Email Print

PRVA RADNA VERZIJA PROGRAMA DRŽAVNE PODRŠKE IT SEKTORU: PORESKE OLAKšICE, MOGUćNOST NEPLAćANJA DOPRINOSA NA ZARADE I DRUGE POGODNOSTI


Komentare vezane za javnu raspravu zainteresovani mogu da upute na adrese:

slobodan.markovic@siepa.gov.rs i tijana.stankovic@mfp.gov.rs

Rok za slanje komentara i sugestija je 17. februar 2013.

Uvod

Informacione tehnologije imaju već nekoliko decenija najveće stope rasta u svetskoj ekonomiji, a nema sumnje da će se taj trend nastaviti i u narednom periodu. Kako bi uzele učešće u tom trendu, mnogobrojne zemlje širom sveta, kako najrazvijenije, tako i zemlje u razvoju, donele su programe podrške IT sektoru (od SAD, EU, Južne Koreje, Singapura, preko Argentine, Brazila i Čilea, Kine i Indije, do Kenije, Ruande, Gane itd).

IT industrija zahteva mnogostruko manja početna ulaganja za izlazak na svetsko tržište, a njena profitabilnost je istovremeno daleko veća. Takođe, IT industrija značajno utiče na smanjenje‘odliva mozgova’, a u mnogim zemljama je čak dovela do obrnutog procesa.

Industrija softvera i IT usluga biće podstaknuta i podržana u četiri osnovna segmenta:

1. startap (startup);

2. autsorsing (outsourcing);

3. razvoj i izvoz originalnih softverskih proizvoda;

4. razvojni centri velikih multinacionalnih kompanija.

U Srbiji već postoje veoma uspešni primeri u sva četiri pomenuta segmenta, ali u veoma ograničenom broju. Naš cilj je da merama podrške omogućimo višestruko povećanje broja kompanija u svim segmentima.

Takođe, treba naglasiti da sva četiri segmenta čine jedinstveni ekosistem, u kome IT stručnjaci prelaze iz jedne u drugu firmu i biznis model, zaposleni u razvojnim centrima se osamostaljuju i otvaraju sopstvene firme u kojima rade autsorsing ili razvijaju nove softverske proizvode, po pravilu stvarajući svake godine sve veću dodatu vrednost.

Infrastrukturni preduslovi za ubrzani razvoj ove industrije postoje, budući da se po svim relevantnim pokazateljima u ovoj oblasti Srbija rangira između 30. i 60. mesta na svetskim rang listama, što spada među najbolje rezultate koje naša zemlja postiže na različitim rang listama koje ocenjuju uslove za poslovanje.

Mere podrške:

1. Podrška za IT preduzetništvo i startap projekte

2. Poreske olakšice za softverske kompanije

3. Podrška izvoznicima softverskih proizvoda i rešenja

4. Unapređenje zakonskog okvira

5. Unapređenje obrazovanja

6. Promotivna kampanja

Prva radna verzija programa državne podrške IT sektoru: http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/dokumenti/2013/Program%20podrske%20IT%20sektoru%20-%20radni%20materijal.pdf (ONLINE)

1

Program državne podrške IT sektoru

- Kratak pregled -PRVA RADNA VERZIJA

7. februar 2013.

Uvod

Informacione tehnologije imaju već nekoliko decenija najveće stope rasta u svetskoj ekonomiji, a nema sumnje da će se taj trend nastaviti i u narednom periodu. Kako bi uzele učešće u tom trendu, mnogobrojne zemlje širom sveta, kako najrazvijenije, tako  i zemlje u razvoju, donele su programe podrške IT sektoru (od SAD, EU,  Južne  Koreje, Singapura, preko Argentine, Brazila i Čilea, Kine i Indije, do Kenije, Ruande, Gane itd).

IT industrija zahteva mnogostruko manja početna ulaganjaza izlazak na svetsko tržište, a njenaprofitabilnost je istovremeno daleko veća. Takođe, IT industrija značajno utiče  asmanjenje‘odliva mozgova’, a u mnogim zemljama je čak dovela do obrnutog procesa.

Industrija softvera i IT  usluga  biće podstaknuta i podržanau četiriosnovna segmenta:

1.  startap (startup);

2.  autsorsing (outsourcing);

3.  razvoj i izvoz originalnih softverskih proizvoda;

4.  razvojni centri velikih multinacionalnih kompanija.

U  Srbiji već postoje veoma uspešni primeri u sva  četiri  pomenuta segmenta, ali u veoma ograničenom broju. Naš cilj je da merama podrške omogućimo višestrukopovećanje broja kompanija u svim segmentima.

