Email Print

SPECIFIČNOSTI OFŠOR POSLOVANJA: POSLOVANJE PREKO OFšOR-KOMPANIJA SAMO PO SEBI NIJE NEZAKONITO. ZEMLJE U KOJIMA SE NAJčEšćE OSNIVAJU OFšOR-KOMPANIJE NAZIVAJU SE PORESKIM RAJEVIMA. ŠIRE POSMATRANO, TO SU DRżAVE U KOJIMA ODREđENE VRSTE PRIHODA NE PODLEżU POSEBNIM PORESKIM OPTEREćENJIMA I OSIGURAVAJU POSEBNE PRIVILEGIJE MEđUNARODNIM PREDUZEćIMA


Ofšor-kompanija je firma koja je registrovana izvan zemlje u kojoj posluje ili u kojoj se nalaze njene glavne kancelarije, navedeno je u svim definicijama biznis pojmova. Takve kompanije se najčešće osnivaju zbog poreskih ili drugih pogodnosti. Termin je ponovo dospeo u žižu interesovanja nakon objavljivanja "Panamskih papira", koji su otkrili da su brojni svetski lideri i poznate ličnosti osnivali takve firme. Međutim, poslovanje preko ofšor-kompanija samo po sebi nije nezakonito.

Pojam ofšor-kompanija u početku je označavao firmu koja se nalazila na ostrvu ili blizu obale, a danas je reč o opštem pojmu koji se koristi u međunarodnom poslovanju i koji obuhvata sve kompanije koje se osnivaju izvan zemlje, primarno radi korišćenja poreskih olakšica, navedeno je u rečniku biznis pojmova.

Prof. dr Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije navodi da ofšor-kompanija nema aktivnosti u zemlji u kojoj je registrovana i da se njene aktivnosti obavljaju u trećim zemljama.

Ističe i da je poslovanje putem ofšor-kompanija zakonska mogućnost koja sama po sebi nije ilegalna.

"Nije problem za nekoga da ima takvu firmu. To se zove planiranje plaćanja poreza. Znači te firme plaćaju porez, ali daleko manje nego da su u nekim zemljama npr. u Evropi ili Americi. U svakom slučaju, oni posluju legalno ako je novac koji je došao na te račune legalan", objašnjava Musabegović.

Ističe da problem nije u samom osnivanju tih kompanija nego u poreklu novca. Osim poreskih olakšica, pogodnost ofšor-kompanija je i anonimnost.

"Kada otvarate takvu kompaniju, jedna od pogodnosti je da ostajete anonimni do određenog nivoa, a ta anonimnost se otkriva jedino ako se protiv vas pokrene neki sudski postupak. Tada većina zemalja dozvoljava da se vidi pravi vlasnik koji stoji iza kompanije", navodi Musabegović.

Dodaje da su najčešće umesto pravih vlasnika tih firmi eksponirane advokatske kancelarije i njihovi nameštenici koji su na funkcijama direktora ili članova Borda direktora.

Zemlje u kojima se najčešće osnivaju ofšor-kompanije nazivaju se poreskim rajevima. Šire posmatrano, to su države u kojima određene vrste prihoda ne podležu posebnim poreskim opterećenjima i osiguravaju posebne privilegije međunarodnim preduzećima.

Postoje četiri vrste poreskih rajeva:

  • zemlje bez poreza (Bahami, Bermuda),
  • zemlje sa porezima po niskoj stopi (Devičanska ostrva),
  • zemlje u kojima se plaća porez na prihod iz domaćih ali ne i iz inostranih izvora (Hongkong, Panama, Liberija)
  • zemlje koje odobravaju specijalne privilegije, tj. koje se smatraju poreskim rajevima samo za granične svrhe.

Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), koji je jedan od pokretača afere sa "Panamskim papirima", i ranije se bavio poslovanjem u ofšor-zonama. Između ostalog, istraživali su način na koji se osnivaju ofšor-kompanije. Istaknuto je da je proces veoma jednostavan i da to može svako da uradi.

Naveli su primer Devičanskih ostrva, koja prema nekim podacima imaju pola miliona ofšor-kompanija. Firmu je u toj zemlji moguće otvoriti u roku od tri dana za cenu od oko 1.000 dolara.

"Moguće je da će vas službenik pitati da priložite dokaz svog identiteta, možda čak i provere vaše ime u bazi podataka, da vide da niste možda terorista. Ali ništa ne brinite. Sistem možda uhvati neku veliku ribu, ali velika većina prevaranata i kriminalaca jednostavno prođe kroz mrežu", navodi se u animaciji o otvaranju ofšor-firmi koju su napravili novinari ICIJ-a.

Takođe, na Devičanskim ostrvima je moguće za 500 dolara angažovati treće lice ili kompaniju da bude nominalni direktor ofšor-firme. To su ljudi koji iznajmljuju svoje ime tako da pravi vlasnik ne mora da iznajmljuje svoje. Ista osoba može da bude nominalni direktor stotina ili hiljada kompanija širom sveta, ali on se uopšte neće mešati u poslove koje kompanija vodi.

Tako je u prethodnoj velikoj aferi 2012. godine, u čijem su otkrivanju takođe važne uloge imali ICIJ, Bi-Bi-Si i Gardijan, otkriveno da je više od 21.500 kompanija pod vođstvom 28 ovlašćenih direktora. Istaknuto je da više od 20 britanskih agencija prodaje ofšor-kompanije, a da u paketima često nude i lažne direktore.

Reakcije svetskih lidera i institucija najčešće se intenziviraju nakon pritiska javnosti uzrokovanog "curenjem dokumenata" i izbijanjem afera kao što su "Panamski papiri". Tada se intenziviraju rasprave i traže načini za borbu protiv izbegavanja plaćanja poreza.

Poreski rajevi uglavnom se dovode u vezu sa procesom globalizacije. Ideja je bila da se pomoću poreskih olakšica primame novi investitori i preduzetnici. Na taj način nerazvijene zemlje trebalo je da steknu značajan izvor prihoda koji bi im pomogao u daljem razvoju.

Ipak, ta ideja nije toliko nova. Prema nekim izvorima, praksa izbegavanja poreza postojala je još u antičkoj Grčkoj. Neka grčka ostrva služila su kao skladišta za robu pomorskih trgovaca kako bi oni izbegli plaćanje poreza koji je nametnula Atina, kao jedan od najmoćnijih polisa.

Izvor: Vebsajt RTS, Aleksa Boljanović, 06.04.2016.
Naslov: Redakcija