Email Print

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA: REšENJA ZA JAVNE NABAVKE U SISTEMU ODBRANE


Novi Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012) detaljnije uređuje javne nabavke u oblasti odbrane, ali ima problematičnih odredbi koje se mogu široko tumačiti, rečeno je 7. februara u Beogradu na skupu o antikorupcijskim merama u sistemu odbrane Srbije. U nedavno objavljenom izveštaju Transparensi internešnela (TI) ocenjeno je da postoji značajan rizik od pojave korupcije u srpskom sistemu odbrane, a javne nabavke su označene kao jedna od najproblematičnijh oblasti. Istraživači Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koji su za potrebe TI prikupljali podatke o Srbiji, naveli su da tokom istraživanja nisu uspeli da ustanove sistem kontrole upravljanja vojnim kompanijama, tajne troškove u bezbednosnim službama kao ni da li se rotiraju ljudi u komisijama za javne nabavke. Ministarstvo odbrane nije zadovoljno ocenom Transparensija i predlaže drugačiju metodologiju.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da novi Zakon koji će se oprimenjivati od 1. aprila definiše oblasti u sektoru odbrane koje su izuzete iz procesa javnih nabavki.

Skup je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) povodim rezultata analize rizika u sistemu odbrane Srbije koju je 29. januara objavila međunarodna nevladina organizacija Transparensi internešenel (Transparency International, TI).

Prema tom izveštaju, Srbija se po stepenu rizika od korupcije u sektoru odbrane nalazi u grupi visokorizičnih država u kategoriji D plus.

Kako je rekao Nenadić, zakon se neće primenjivati na nabavke koje su u skladu sa međunarodnim sporazumima što je "pravno gledano preširoko formulisana odredba".

Od primene zakona su izuzete i nabavke za obaveštajne aktivnosti kao i nabavke koje se sprovode za potrebe vojnih snaga ili policije koje su van terotorije Srbije.

Prema Nenadiću, najproblematičnija je odredba po kojoj se zakon ne primenjuje na one postupke u kojima bi javna nabavka otkrila informacije koje su ključne za bezbednost, a na osnovu odluke Vlade Srbije.

Prema rečima učesnika skupa, uočen je napredak u postupku javnih nabavki u sektoru bezbednosti. Kako je istaknuto, vrlo malo tenderskih postupaka je sa samo jednim ponuđačem, a na tenderima učestvuje 4 do 8 ponuđača što je više republičkog proseka.

Primedbe Ministarstva odbrane

Savetnik u Sektoru za politiku odbrane u Ministarstvu odbrane Milan Milutinović istakao je da je Ministarstvo u dokumentu o samoproceni o izgradnji integriteta za borbu protiv korupcije kao najrizičnije oblasti označilo javne nabavke, zdravstvenu zaštitu i prijem novog kadra.

Na listi rizičnih oblasti od pojave korupcije su i stanovanje,ranjavanje u vojim operacijama,naknade za putne troškove i upravljanje objektima i resursima, dodao je Milutinović.

Reč je o dokumentu koji je objavljen u novembru 2012. godine, a koji je nastao u saradnji sa istraživačima Severno-atlantskog saveza (NATO).

Milutinović je naveo da je najveća primedba Ministarstva na izveštaj Trasnparensija to što su korišćeni podaci koji je prikupila nevladina organizacija i medijski članici "zbog čega se postavlja pitanje validnosti ocene".

On je predložio da bi metodologija korišćena prilikom sastavljanja izveštaja o samoproceni trebalo da posluži kao model za Transparensi budući da je NATO na terenu i u razgovoru sa više predstavnika ministarstva odbrane proverio odgovore srpske strane na upitnike koje je NATO dostavio.

On je naglasio da će na sastanku sa Transparensi Internešanal Ministarstvo naći modal za saradnju, ali da "nema sumnje da da je Ministarstvo voljno da bude otvoreno i da pokažeme sve svoje rezultate"

"Ako je ministar odbrane na čelu aktivnosti za borbu protiv korupcije, onda je moralni inperativ da imate politiku nulte tolerancije na korupciju u sopstvenom dvorištu", naveo je on.

Teškoće u toku prikupljanja podataka

BCBP koji je za potrebe Internešnela analizirao sistem odbrane u Srbiji, ogradio se od ocene u konačnoj verziji izveštaja TI da postoje "povremene veze organizovanih kriminalnih grupa sa elementima sistema odbrane" u Srbiji.

"Naš nalaz je bio da je bilo afera u kojima je postojao moment organizovanosti kriminalnih aktivnosti, ali ne smatramo da je to dovoljan dokaz za takvu ocenu", kazao je istraživač BCBP-a Marko Savković.

Istraživači BCBP-a su na skupu takođe naveli da u toku prikupljanja podataka nisu uspeli da ustanove sistem upravljanja u vojnim kompanijama, tajne troškove bezbednosnih službi kao i da li postoji sistem rotacije ljudi zaduženih za javne nabavke.

Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović naveo je da je 50% nabavki u MUP poverljivo, a u BIA 95% što samo po sebi ne mora da predstavlja korupciju, ali ostavlja prostor za takvo nešto.

On je ocenio da veliki rizik od korupcije predstavlja trgovina interesima i informacijama.

"Mi ne znamo u ime čijih interesa bezbednosne agencije prikupljaju informacije, kome se prosleđuju i da li se zloupotrebljavaju", naveo je Petrović. On je ocenio da političari imaju širok pristup informacijama, ali "nemaju kulturu korišćenja tih informacija i zloupotrebljavaju ih".

Istraživačima BCBP koji su ocenjivali sistem odbrane u Srbiji nije bila poznata informacija da je odeljenje interne revizije u Ministarstvu odbrane dosad sprovelo tri kruga revizije i iznelo 70 preporuka, dodao je Savković.

U toku prikupljanja podataka, istraživači su takođe ustanovili da je u 2011. oko 15% rashoda za javne nabavke u sektoru odbrane bilo tajno što je blago povećanje u odnosu na prethodnu godinu.

Učesnici su istakli i da "uzbunjivači" odnosno ljudi koji prijavljuju slučajeve korupcije u Srbiji nisu zaštićeni budući da postoji mogućnost da budu procesuirani za odavanje vojne tajne.

Izvor: EurActiv, 7.2.2013.