PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU - TEKST PROPISA

PREDLOGZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU

Član 1.

U Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Sl. glasnik RS", br. 10/2013 i 142/2014), u članu 3. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi:

"4) kreditna podrška."

Član 2.

U članu 7. stav 2. reči: "na dan 31. marta tekuće godine", zamenjuju se rečima: "na dan 30. oktobra prethodne godine".

Član 3.

Član 8. menja se i glasi:

"Član 8.

Podsticaji se isplaćuju na namenski račun korisnika podsticaja otvoren kod poslovne banke i to do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen posebnim aktom Vlade.

Ako se pravo na podsticaje ostvaruje na osnovu zahteva korisnika podsticaja, isplata se vrši po redosledu podnošenja uredno podnetih zahteva.

Podnosioci nepotpunih zahteva pozvaće se da dopune dokumentaciju i biće isplaćeni po dopuni istih, ako u trenutku dopune zahteva bude raspoloživih sredstava."

Član 4.

U članu 13. stav 2. menja se i glasi:

"Organi iz stava 1. ovog člana ne mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike koje se odnose na direktna plaćanja, osim za regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje."

Član 5.

U članu 14. stav 1. tačka i zapeta na kraju tačke 3) zamenjuju se tačkom.

Tačka 4) briše se.

U stavu 4. zapeta i reči: "usluge osiguranja" brišu se.

Stav 5. briše se.

Član 6.

U članu 15. stav 4. menja se i glasi:

"Premija za mleko ostvaruje se u iznosu do sedam dinara po litru mleka."

Član 7.

U članu 18. stav 1. reči: "u minimalnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru" zamenjuju se rečima: "u iznosu do 6.000 dinara po hektaru."

Član 8.

U članu 31. stav 2. reči: "za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje,", brišu se.

U stavu 3. reči: "u minimalnom ukupnom iznosu od 6.000 dinara po hektaru" zamenjuju se rečima: "u iznosu do 6.000 dinara po hektaru."

Stav 4. briše se.

Dosadašnji st 5. i 6. postaju st. 4. i 5.

Član 9.

Naziv odeljka 4. iznad člana 32. i član 32. brišu se.

Član 10.

U članu 34. stav 1. tačka na kraju tačke 4) zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 5), koja glasi:

"5) podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi."

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

"Podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi su podsticaji za podršku sprovođenju programa koje obavljaju pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u oblasti poljoprivrede."

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

Član 11.

U članu 35. stav 1. posle reči: "iz člana 34." dodaju se reči: "tač. 1) - 4)".

U stavu 2. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "osim za podsticaje za investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta koji se odnose na podršku programima za regresiranje premije osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje, koji se isplaćuju u minimalnom ukupnom iznosu od 40% plaćene premije osiguranja za prijavljene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha."

Član 12.

U članu 36. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 4), koja glasi:

"4) regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje."

U stavu 2. reči: "tač. 1) i 3)" zamenjuju se rečima: "tač. 1), 3) i 4)".

Član 13.

Posle člana 40. dodaje se naziv odeljka 5. i član 40a, koji glase:

"5. Podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi

Član 40a

Pravo na korišćenje podsticaja iz člana 34. stav 1. tačka 5) ovog zakona imaju pravno lice i preduzetnik, odnosno organizacija, koji ispunjavaju uslove propisane zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi."

Član 14.

U članu 41. stav 1. tačka 3) briše se.

Stav 4. briše se.

Dosadašnji st. 5 - 7. postaju st. 4- 6.

Član 15.

U članu 42. stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3 - 6. postaju st. 2 - 5.

Član 16.

Posle člana 42. dodaje se nova glavaVa i novi član 42a, koji glase:

"VaKREDITNA PODRŠKA

Član 42a

Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita.

Pravo na korišćenje kreditne podrške ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar.

Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku."

Član 17.

Zahtevi, odnosno prijave za utvrđivanje prava na korišćenje podsticaja podneti do dana početka primene ovog zakona rešavaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.

Član 18.

Izuzetno, u 2016. godini u postupku za ostvarivanje prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju uzimaju se podaci iz Registra na dan 31. decembra 2015. godine.

Član 19.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2016. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenta, izazvanih posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina, a što je rezultiralo smanjenjem investicija u sektoru poljoprivrede, netržišnim prelivanjem dobiti između učesnika u tržišnom lancu, te znatno sporijim rastom primarne poljoprivredne proizvodnje u odnosu na mogućnosti.