Takođe,  treba naglasiti da sva  četiri  segmenta čine jedinstveniekosistem,  u kome IT stručnjaci prelaze iz jedne u drugu firmu i biznis model, zaposleni u  razvojnim centrima  se osamostaljujui otvaraju sopstvene  firme  u kojima rade autsorsing ili razvijaju nove softverske proizvode, po pravilu stvarajući svake godine sve veću dodatu vrednost.

Infrastrukturni  preduslovi za ubrzani razvoj ove industrije postoje, budući da se po svim relevantnim pokazateljima u ovoj oblasti Srbija rangira između 30. i 60. mesta na svetskim rang listama, što spada među najbolje rezultate koje naša zemlja postiže na različitim rang listama koje ocenjuju uslove za poslovanje.

Mere podrške:

1.  Podrška za IT preduzetništvo istartap projekte

2.  Poreske olakšice za softverske kompanije

3.  Podrška izvoznicimasoftverskih proizvoda i rešenja

4.  Unapređenje zakonskog okvira

5.  Unapređenje obrazovanja

6.  Promotivna kampanja

1.  Podrška za IT preduzetništvo i startap projekte

1.1.  Bespovratna sredstva za startap projekte

Ciljove komponente  programajepodrškauspostavljanju i jačanju tehnološkog startap ekosistema u Republici Srbiji.

U okviru ove komponenteobezbeđuju  se finansijskipodsticajiinvestitorima,koji  imaju uspešan istorijat investiranja u IT  startap-  ove, a u  Srbijiželedauložepočetni  (seed) kapitalu mikro i  malapreduzeća  sa inovacijama/proizvodimavelikogtržišnogpotencijala.

Dodela podsticaja  vrši  se na osnovu javnog poziva, koji  je  otvoren tokom cele godine, odnosno dok se ne utroše sva sredstva predviđena za ovu komponentu.

Na javni poziv  mogu da se jave  domaći i  inostrani investitori  i mikro/mala preduzeća, uz podnošenje biznis plana i (pred)ugovora kojim se uređuju međusobni odnosi.

Odlukeododeli podsticaja donosi ekspertskakomisija, koju formira Vlada. Komisija ocenjuje  da li investitori zadovoljavaju uslove javnog poziva,  na  osnovu unapred objavljenih kriterijuma  i podnetih dokaza  (reference/iskustvo/uspešnost investitora,  sposobnost ulaganja u produženom periodu, tržišni potencijal projekta, sposobnost tima za realizaciju projekta itd).

Finansijski  podsticajikoje dodeljuje Republika Srbija  ne mogu biti veći  od 50% ukupnog odobrenog budžeta projekta, a najviše do 25.000 evra, što znači da investitor obezbeđuje preostala sredstava za realizaciju projekta.

Finansiranjesevršipoprincipurefundacijeopravdanihtroškova (oprema, plate, obukaitd), a primalac  sredstava ima obavezu da, najmanje 12 meseci po isplati celokupnog odobrenog iznosa,  obavlja poslovnu delatnost u preduzeću registrovanom u Republici Srbiji.

Osim dodele finansijskih podsticaja za investitore, u okviru ove komponente predviđen je i poseban program obuke i umrežavanja, koji ima za cilj  okupljanje i povezivanje IT  preduzetnika,  prenošenje znanja iz oblasti  startap  preduzetništva, mentorski rad i pripremu projekata za ulazak u program investiranja, predstavljanje razvojnih timova i projekata investitorimaitd.

Za realizaciju ovog programa obezbeđuju se posebna sredstva, koja se dodeljujuputem javnog konkursa.Na  konkurs mogu da se prijave  inkubatori i druge organizacije  sa razvijenim programima  i  iskustvom  u organizovanju obuka u navedenim oblastima.

1.2.  Podrška razvoju poslovnih inkubatora za IT kompanije

Cilj ove komponente programa je  jačanje postojećih poslovnihinkubatora, kako bi  se povećala njihova sposobnost da podrže osnivanje i ubrzani  razvojvećeg broja novih preduzeća u oblasti  IT, te obezbede obuku većeg broja mladihiz oblasti preduzetništva.

Poslovni inkubatoripružaju podrškumladimstartap  preduzećima,tako što im snižavajutroškoveza početak poslovanja, krozobjedinjeneuslugeadministracije (knjigovodstvo, pravneuslugeitd), kao i  kroz  priliku za  brže sticanjenovihznanjaiveština (u oblastima menadžmenta,  finansija, marketinga, razvojaproizvoda, osvajanjanovihtržištaitd).

