Email Print

OCENA ZAKONITOSTI I USTAVNOSTI ZAKONA O OZAKONJENJU OBJEKATA: USTAVNOM SUDU PODNETO NEKOLIKO PREDLOGA I INICIJATIVA ZA OCENU USTAVNOSTI OVOG PROPISA. ZAKON ćE BITI NA SNAZI SVE DOK USTAVNI SUD NE POTVRDI ILI NE OSPORI NJEGOVU USTAVNOST


Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) naći će se pred Ustavnim sudom Srbije.

Taj sud će oceniti ustavnost Zakona u koji je posumnjao predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, nakon što ga je i sam potpisao. Odluku o tome da li je predsednik prekršio Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) donosi Narodna skupština Republike Srbije i to na predlog jedne trećine poslanika.

Predsednikove dileme o ustavnosti spornog Zakona razrešiće Ustavni sud Srbije i to na osnovu nekoliko predloga i inicijativa koje su podnete tom sudu. Zakon će biti na snazi sve dok Ustavni sud ne potvrdi ili ne ospori njegovu ustavnost.

A da li je sam predsednik prekršio Ustav samim tim što je potpisao Zakon u čiju ustavnost sumnja? Pravni stručnjaci smatraju da nije.

"Pitanje povrede Ustava od strane predsednika Republike Srbije nije jednostavno pitanje. Sam pojam povrede Ustava od strane predsednika je vrlo neodređen i on nikada ne podrazumeva samo povredu neke konkretne odredbe nego i celine Ustava, onoga što se naziva duhom Ustava. Što se tiče ove konkretne situacije moja ocena je da predsednik nije povredio Ustav", kaže Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava.

Stručnjaci za ustavno pravo ipak smatraju da je dužnost predsednika da zakon za koji mu se čini da je neustavan vrati Narodnoj skupštini Republike Srbije na ponovno razmatranje.

"On taj veto nije uložio, a onda se u jednom pismu poziva da Zakon ima neustavnosti, što je možda loš potez za buduće postupanje šefa države u vezi sa zakonom", kaže Slobodan Orlović.

Ipak, ulaganje veta od strane predsednika države na određeni zakon smatra se njegovim diskrecionim ovlašćenjem, koje on može ali i ne mora da koristi.

"U ovom slučaju on se očigledno, iz nekih razloga koji se vezuju za njegovu ličnost, što naravno ne bi smelo da bude opredeljujuće za predsednika Republike Srbije, opredelio da Zakon u čiju ustavnost sumnja ipak ne vrati, a da onda ostavi kroz ovo pismo koje je napisao i koje je pravno irelevantno", kaže Petrov.

Podsetimo da ulaganje veta na neki zakon ipak nije strano predsedniku Republike Srbije. On je tokom leta vratio Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. 

Izvor: Vebsajt B92, 4.12.2015.
Naslov: Redakcija