Ovaj zakon obezbeđuje ravnomernu i pravednu raspodelu osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji i regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, imajući u vidu smanjena budžetska izdvajanja za podsticaje u poljoprivredi, a kroz definisanje broja korisnika, prihvatljivih površina i nivoa podsticaja po jedinici površine.

Takođe, ograničavanjem nivoa premije za mleko, stvara se mogućnost da se u narednom periodu, uz poštovanje smanjenja budžetskih izdvajanja za ove potrebe, omogući realizacija premije za mleko prema kategorijama kvaliteta mleka, što predstavlja pravac razvoja ove mere u pravcu evropskih integracija, odnosno dostizanja EU kvaliteta sirovog mleka u Republici Srbiji.

Predlog zakona takođe obezbeđuje profilisanje pojedinih podsticaja kao podsticaja merama ruralnog razvoja, u smislu klasifikovanja regresa za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje i podsticaja za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi kao podsticaja merama ruralnog razvoja. Ova promena klasifikacije mera doprinosi realnijem sagledavanju karaktera i ciljeva navedenih podsticaja i obezbeđuje njihovu usklađenost sa klasifikacijom podsticaja u programskom budžetu. U tom smislu, kreditna podrška je takođe definisana kao posebna vrsta podsticaja.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona menja se član 3. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na vrste podsticaja, na način što se, kao posebna vrsta podsticaja navodi kreditna podrška. Kreditna podrška bila je vrsta koja je u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju bila navedena kao vrsta podsticaja u okviru direktnih plaćanja zapravo se Predlogom zakona predviđa kao posebna vrsta podsticaja, imajući u vidu da po svom karakteru i mehanizmu isplate ne predstavlja meru direktnog plaćanja, već posebnu vrstu podsticaja.

Članom 2. Predloga zakona menja se član 7. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na postupak za ostvarivanje prava na podsticaje na način da se podaci koji se uzimaju iz Registra na dan 31. marta tekuće godine, u skladu sa predloženom izmenom, uzimaju na dan 30. oktobra prethodne godine.

Članom 3. Predloga zakona menja se član 8. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na isplatu podsticaja, tako što se propisuje da se podsticaji isplaćuju na namenski račun korisnika podsticaja otvoren kod poslovne banke i to do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen posebnim aktom Vlade, a ako se pravo na podsticaje ostvaruje na osnovu zahteva korisnika podsticaja, isplata se vrši po redosledu podnošenja zahteva.

Članom 4. Predloga zakona menja se član 13. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na podršku za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, tako što se u stavu 2. precizira, odnosno na jasniji način propisuje koje vrste mera podrške mogu, odnosno ne mogu da utvrđuju organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Članom 5. Predloga zakona menja se član 14. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim su propisane vrste direktnih plaćanja, tako što se iz direktnih plaćanja briše kreditna podrška, koja ne predstavlja direktno plaćanje, već posebnu vrstu podsticaja, koja je u Predlogu zakona propisana izmenom člana 3.

Članom 6. Predloga zakona menja se član 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim je uređena premija za mleko, na način da se prema predloženoj izmeni premija za mleko isplaćuje u iznosu do sedam dinara po litru mleka.

Članom 7. Predloga zakona menja se član 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na isplatu osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji koji se, u skladu sa predloženom izmenom, utvrđuje u iznosu do 6.000 dinara po hektaru.

Članom 8. Predloga zakona menja se član 31. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnosi na ostvarivanje prava na regres za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, na način da se propisuje da se ti regresi isplaćuju u iznosu koji se, u skladu sa predloženom izmenom, utvrđuje u iznosu do 6.000 dinara po hektaru. Pored navedenog, briše se regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje rasadnike i životinje, obzirom da se ta vrsta regresa u skladu sa Predlogom zakona prebacuje u podsticaje za mere ruralnog razvoja.

Članom 9. Predloga zakona predviđeno je brisanje naziva odeljka 4. i člana 32. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz razloga što je kreditna podrška predviđena kao posebna vrsta podsticaja, a ne kao mera u okviru direktnih plaćanja.

Članom 10. Predloga zakona dopunjuje se član 34. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim su propisane vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, tako što se dodaje tačka 5), kojom se kao podsticaji u okviru mera ruralnog razvoja propisuju i podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi, koji se dodeljuju za podršku sprovođenju programa koje obavljaju poljoprivredne stručne službe.

