Email Print

IZLAZAK NA IZBORE JE GRAĐANSKO PRAVO, NE ZAKONSKA OBAVEZA: POJEDINE ZEMLJE NOVčANO KAżNJAVAJU BIRAčE KOJI NE IZAđU NA GLASANJE


U Srbiji je biračko pravo izbor. Prema Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) niko nema pravo da utiče na birača hoće li izaći na glasanje. Svaka punoletna osoba koja ima pravo glasa sama, dobrovoljno odlučuje hoće li i za koga glasati, sve suprotno tome je kršenje ustavnog prava.

Biračko pravo je karakteristika demokratskog društva, a izbore ljudi vide kao mogućnost za promenu, da daju ili ne daju podršku vladajućoj politici.

Međutim ima i onih koji ne pridaju toliki značaj izborima, te isti ti najčešće ni ne koriste to svoje biračko pravo.

Deluje bezazleno, međutim to neretko dovodi do ponovljenih izbora ukoliko nije izašao dovoljan broj ljudi, ali i do nezadovoljstva među građanima, gubljenje nade u bolje sutra...

Zbog svega navedenog, postavlja se pitanje treba li u Srbiji uvesti obavezno glasanje?

Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da to nije dobra ideja i da, kako je rekao, svaki građanin ima pravo da odluči da li hoće ili neće da učestvuje u izbornom procesu.

- Pravila igre u demokratiji su vrlo jasna i ukoliko bi se tako nešto uvelo kao ustavno i zakonsko ograničenje to bi značilo da se istovremeno ograničava i sloboda svakog pojedinca, jer čovek može da bude slobodan da izabere bilo koju političku stranku, ali isto tako može da bude slobodan i da otvoreno kaže da mu se nijedna od partija koje su na listi ne dopadaju – kaže Stanković.

U principu, nepotrebno je ograničavati slobodu ljudima i samim tim nepotrebno je glasanje uvoditi kao obaveznu građansku dužnost, jer mogućnost da glasate realizuje se u zavisnosti od toga kakva je politička ponuda.

Prema Stankovićevim rečima, demokratičnost u jednoj državi zavisi od čitavog niza drugih parametara: od toga da li su nam sloboda i prava garantovana, preko toga da li postoje institucije koje te slobode i prava štite i unapređuju.

- Ne verujem da bismo napredovali u demokratskom smislu ukoliko bi obavezali ljude da biraju stranke za koje neće da glasaju, to bi samo suzilo slobode koje ljudi treba da imaju. Ako dajemo slobodu izbora, onda ona mora da bude jednaka za sve građane i ona mora da bude najšira moguća - navodi Stanković.

Za kraj je zaključio da istovremeno to ne znači da je neko ko nije glasao izuzet od posledica političkog života, jer kao što on ima pravo da ne učestvuje, drugi imaju pravo da učestvuju, a biće onako kako većina odluči.

Države u kojima je obavezno glasanje:

  •  Australija - Dva validna obrazloženja zbog kojih možete da ne glasate su: lekarska potvrda o bolesti ili blagovremena najava da u tom trenutku nećete biti na mestu održavanja izbora. Ukoliko se, ipak, ne pojavite na biračkom mestu čeka vas kazna od 20 do 55 australskih dolara, u zavisnosti od nivoa izbora.
  • Bolivija - Svaki birač dobije karticu koja je potvrda da je izašao na izbore, a ukoliko nemate ovu karticu, možete računati da nećete dobiti platu naredna tri meseca.
  • Belgija - ukoliko građani ne izađu na izbore suočiće se sa novčanom kaznom, ali ono što je još teže jeste podatak da, ukoliko u roku od 15 godina, ne učestvujete u bar četiri izborna procesa, možete izgubiti pravo na glasanje u trajanju od 10 godina. Takođe, oni koji ne glasaju, teško mogu dobiti posao u javnom sektoru.
  • Luksemburg - na izbore morate izaći, a izbor na izbor imate samo ukoliko ste stariji od 70 godina, tako da je izlaznost i u ovoj zemlji veća od 90 posto.

USTAV REPUBLIKE SRBIJE ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)

Izborno pravo

Član 52

Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.

Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično.

Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.

Izvor: Vebsajt Srbija Danas, Ivana Marinković, 07.04.2016.