Email Print

USKORO NOVI VODIČ ZA INVESTITORE U OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE


Investitori bi uskoro trebalo da na jedinstvenom šalteru za obnovljive izvore energije dobiju sve potrebne republičke dozvole i saglasnosti, a otvaranje popularnog "one-stop-shop" šaltera preporučuje se i lokalnim i regionalnim organima. Predviđeno je i da se objavi novi vodič za investitore koji će biti revidiran u poređenju sa aktuelnim iz 2010, a sadržaće i uputstva za izgradnju postrojenja na solarnu energiju, navodi se u predlogu nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije. Budući da Srbija u saobraćaju dosad nije koristila biogorivo, biće razmotrena mogućnost prelaska gradskog i prigradskog prevoza na ovaj energent.

Predlog nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije urađen je u saradnji sa Holandijom.

Planirano je i da u narednom periodu bude uspostavljen sistem redovne obuke za procedure dobijanja dozvola, i to dva puta godišnje u različitim regionima. Obuka nije namenjenja samo investitorima već i predstavnicima nadležnih institucija i inspektora.

U dokumentu se navodi da na nacionalnom nivou, pokrajine ili na lokanom nije zakonom predviđena obavezna upotreba obnovljivih izvora u zgradarstvu. Međutim, u narednom periodu razmotriće se donošenje regulative koja će definisati udeo OIE u zgradarstvu, i to posebno za nove zgrade i objekte koji se adaptiraju i rekonstruišu.

Nadležna tela će takođe definisati procedure za sertifikaciju instalatera (montera) za opremu poput peći i kotlova na biomasu, toplotnih pumpi, solarnih fotonaponskih panela, solarnih panela za zagrevanje vode. Podaci o monterima sa sertifikatom biće javno dostupni.

OIE za grejanje i hlađenje

Srbija bi trebalo da izgradi 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine, navodi se u predlogu nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije.

Prema tom predlogu objavljenom na sajtu Ministarstve energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije (www.merz.gov.rs), učešće obnovljivih izvora u sektoru električne energije trebalo bi da se poveća sa sadašnjih 29% na 37% do 2020. godine.

Srbija je prihvatila obavezu u okviru evropskih integracija i Energetske zajednice jugoistočne Evrope da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije sa 21,2% na 2%.

Plan je da se taj cilj, pored povećanja u proizvodnji struje, ostvari i povećanjem učešća obnovljivih izvora energije za grejanje i hlađenje sa 26 na 30% i u sektoru saobraćaja kroz upotrebu biogoriva sa sadašnjih nula na 10%.

U skladu sa projektovanom bruto potrošnjom finalne energije koja bi uz primene mera energetske efikasnosti trebalo da iznosi 9,5 miliona tone ekvivalentne nafte godišnje količina obnovljivih izvora trebalo bi da iznosi 2,56 miliona tona ekvivalentne nafte u 2020. godini.

To znači da je u periodu do 2020. godine potrebno ostvariti povećanje proizvodnju energije iz obnovljivih izvora za oko 620.000 tona ekvivalentne nafte.

S obzirom na raspoloživi potencijal obnovljivih izvora energije i neiskorišćene potencijale, ocenjuje se u akcionom planu, Srbija može da ostvari postavljeni cilj za 2020. godinu iz domaćih izvora osim u udelu biogoriva od 10%o u sektoru saobraćaja.

Uzimajući u obzir trenutno raspoložive kapacitete za proizvodnju biogoriva iz biomase druge generacije, koja zadovoljavaju u pogledu emisije gasova "staklene bašte" i nepostojanje regulative i infrastrukture, Srbija će morati da planira uvoz biogoriva u 2018.

S obzirom da se do sada biogoriva nisu koristila u domaćem saobraćaju, biće razmotrena mogućnost prelaska gradskog i prigradskog saobraćaja, kao i mašina u poljoprivredi, na biogoriva.

Šta sa neiskorišćenim zemljištem

Trenutno, ne postoji plan da se izdvoje podsticajne mere za namensko korišćenje neiskorišćenog obradivog zemljišta i degradiranog zemljišta u energetske svrhe.

U narednom periodu, planira se definisanje i uvođenje u redovnu praksu podsticajnih mera za namensko korišćenje zemljišta u energetske svrhe, uz uspostavljanje kontrole i izveštavanja.

Autori dokumenta navode da će se trend povećanja tražnje za drvnom biomasom i biomasom iz poljoprivrede nastaviti. Navodi se da je neophodno uvesti adekvatne standarde i referentne laboratorije za biomasu (drvna goriva i goriva dobijena iz poljopoprivredne biomase), jer samo na taj način će se sprečiti tržišni haos i uvesti red u ovu strateški izuzetno značajnu oblast.

Predlaže se i drugačija standardizacija prilikom prodaje drveta kako bi se iz prakse izbacilo "dosadašnje mešetarenje preprodavaca". To znači da se umesto prodaje drvnih energenata m3, ili kg, uvede prodaja zasnovana na kWh.

Planovi do 2020.

Obnovljivi izvori energije u Srbiji sa procenjenim tehnički iskoristivim potencijalom od oko šest miliona tona ekvivalentne nafte (toe) godišnje značajno mogu doprineti manjem korišćenju fosilnih goriva, ocenjuje se u predloženom akcionom planu.

Podeljeno po izvoriva, potencijal biomase iznosi oko 3,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, 1,7 miliona u hidropotencijalu, po 200.000 tone ekvivalentne nafte godišnje u geotermalnoj i energiji vetra i 600.000 u solarnoj energiji.

Srbija od ukupno raspoloživog tehničkog potencijala obnovljivih izvora energije koristi jednu trećinu i to 900.000 tona ekvivalentne nafte godišnje u hidro potencijalu, oko milion u biomasi, uglavnom drva za grejanje.

Srbija bi trebalo da izgradi 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine, navodi se u predlogu nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije.

Izvor: Beta, EurActiv, 7.3.2013.