U okviru ove komponenteobezbeđuje se finansijska podrška postojećiminkubatorima, kojiimajumerljiverezultaterada (određeni broj startap-ova u svom prostoru, realizovane programe obuke itd).

Dodela podsticaja vrši se na osnovu javnog poziva, koji je otvoren tokom cele godine, odnosno dok se ne utroše sva sredstva predviđena za ovu komponentu.

Sredstva koja dodeljuje Republika Srbijamogu se koristiti za odobrene  namene, odnosno aktivnosti, kao što su:razvojmenadžmenttimaiuslugauinkubatoru,  opremanjeinkubatora, realizacija programa obuke, pokrivanje  troškova podrške  preduzećima  u inkubatoru itd.

2.  Poreske olakšice za softverske kompanije

2.1.  Poreski kredit za ulaganja u istraživanje i razvoj

Cilj ove komponente programa je  pružanje podrške  preduzećima koja ulažu u istraživanje i razvoj.

Poreski kredit za ulaganja u istraživanje i razvoj uvodi se  kao opšte pravo.  To znači da će,  pored ulaganja u osnovna sredstva,  ulaganja u istraživanje i razvoj biti uključena u obračun za umanjenje poreske obaveze.

Poreska obaveza umanjuje se za 20% vrednosti ulaganja (mala pravna lica 40%), a do 33% ukupne poreske obaveze (mala pravna lica do 70%) za dati poreski period, uz pravo prenosa poreskog kredita u naredne poreske periode.

2.2.  Oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa na zarade

Cilj ove komponente programa je pružanje podrške preduzećima koja proizvode softverske proizvode i rešenja.

Uvodi se  oslobađanje od obaveze plaćanjadoprinosa za  zdravstveno osiguranje i doprinosa za slučaj nezaposlenosti i na teret zaposlenog i na teret poslodavca, uz refundaciju stvarnih troškova zdravstvenih usluga, odnosno naknade za nezaposlenost za lica za koja se koristi olakšica.

Fiskalno opterećenje (porez + doprinosi) na neto zaradu smanjuju se za 35,5% (sa 67% na 43%).Pravo  da ostvare ovu olakšicu  imaju preduzeća koja najmanje 70% svojih ukupnih prihoda ostvaruju prodajom softvera, a ispunjenje uslova dokazuje se:

  za preduzeća koja već posluju - izdatim računima u prethodnoj kalendarskoj godini;

  za preduzeća koja otpočinju poslovanje - procenom strukture prihoda iz trogodišnjeg poslovnog plana i podacima o kvalifikacionoj strukturi zaposlenih, uz prvu reviziju prava po isteku prve cele kalendarske godine od dana otpočinjanja korišćenja prava.

Preduzeća sa preko 50 zaposlenih mogu da ostvare ovu olakšicu za 80% zaposlenih, dok preduzeća sa 50 i manje zaposlenih, ovu olakšicu mogu da ostvare za 90% zaposlenih.

Zaposleni za koje se ostvaruje pravo na ovu olakšicu imaju pravo na zdravstvene usluge, kao i na naknadu za slučaj nezaposlenosti (uz ispunjenje drugih opštih uslova za ostvarivanje prava na ovu naknadu).

3.  Podrška izvoznicima softverskih proizvoda i rešenja

Cilj ove komponente programa je pružanje  podrške  IT kompanijama koje izvoze sopstvene softverske proizvode i rešenja.

3.1.  Pokrivanje troškova nastupana inostranim tržištima

Bespovratna sredstva za  pokrivanje dela troškova nastupa  na inostranim tržištima dodeljuju se putem javnog konkursa, koji raspisuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) u okviru „Programa podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede“.

Za dodelu  bespovratnih  sredstava mogu da se prijave domaća preduzeća i poslovna udruženja/klasterikoji zadovolje uslove konkursa.

Sredstva se dodeljuju  na principu  refundacije  50-75% opravdanih troškova,  do ukupno odobrenog iznosa,  za jednu ili više sledećih aktivnosti:

  internacionalizacija proizvoda putem jačanja konkurentnosti (sertifikacija softverskih proizvoda i rešenja, sertifikacija sistema upravljanja kvalitetom, troškovi lokalizacije proizvoda za inostrano tržište);  zaštita industrijske svojine (registracija žiga i industrijskog dizajna);   nastup u okviru organizovanih privrednih misija, poseta i B2B događaja na inostranim tržištima (troškovi puta i smeštaja, troškovi kotizacija);  otvaranje predstavništava na inostranim tržištima (zakup prostora, troškovi osoblja, režijski troškovi);  nastup na inostranim sajmovima (zakup izložbenog prostora, troškovi izgradnje štanda itd);  jačanje marketinških kapaciteta (dizajn i izrada promotivnog materijala).

