Email Print

STRATEGIJA UPRAVLJANJA DEVIZNIM REZERVAMA NARODNE BANKE SRBIJE


Na osnovu člana 23. stav 1. tačka 3. Zakona o Narodnoj banci Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon, 44/2010, 76/2012 i 106/2012), na predlog Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, Savet guvernera Narodne banke Srbije, na sednici održanoj 28. marta 2013. godine, donosi

STRATEGIJU UPRAVLJANJA DEVIZNIM REZERVAMA NARODNE BANKE SRBIJE

1.            Uvod

Strategijom upravljanja deviznim rezervama Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: devizne rezerve), kao osnovnim dokumentom, utvrđuje se dugoročni okvir za ulaganje deviznih rezervi, načela i osnovni ciljevi ulaganja, instrumenti u koje se ulaže, način procene rizika i merenja prinosa i izveštavanje o ulaganju deviznih rezervi.

Devizne rezerve predstavljaju devizna potraživanja koja su neposredno raspoloživa i koja

su pod kontrolom monetarnih vlasti. Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju deviznim rezervama, u skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim rezervama - na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjavanju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu.

Devizne rezerve čine potraživanja Narodne banke Srbije u devizama na njenim računima u inostranstvu, hartije od vrednosti, zlato, efektivni strani novac, specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod Međunarodnog monetarnog fonda.

2.            Načela i cilj ulaganja

Narodna banka Srbije, u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije, upravlja deviznim rezervama u skladu s načelima likvidnosti i sigurnosti.

Načelo likvidnosti podrazumeva da se devizne rezerve ulažu u lako utržive instrumente kojima se svakodnevno i u velikom obimu trguje na finansijskim tržištima a mogu se u kratkom roku unovčiti radi blagovremenog izmirenja svih dospelih i potencijalnih obaveza prema inostranstvu.

Načelo sigurnosti podrazumeva da se aktivom i pasivom upravlja u skladu sa strukturom spoljnog duga Republike Srbije a radi očuvanja vrednosti deviznih rezervi njihovim ulaganjem u najkvalitetnije hartije od vrednosti i plasiranjem sredstava kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke.

Narodna banka Srbije nastoji da ulaganjem deviznih rezervi ostvari što je moguće veći prinos po osnovu ulaganja, ali da pritom ne dovede u pitanje likvidnost i sigurnost.

3.            Nadležnosti u procesu upravljanja deviznim rezervama

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (dalje: Izvršni odbor) donosi Strateške smernice za upravljanje deviznim rezervama, kojima se preciznije određuju dozvoljene valute, vrste aktive, valutna struktura, referentna vrednost u odnosu na koju se meri uspešnost u upravljanju deviznim rezervama (benchmark), kao i neophodna ograničenja radi zaštite od tržišnog i kreditnog rizika. Nacrt ovih smernica priprema organizaciona jedinica u čijem su delokrugu upravljanje rizicima i kontrola rizika.

Izvršni odbor, na osnovu Strateških smernica za upravljanje deviznim rezervama, donosi Taktičke smernice za upravljanje deviznim rezervama, kojima se bliže određuje alokacija deviznih rezervi na osnovu kratkoročnih očekivanja na svetskim finansijskim tržištima. Nacrt ovih taktičkih smernica priprema Investicioni komitet.

Organizaciona jedinica u čijem je delokrugu upravljanje deviznim rezervama sprovodi i primenjuje i jedne i druge smernice u procesu upravljanja ovim rezervama, a organizaciona jedinica u čijem su delokrugu upravljanje rizicima i kontrola rizika vrši svakodnevnu kontrolu primene i usklađenosti upravljanja deviznim rezervama sa ovim smernicama i o tome neposredno izveštava članove Izvršnog odbora.

4.            Okvir za ulaganje

Okvir za ulaganje određuje valutnu strukturu deviznih rezervi, dozvoljene finansijske instrumente, potrebna likvidna sredstva u efektivnom stranom novcu, mogućnost upotrebe izvedenih finansijskih instrumenata (derivatives) radi zaštite od rizika i način raspolaganja rezervama u zlatu.

a)            Valutna struktura

Valutna struktura deviznih rezervi određuje se u skladu s valutnom strukturom spoljnog duga Republike Srbije, što je praksa mnogih centralnih banaka.

b)            Instrumenti s fiksnim prinosom i instrumenti tržišta novca

Instrumente s fiksnim prinosom i instrumente tržišta novca čine:

- državne obveznice koje su emitovale najrazvijenije zemlje, obveznice međunarodnih finansijskih institucija, federalnih jedinica najrazvijenijih zemalja i finansijskih institucija s podrškom tih država, kao i obveznice koje su izdate na osnovu prvoklasnog sredstva obezbeđenja (collateral);

- depozitni plasmani sa sredstvom obezbeđenja (repo transakcije) ili bez sredstva obezbeđenja kod centralnih banaka, međunarodnih organizacija i prvoklasnih stranih banaka i državni blagajnički zapisi najrazvijenijih zemalja.

v)            Zlato

Pod zlatom se podrazumevaju zlatne poluge, zlato na računima u inostranstvu i kovano zlato. Narodna banka Srbije može izvoziti i iznositi u inostranstvo, kao i uvoziti i unositi iz inostranstva, zlatne poluge i zlato u neprerađenom i kovanom obliku. Narodna banka Srbije može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, a može koristiti i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga.

g)            Efektivni strani novac

Efektivni strani novac drži se u trezoru Narodne banke Srbije do visine potrebnih likvidnih sredstava za nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i održavanje finansijske stabilnosti bankarskog sektora Republike Srbije.

d)            Izvedeni finansijski instrumenti

Narodna banka Srbije može koristiti izvedene finansijske instrumente radi zaštite od rizika i fleksibilnijeg upravljanja deviznim rezervama, uz smanjenje troškova ulaganja.

