonitost i pravilnost izbora.

Inače, po sadašnjem zakonu, vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora je Centralna izborna komisija, čiji stalni sastav imenuje resorni ministar.

Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina donet je 2009. godine, a dosadašnja njegova primena ukazala je na niz problema.

Kako je navedeno u obrazloženju, važeći zakon nema jasnu i čvrstu logičku strukturu kada uređuje konstituisanje saveta, mandatni period, razloge za prestanak mandata saveta, obavezu novih izbora posle prevremenog prestanka mandata, trajanje mandata članova saveta, njegov početak i kraj...

Važeći zakon nedovoljno jasno i ponekad protivrečno uređuje izbornu formu u kojoj se biraju članovi nacionalnih saveta, dodaje se u obrazloženju.

Ukazujući da su dva načina na koji se biraju nacionalni saveti - neposredni izbori i posredni, putem elektorske skupštine, izmenama i dopunama zakona jasno je određeno kada se održavaju jedni, a kada drugi izbori.

U obrazloženju je istaknuto i da, u važećem zakonu, ni priroda elektorskih izbora nije dovoljno jasna, kao i da nije jasno propisano ko sve i pod kojim uslovima može da stekne status elektora, ko i kako može da podrži kandidaturu za elektora i ko sve može da se nađe na izbornoj listi na elektorskoj skupštini.

Sve to otvara pitanje odnosa između neposrednih izbora i elektorskih izbora i otežava otkrivanje zajedničke niti koja se proteže na izbore nacionalnih saveta i potencijalno ih dovodi u legitimacionu nejednakost, stoji u obrazloženju.

Kako je navedeno, ni sam upis u registar nacionalnih saveta nacionalnih manjina nije dovoljno precizno uređen - ne razlikuje se postupak upisa prvog saziva nacionalnog saveta u registar od postupka upisa docnijih izmena već upisanih podataka o već postojećem sazivu.

U obrazloženju je navedeno da je svrha Predloga zakona da dosledno i sasvim jasno sprovede koncepciju nacionalnih saveta kao instrumenta kulturne autonomije nacionalnih manjina.

Svrha izmena zakona je i da precizno uredi pojmove od kojih zavisi rad nacionalnih saveta i uvede pravnu sigurnost, kao što su konstituisanje nacionalnog saveta, mandatni period, ovlašćenja nacionalnog saveta u rasponu od isteka mandatnog perioda do konstituisanja novog saziva saveta, kako se održavaju redovni, a kada i kako vanredni izbori...

Skupštini Srbije je predloženo da navedeni zakon donese po hitnom postupku, kako bi se omogućilo nesmetano sprovođenje izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina i konstituisanje tih saveta.

Izvor: Tanjug