Email Print

MODERNIZACIJA SVIH USTANOVA I EFIKASNA ADMINISTRACIJA, UZ REDUKCIJU ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU SU PRETPOSTAVKE RAZVOJA


Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov je ocenio da Vlada Srbije i dalje odlaže nepopularne poteze i da, osim usvajanja budžeta za 2013. godinu i fiskalne strategije, skoro ništa nije učinjeno da se preokrenu nepovoljna privredna kretanja.

"Privredna politika se gotovo isključivo oslanja na subvencije, a to u zemlji u kojoj padaju i privatna i javna potrošnja, teško da može da podstakne na ulaganja", rekao je Gligorov u intervjuu za ekonomski mesečnik "Ekonometar".

On je upozorio da će, najverovatnije, budžetski deficit u Srbiji u 2013. biti iznad četiri odsto, a možda i dostići pet odsto bruto domaćeg proizvoda.

"Ako se želi smanjenje fiskalnog deficita biće potrebno ili dodatno smanjenje rashoda ili povećanje poreza. Kod rashoda, ako se ne želi smanjenje socijalnih transfera u vreme kada rastu socijalne tenzije, ostaje redukcija zaposlenih u javnom sektoru uz sanaciju gubitaša", kazao je Gligovor

U slučaju da budu neophodno povećanje poreza i akciza problem je, po njegovoj oceni, što su najveći poreski prihodi vezani za uvoz, čiji bi rast doveo do daljeg povećanja duga prema inostranstvu, koji je i sada veliki u odnosu na snagu srpske privrede.

"To znači da je potrebna poreska reforma uz strukturne reforme i uz finansijsku podršku u periodu dok se privreda prilagođava na novi okvir privredne politike i dok ne dođe do ubrzanijeg oporavka. Za to je opet potrebna politička stabilnost koja je, međutim, narušena zbog sve te brige, kako se kaže, za državne i nacionalne interese", rekao je Gligorov.

Njegov je predlog da se najveći deo javnog sektora u Srbiji komercijalizuje, kako se ne bi i dalje knjižili gubici, odnosno da se privatizuje sve što nije prirodni monopol.

"Modernizacija svih ustanova i efikasna administracija su pretpostavka razvoja u Evropi. To bi obezbedilo i značajno smanjenje korupcije, jer se ona ne može iskoreniti punjenjem zatvora. U Srbiji korupcija povećava efikasnost obavljanja poslova i uopšte u svakodnevnom životu. To mora da ima dugoročne katastrofalne posledice", ukazao je Gligorov.

Govoreći o tome kakav bi aranžman Srbija mogla sa sklopi sa Međunarodnim monetarnim fondom, Gligorov je rekao da srpska vlada ne voli da se odreknu diskrecionog odlučivanja, a MMF traži obavezivanje da će biti preduzete dogovorene mere.

"U ovom času, MMF nije rad da traži preteranu štednju, jer to može da produbi recesiju. Ali ne može ni da daje novac a da ne postoji jasan i izvodljiv plan kojim se taj novac može ne samo vratiti, nego i da će zemlja doći u stanje kada joj MMF više neće biti potreban", rekao je Gligorov.

Vlada Srbije, kako je dodao, "još uvek ne ceni da se obaveze prema inostranstvu i javne finansije nalaze u takvom stanju da im je potreban stendbaj aranžman".

"U prvi mah verovatno će se tražiti sporazum iz predostrožnosti, a ja ne vidim kako bi MMF mogao da im ne izađe u susret. Da li će to ipak kasnije voditi strožem sporazumu i pozajmljivanju novca od MMF, što je verovatno, o tom potom", rekao je Gligorov za "Ekonometar".

Izvor: RTV, BETA