Članom 11. Predloga zakona menja se član 35. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju na način da se propisuje da se podsticaji za investicije u poljoprivredi za unapređenje i dostizanje standarda kvaliteta koji se odnose na regresiranje premije osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje isplaćuju u minimalnom ukupnom iznosu od 40% plaćene premije osiguranja za prijavljene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha.

Članom 12. Predloga zakona dopunjuje se član 36. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kojim se uređuju podsticaji za investicije u poljoprivedi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, kao jedne od vrsta mera ruralnog razvoja, tako što se u okviru ove mere predviđa podrška programima koji se odnose na regrese za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje.

Članom 13. Predloga zakona dopunjuje se Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako što se podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi propisuju kao podsticaji u okviru mera ruralnog razvoja, a ne kao posebni podsticaji, što je bilo navedeno u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Čl. 14. i 15. Predloga zakona brišu se odredbe Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na savetodavne i stručne poslove, kao vrstu posebnih podsticaja, obzirom da su dopunom zakona ovi podsticaji prebačeni u podsticaje u okviru ruralnog razvoja.

Članom 16. Predloga zakona dopunjuje se Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju na način da kreditna podrška prestaje da bude mera direktnih plaćanja, već posebna vrsta podsticaja, u skladu sa predloženom izmenom člana 3. Zakona.

Članom 17. Predloga zakona propisana je prelazna odredba koja se odnosi na zahteve, odnosno prijave za utvrđivanje prava na korišćenje podsticaja koji su podneti do dana početka primene ovog zakona, a koji će se u skladu sa predloženim rešenjem rešavati se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.

Članom 18. Predloga zakona propisuje se izuzetak za ostvarivanje prava na podsticaje za biljnu proizvodnju u 2016. godini tako što se podaci iz Registra uzimaju na 31. decembra 2015. godine.

Članom 19. Predloga zakona propisano je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2016. godine.

IV. POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA

Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju("Sl. glasnik RS", br. 10/2013 i 142/2014) uspostavljena je posebna kategorija prava za koja se svake budžetske godine obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, pa za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine("Sl. glasnik RS", br. 20/2012 - prečišćen tekst), predlaže se zbog nastupanja okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a koje se odnose na činjenicu da je donošenje ovog zakona direktno vezano za obim sredstava koji je opredeljen u budžetu Republike Srbije za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. S obzirom na potrebu usklađivanja odredaba ovog zakona sa odredbama zakona kojim se uređuje budžet i budžetski sistem, a posebno imajući u vidu činjenicu da primena ovog zakona ima efekte ne samo u oblasti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, već i u oblasti ukupnih javnih finansija.

VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA

1. Koji problem se rešava propisom?

Usvajanjem ovog zakona stvaraju se uslovi za ravnomernu raspodelu sredstava za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji i regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, s obzirom da se ukupan iznos budžetskih sredstava, definisan posebnim aktom Vlade za ovu namenu, raspodeljuje ravnomerno na ukupnu prihvatljivu površinu. Na ovaj način, svi korisnici, koji ostvaruju pravo na ovu vrstu podsticaja, dobijaju jedinstveni iznos plaćanja za tekuću godinu, koji ne može biti veći od 6.000 dinara po hektaru.

Primenom ovakvog načina obračuna obezbeđuje se budžetska stabilnost i mogućnost predviđanja budžetskih rashoda, kao i kraće vreme za realizaciju isplata korisnicima po osnovu ovih podsticaja.

Takođe, ograničavanjem maksimalnog nivoa premije za mleko na iznos do sedam dinara po litri otvara se prostor da se, u situaciji smanjenih budžetskih izdvajanja za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u narednom periodu omogući realizacija premije za mleko prema kategorijama kvaliteta mleka, što predstavlja pravac razvoja ove mere sa ciljem podizanja nivoa kvaliteta sirovog mleka u Republici Srbiji i dostizanje EU kvaliteta.

Usvajanjem ovog zakona obezbeđuje se usklađenost strukture podsticaja sa programskim budžetom, čime se stvaraju uslovi za programsko planiranje budžetskih sredstava prema jedinstvenim kriterijumima. Naime, regresi za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje i podsticaji za podršku savetodavnim i stručnim poslovima u poljoprivredi po svom karakteru i ciljevima predstavljaju podsticaje merama ruralnog razvoja, te su kao takve ovim zakonom i definisane. Takođe, kreditna podrška definisana je kao posebna vrsta podsticaja s obzirom da po svom karakteru ne predstavlja oblik direktnog plaćanja.