3.2.  Podrška u vidu informacija o inostranim tržištima

Ovu podršku obezbediće ekonomskisavetnici udržavamakojesuznačajniekonomskipartnerinašezemlje,  a koji će dobiti aktivnuuloguuprocesupodsticanjaipodrškesrpskeITindustrije.

Oni ćeredovnoanaliziratiipravitiprikazstanjalokalne zakonskeregulative,  ITtržišta, trendova, ogućnosti za plasiranje domaćih softverskih proizvoda i rešenja, a ove informacije ićedostupnenasrpskomjeziku, putem veb-sajta nadležnogministarstva.

3.3.  Podrška promociji iizvozudomaćih softverskih proizvoda i rešenja

Ova podrška sastojaće se u organizovanjuB2B  susreta i poseta državno-privrednih delegacija u zemlje  CIS, Bliskog Istoka, Severne i Podsaharske Afrike  itd, kako bi se na tim tržištima  u razvoju predstavile domaće firme i njihovi proizvodi i usluge.

Takođe, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza  (AOFI) razmotriće mogućnost uvođenja novih instrumenata za finansiranje i osiguranje izvoza, prilagođenih IT industriji.

4.  Unapređenje zakonskog okvira

Cilj ove komponente programa je stvaranje zakonskih pretpostavki za razvoj servisa za elektronska plaćanja  (servisi za e-novac, mobilna plaćanja itd), razmenu elektronskih računovodstvenih  isprava  i elektronsku komunikaciju građana i privrede sa državnim organima.

U okviru ove komponente, tokom prve polovine 2013. godine,   biće doneti  sledeći propisi iz  nadležnosti Ministarstva finansija i privrede i Narodne banke Srbije:

  Zakon o platnim uslugama – doneće mogućnost za poslovanje institucija za e-novac i drugih posrednika u obavljanju platnih transakcija na internetu;

  Zakon o računovodstvu –doneće elektronske računovodstvene isprave koje su validne uz identifikacionu oznaku izdavaoca (što ne mora neophodno da bude potpis), kao i mogućnosti za elektronsku razmenu poslovnih dokumenata (EDI);

  Zakon o reviziji –donećeobavezu dostavljanjagodišnjihzavršnihračunaelektronskimputem;

  Zakon o republičkim administrativnim taksama –doneće mogućnost plaćanja administrativnih taksiplatnimkarticamaidrugim elektronskimservisima (POSterminali, e-novac, mobilnaplaćanjaitd).

Dodatno,  tokom 2013. godine  biće  doneti propisi  koji će daljepojednostaviti  poslovanje reduzetnika i samozaposlenih (freelancers), a Poreska uprava će obezbediti i podršku poreskih savetnika, koji će pružati odgovore na sve nedoumice u vezi sa poslovanjem u oblasti IT.

Takođe, Ministarstvo finansija će, saglasno potrebama IT industrije,  napraviti listu zemalja sa kojima Srbija nema zaključen sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i inicirati pregovore sa tim državama radi zaključenja takvog sporazuma  u cilju snižavanja troškova poslovanja.

5.   Unapređenje obrazovanja

Cilj  ove komponente programa je povećanjebrojaupisanihstudenatanafakultetekojiobrazujupotrebnestručnjakeiprilagođavanjenastavnihprogramakakobisevećusrednjimškolama, apotominafakultetima,mladimaomogućilosticanjeupotrebljivihiaktuel nihIT znanjaiveština.

U okviru ove komponente, a saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i  predstavnicima IT industrije, biće razmotrene mogućnosti  i stvoreni uslovi  za povećanje  upisnih  kvota na IT smerovima visokoškolskih ustanova, prilagođavanje obrazovnih programa u srednjim i visokoškolskim ustanovama potrebama IT industrije, kao i  mogućnosti za  institucionalizaciju  saradnje između obrazovnog sistema i IT industrije.

6.  Promotivna kampanja

Promocija novih mera i srpske IT industrije uopšte otpočeće nanajvećem svetskom  sajmu informacionih tehnologija  –  CeBIT  2013, koji će se održati u Hanoveru, od 5. do 9. marta ove godine.

Srbija će  se predstaviti  na posebno organizovanom okruglom stolu u okviru CeBIT-a. Promociju će pratiti izrada novih promotivnih materijala u koje će biti uključene i nove mere podrške.

U toku godine biće organizovano i predstavljanje Srbije najvećim svetskim multinacionalnim kompanijama, uz podršku onih koje  su već prisutne u našoj zemlji.

Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija i privrede, 7.2.2013.