Email Print

SKUPŠTINA RS: OBRAZLOŽENJE ZAKONA O BEOGRADU NA VODI


Premijer, ministri i skupštinska većina su obrazlagali zakon o "Beogradu na vodi", dok su poslanici opozicije najavili da ga neće podržati jer je neustavan.

Premijer je poručio i da u izradu projekta treba uključiti što više srpskih kompanija i istaknutih arhitekata, urbanista, kao i da materijali za izgradnju treba uzimati iz Srbije, te je dodao da se investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata već raspituju o domaćim kompanijama koje su sposobne da rade na tom projektu.

Premijer očekuje i da će, čim počne gradnja Beograda na vodi, Srbija udvostručila broj stranih turista, a već za sutra najavljuje konsultacije gradonačelnika Siniše Malog s predstavnicima struke, odnosno Akademije arhitekata Srbije o projektu Beograd na vodi i njihovim kritikama na taj projekat.

Ministarka gradjevine je najavila  da će u Beograd na vodi u narednih pet ili šest godina biti ulagano po milijardu evra godišnje, te da će na kraju izgradnje tog i drugih projekata ukupno učešće građevinskog sektora u BDP-u Srbije iznositi 2,4 odsto godišnje.

"Kada je reč o broju zaposlenih procene su da ćemo zaposliti između 15.000 i 20.000 ljudi, što je izvanredan zamajac i, da je samo to rezultat projekta, da ne gledamo ni u šta drugo, mislim da je to veoma opravdano", rekao je premijer.

Opozicioni predstavnici u načelu su kritikovali predloženi zakon, smatrajući ga neustavnim i tvrdeći da se njime javni interes pretvara u privatni, a primedbu poslanika da lex specijalis donosi Srbiji pravnu nesigurnost premijer je negirao, istakavši da su ugovorom sa investitorom predviđene najveće i najbolje moguće garancije, a da se pravna nesigurnost unosi retroaktivnim zakonima.

Ovaj zakon se tiče velikog infrastrukturnog, saobraćajnog, turističkog projekta koji ima ogroman ekonomski značaj i ne ide nijednom privatniku u ruke.

Poslanici su ukazali da ne postoji ni predugovor o izgradnji "Beograda na vodi", a da memorandum nije obavezujući ni za jednu stranu, zbog čega Srbija "nema nikakvu garanciju, navodeći da on unosi pravnu nesigurnost i da je loše što njime vlada šalje poruka da ima privilegovanih investitora.

U skupštinskoj raspravi, rečeno je da se tim zakonom dozvoljava da se oduzme privatna imovina uz naknadu koja ne može biti manja od tržišne, iako neko ne želi da je se odrekne, navodeći da Zakon o eksproprijaciji propisuje slučajeve kada se može oduzeti privatna imovina. To je moguće uraditi samo za infrastrukturne projekte ali ne za izgradnju poslovno stambenih objekata. Ako se usvoji zakon, nekome će biti uzeta privatna imovina i dati drugom privatniku da na osnovu toga dobije profit, dok je jedna maketa poslužila za izradu plana područja za posebnu namenu.

Poslanici su dalje postavljali pitanja: „Šta će biti sa pravom nad korišćenjem zemljišta? Kako će Srbija zaštiti svoj interes? Takodje, stručna javnost nije imala priliku da polemiše o tome da li je on, ovako kako je zamišljen, sa ovoliko kvadrata stambenog prostora, nešto što je dobro za Beograd, pogotovo da se čuje da je investitor obezbedio novac, ali nijedan ugovor o tome ne postoji. U obrazloženju zakona, postoji jedna jedina rečenica da je ekonomska analiza pokazala da je projekat sprovodiv i sa aspekta države i investitora, ali nema nijednog broja o tome kolika su ulaganja države, lokalne samouprave i ino-pratnera, koliki je profit na kraju i u kom roku će se ceo projekat završiti. Osim rečenice da su potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta za projekat, u obrazloženju zakona ne piše kolika su ta sredstva. Dalje, pitanje je i kako je rešeno pitanje uklanjanja objekata sa tog prostora i po kom zakonu i da je, ako je to moguće po važećem zakonu, pitanje zašto se onda donosi leks specijalis i uvodi pravna nesigurnost.

Izvor: Tanjug

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print