5.            Upravljanje rizicima

Prihvatljiv nivo rizika kod ulaganja deviznih rezervi u skladu je s konzervativnom politikom ulaganja i standardima centralnih banaka. Svi relevantni finansijski rizici se kontinuirano prate i procenjuju, i to tržišni rizici (valutni, kamatni i likvidnosni) i kreditni rizik. Upravljanje rizicima i merenje rizika vrši se korišćenjem standardnih metoda kao što su upravljanje aktivom i pasivom (ALM), vrednost izložena riziku (VaR), mera osetljivosti promene cena obveznica na promenu stopa prinosa (duration) i dr.

Valutni rizik se definiše kao izloženost mogućnosti gubitka usled promena međuvalutnih odnosa. Smanjenje valutnog rizika se postiže usklađivanjem  valutne strukture deviznih rezervi s valutnom strukturom spoljnog duga Republike Srbije, uz moguću diversifikaciju rizika uvođenjem i drugih valuta najrazvijenijih privreda. Za upravljanje valutnim rizikom definiše se bazna valuta (valuta spoljnog duga - VSD) koja je sastavljena iz korpe valuta sačinjene prema valutnoj strukturi spoljnog duga Republike Srbije.

Kamatni rizik se definiše kao izloženost mogućnosti gubitka usled promena kamatnih stopa. Ovaj rizik je kod ulaganja deviznih rezervi manje izražen od valutnog rizika. Upravljanje kamatnim rizikom postiže se određivanjem optimalne ciljane osetljivosti cena obveznica na promenu stopa prinosa.

Likvidnosni rizik se definiše kao izloženost riziku gubitka usled nemogućnosti da se, radi blagovremenog izmirenja svih dospelih obaveza, u kratkom roku izvrši prodaja hartija od vrednosti uz minimalne troškove transakcije. Upravljanje likvidnosnim rizikom postiže se izborom kvalitetnih i visokolikvidnih hartija od vrednosti kojima se svakodnevno i u velikom obimu trguje na finansijskim tržištima, čime se ovaj rizik svodi na najmanju moguću meru.

Kreditni rizik se definiše kao izloženost mogućnosti gubitka usled neispunjenja finansijske obaveze izdavaoca hartija od vrednosti, finansijske institucije ili zemlje. Upravljanje kreditnim rizikom postiže se postavljanjem neophodnog kreditnog rejtinga za hartije od vrednosti u koje se ulaže i banke kod kojih Narodna banka Srbije plasira sredstva, kao i druga ograničenja izloženosti kreditnom riziku. Neophodni kreditni zahtevi se postavljaju na osnovu metodologije Narodne banke Srbije  koja uključuje informacije vodećih rejting  agencija,  finansijske  pokazatelje,  tržišne  indikatore  i  druge  raspoložive informacije.

6.            Prinos

Očekivani prinos na ulaganja deviznih rezervi zavisi od prihvatljivog nivoa rizika i od zahtevanog nivoa likvidnosti. U okviru datih ograničenja koja se odnose na sigurnost i likvidnost, očekivani prinos bi trebalo da bude što je moguće viši. Ostvareni prinos meri se apsolutno i relativno - u odnosu na prinos referentne vrednosti. Narodna banka Srbije određuje referentnu vrednost na osnovu ove strategije, a uzimajući u obzir dugoročna tržišna očekivanja i optimizaciju rizika i prinosa.

Radi ostvarenja više stope prinosa  od referentne vrednosti, aktivno se upravlja portfeljom deviznih rezervi. To podrazumeva donošenje odluka o ulaganju u portfelj čija struktura odstupa od strukture referentne vrednosti, u skladu s dozvoljenim ograničenjima, a radi zaštite od tržišnog i kreditnog rizika.

7.            Izveštavanje o upravljanju deviznim rezervama

Na osnovu analize podataka o upravljanju deviznim rezervama, kao i podataka o usklađenosti s postavljenim ograničenjima i o izloženosti riziku - izrađuju se mesečni izveštaji o upravljanju deviznim rezervama i o izloženosti riziku portfelja, koji se redovno dostavljaju Izvršnom odboru.

Mesečni izveštaj o upravljanju deviznim rezervama sadrži podatke o strukturi i kretanju deviznih rezervi, strukturi i faktorima koji su uticali na portfelj hartija od vrednosti, kao i o finansijskim rezultatima ostvarenim u periodu na koji se izveštaj odnosi.

Mesečni izveštaj o izloženosti riziku portfelja sadrži podatke o usklađenosti s postavljenim ograničenjima, zabeleženim prinosima, strukturi portfelja, tržišnom i kreditnom riziku portfelja, kao i o najvažnijim dešavanjima na finansijskim tržištima u tom periodu.

Izveštaj o nivou, strukturi i kretanju deviznih rezervi, kao i rezultatima upravljanja deviznim rezervama, čini sastavni deo izveštaja koji guverner tromesečno podnosi Savetu

guvernera Narodne banke Srbije.

8.            Objavljivanje

Ova strategija objavljuje se na sajtu Narodne banke Srbije.

Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 7.5.2013.