Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI U PROCEDURI NARODNE SKUPŠTINE RS


Kompletan tekst Predloga zakona (ONLINE)

Potreba za palijativnim zbrinjavanjem postaje prioritetni problem čije rešavanje zahteva da država, u saradnji sa zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima, udruženjima, pacijentima, njihovim porodicama, razvija nacionalnu zdravstvenu politiku o palijativnom zbrinjavanju.

Palijativno zbrinjavanje je pristup koji poboljšava kvalitet života pacijenta i porodice, suočavajući se sa problemima koji prate bolesti koje ugrožavaju život kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem ranog otkrivanja i nepogrešive procene i lečenja bola i drugih problema: fizičkih, psihosocijalnih i drugih.

Razlog za donošenje ovog zakona su rastuće potrebe za ovim vidom zdravstvene zaštite kao posledica starenja stanovništva Republike Srbije i sve većeg broja obolelih od bolesti koje imaju progresivni tok (kardiovaskularnih, malignih, šećerne bolesti, neuromuskularnih, cerebrovaskularnih, hiv/aids-a, saobraćajnog traumatizma i dr.).

Cilj ovog zakona je da se oblast palijativnog zbrinjavanja uredi potpunije, a usluge učine dostupnijim uz davanje mogućnosti većem broju učesnika u pružanju usluga palijativnog zbrinjavanja. Predlženim zakonskim rešenjima se u zdravstvenu službu, pored zdravstvenih ustanova i privatne prakse uvode i centri za palijativno zbrinjavanje kao drugi oblik zdravstvene službe. Osnivači centra mogu biti pravna ili fizička lica koja, pod uslovom da ispune zakonom propisane uslove za obavljanje poslova palijativnog zbrinjavanja, mogu obavljati zdravstvenu delatnost iz ove oblasti.

U svrhu savremenog lečenja postoji potreba za objedinjavanjem dve ili više dijagnostičkih laboratorijskih procedura u okviru jedne zdravstvene ustanove, bez obzira na oblik svojine, kao i zadovoljenja dostupnosti zdravstvene zaštite građana, organizovanjem ogranaka laboratorije kao zdravstvene ustanove.

Imajući u vidu navedene razloge, predloženim zakonskim rešenjem, pored postojećih vrsta zdravstvenih ustanova, predviđa se i laboratorija kao posebna zdravstvene ustanove.

Postojećim zakonskim rešenjem utvrđeno je da je osnivač kliničko-bolničkog centra grad. Imajući u vidu da kliničko-bolnički centar pored uslova predviđenih zakonom za obavljanje sekundarne zdravstvene zaštite, obavlja i visoko specijalizovanu zdravstvenu delatnost, koja podrazumeva i visok nivo opremljenosti zdravstvene ustanove za obavljanje zdravstvene delatnosti, stvorili su se uslovi za osnivanje ove vrste zdravstvene ustanove od strane Republike. Naime, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti utvrđeno je da je osnivač zdravstvenih ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite opština, odnosno grad, kao i da je osnivač zdravstvenih ustanova na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite Republika, a na teritoriji autonomne pokrajine - autnomna pokrajina. S obzirom na to da je kliničko-bolnički centar stacionarna zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, koja je od posebnog značaja za Republiku, imajući u vidu i ostale odredbe Zakona, osnivačka prava nad kliničko-bolničkim centrima treba da vrši Republika.

Dopunom zakona uređuje se pravni osnov i status za zdravstvene radnike - nastavnike i saradnike na fakultetima zdravstvene struke, koji obavljaju zdravstvenu delatnost, odnosno pružaju zdravstvene usluge za potrebe osiguranih lica u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže zdravstvenih ustanova koje donosi Vlada.

Predloženim zakonskim rešenjem uvodi se novi pravni institut - prijem u radni odnos u zdravstvene ustanove putem javnog konkursa, kao i preuzimanje zaposlenih bez konkursa u okviru institucija zdravstvenog sistema. Prijem u radni odnos u zdravstvene ustanove putem javnog konkursa predstavlja jednu od aktivnosti utvrđenih Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije 2013-2018. godine, kao i Akcionim planom za njeno sprovođenje.

Predloženim zakonskim rešenjem predviđeno je da pripravnički staž za sve zdravstvene radnike sa visokom školskom spremom traje šest meseci. Programi osnovnih studija na fakultetima zdravstvene struke, usklađeni sa evropskim direktivama, sadrže obaveznu praksu na završnoj godini osnovnih studija, odnosno studenti u tom periodu već obaljaju deo programa obaveznog pripravničkog staža. Do sad su samo doktori medicine obavljali pripravnički staž u trajanju od šest meseci, dok se predloženim zakonskim rešenjem izjednačavaju svi zdravstveni radnici sa visokom školskom spremom.

Predloženim zakonskim rešenjem na nov način se uređuje institut dopunskog rada u zdravstvenom sistemu. Naime, predviđa se da zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi, odnosno centru za palijativno zbrinjavanje, koji radi puno radno vreme, može da obavlja određene poslove iz svoje struke kod drugog poslodavca, van redovnog radnog vremena, zaključivanjem ugovora o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, do jedne trećine punog radnog vremena i to najviše kod dva poslodavca. O zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcem zdravstveni radnik je dužan da obavesti direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse ili centra za palijativno zbrinjavanje u kojima radi puno radno vreme. Zdravstvena ustanova, privatna praksa, odnosno centar za palijativno zbrinjavanje dužni su da vode evidenciju o ugovorima o dopunskom radu koje su zaključili. Jedan primerak originala ugovora o dopunskom radu zdravstveni radnik dostavlja zdravstvenoj inspekciji, u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora. Na ovaj način stvoraju su se uslovi za praćenje i kontrolu primene istituta dopunskog rada u oblasti zdravstva.

Takođe, ovakvim rešenjem ostvaruje se jedna od aktivnosti utvrđena Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije 2013-2018. godine, kao i Akcionim planom za njeno sprovođenje.

Razvoj zdravstvenog sistema zahteva stalno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. U skladu sa zakonom, stručno usavršavanje radi održavanja i unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite je pravo i obaveza svih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Prema sadašnjem zakonskom rešenju, postupak procene kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, u nadležnosti je Zdravstvenog saveta Srbije. Imajući u vidu značaj i druga ovlašćenja Zdravstvenog saveta Srbije, prihvaćena je inicijativa Zdravstvenog Saveta Srbije da se na drugačiji način reguliše akreditacija kvaliteta programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Shodno navedenom, kao jedno od racionalnih rešenja, predstavlja i proširenje poverenih poslova kao javnih ovlašćenja Agenciji za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. U tom smislu, Agenciji za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije poverava se posao akreditacije programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Postupanje i nadležnost zdravstvene inspekcije u postupku vršenja nadzora nad zakonitošću rada i akata zdravstvene ustavnove proširene su postupanjem zdravstvenog inspektora i na osnovu izveštaja, obaveštenja i podnetih dokaza savetnika za zaštitu prava pacijenta o povredi prava pacijenata, dostavljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava pacijenata. Zdravstveni inspektor u preduzimanju mera postupa u skladu sa ovlašćenjima iz člana 249. togzakona.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 5.1.2014.