2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem akta?

Predlogom zakona se postiže bolja distribucija budžetskih sredstava kroz mere agrarne politike, kao i budžetska samodovoljnost, čime se teži ispunjenju sledećih osnovnih ciljeva:

- unapređenju produktivnosti i efikasnosti poljoprivredne proizvodnje, kao i unapređenje konkurentnosti;

- očuvanju prehrambene sigurnosti i obezbeđivanju kvalitetne i bezbedne hrane za potrošače;

- obezbeđivanju podrške održivom razvoju sela kroz unapređenje životnog standarda ruralnog stanovništva;

- zaštiti životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje;

- prilagođavanju sektora poljoprivrede Republike Srbije procesima integracija u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju.

3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?

S obzirom da Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuje vrste i način korišćenja podsticaja, kao i uslove za ostvarivanje prava na podsticaje, predložene izmene načina korišćenja podsticaja mogu se realizovati jedino izmenom tog zakonskog akta, jer su njime regulisani podsticaji.

S druge strane, obim sredstava prema vrstama podsticaja propisuje Vlada za svaku budžetsku godinu, nakon usvajanja zakona o budžetu Republike Srbije za tekuću godinu.

4. Zašto je donošenje akta najbolje rešenje datog problema?

Ovaj zakon omogućava izmenu načina obračuna osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, na način da se obezbeđuje srazmerna raspodela budžetskih sredstava između korisnika, kao i smanjena zavisnost nivoa opredeljenih sredstava za ovu vrstu podsticaja od ukupno prijavljene površine. Takođe, ovaj zakon obezbeđuje realnu klasifikaciju podsticaja u skladu sa njihovim karakterom i usklađivanje sa određenim budžetskim dokumentima.

5. Na koga će i kako uticati rešenja datog problema?

Predložene izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, regres za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, odnose se na kategoriju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, koja koriste površine do 20 hektara, u smislu da se osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju usmeravaju na ovu kategoriju korisnika. U tom smislu, kategorija korisnika, na koju se odnose predložene izmene, ne menja se u odnosu na postojeće zakonsko rešenje.

S druge strane, predložene izmene u oblasti premije za mleko, utiču samo na ograničenje nivoa podsticaja, dok kategorija korisnika ostaje nepromenjena – pravna lica, preduzetnici i fizička lica – nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, uz uslove propisane Zakonom.

6. Koji su troškovi koji će primena akta izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?

Za primenu ovog zakona nisu neophodna dodatna budžetska sredstva, niti bilo kakva finansijska sredstva koja padaju na teret građana i privrede.

Rešenja sadržana u ovom zakonu realizovaće se kroz dosadašnji mehanizam finansiranja poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja Republike Srbije, tj. kroz budžetska sredstva raspodeljena zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije za svaku budžetsku godinu.

7. Da li pozitivni efekti akta opravdavaju troškove njegove primene?

Da. U uslovima smanjenih izdvajanja za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju i uz aktivnosti usmerene ka fiskalnoj konsolidaciji i smanjenju budžetskog deficita, predložene izmene Zakona doprinose efektivnijem korišćenju dodeljenih budžetskih sredstava, kao efikasnijoj realizaciji podsticaja.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

S obzirom da se predložene izmene odnose na izmenu metodologije određivanja nivoa podsticaja po jedinici mere, ne očekuje se pojava novih privrednih subjekata na tržištu zbog konkretnih izmena zakonske regulative, ali treba imati u vidu stalno povećanje broja poljoprivrednih gazdinstava, upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koji predstavljaju potencijalne korisnike mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja prema ovom zakonu.

9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o aktu?

Ovaj zakon je rezultat prihvatanja sugestija primarnih poljoprivrednih proizvođača, koje postoje već duže vreme, a koje se odnosi na blagovremenu i efikasniju realizaciju osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, što se postiže predloženim izmenama Zakona.

10. Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja akta?

Tokom primene ovog zakona doneće se podzakonski propisi kojima će se utvrditi maksimalni iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme u zavisnosti od ukupno prijavljenih površina i ukupnog obima sredstava za ove namene opredeljenog zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, koji će biti srazmeren i jednak za sve korisnike podsticaja.

Izvor: Press služba Skupštine Srbije, 05.12.2015.