Email Print

REFORMA PRAVOSUĐA: Jačanje sistema javnih beležnika kroz poveravanje većeg broja vanparničnih postupaka i sprovođenja pojedinih vanparničnih radnji javnim beležnicima, pre svega sprovođenja ostavinske rasprave od strane postupajućih sudova


Uspostavljanje javnobeležničkog sistema značajno je doprinelo pravnoj sigurnosti građana i privrednog poslovanja u Srbiji i Ministarstvo pravde nastavlja intenzivno da radi na daljem unapređenju položaja javnih beležnika, a samim tim i na unapređenju koristi, koje građani, privreda i država od njih imaju, izjavila je ministarka pravde Nela Kuburović.

Javno beležništvo kao nova pravosudna profesija uvedena je sa ciljem rasterećivanja sudova od nesudeće materije, odnosno poslova koji ne predstavljaju suđenje u užem smislu, sve u cilju unapređenja efikasnosti pravosuđa i pravne sigurnosti.

"Da bi se ovaj cilj ostvario u punom obimu, neophodno je uspostaviti visok procenat poveravanja vanparničnih postupaka i sprovođenje pojedinih vanparničnih radnji javnim beležnicima, pre svega sprovođenje ostavinske rasprave od strane postupajućih sudova", rekla je Kuburović.

"U tom cilju očekuje nas realizacija velikog broja aktivnosti, koje su predviđene Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine ("Sl. glasnik RS", br. 57/2013), ali i Akcionim planom za Poglavlje 23 - kako bismo obezbedili stvaranje efikasnog, održivog i stručnog javnog beležništva", rekla je Kuburović.

Ona je, na Zajedničkoj konferenciji Vrhovnog kasacionog suda i Javnobeležničke komore Srbije, među tim aktivnostima izdvojila potrebu za kontinuiranim sprovođenjem analiza efekata primene Zakona o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015), Zakona o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015 - dr. zakon) i usvajanje izmena i dopuna zakona kako bi se precizirala proširenja nadležnosti javnih beležnika, u skladu sa evropskim standardima.

"Prijem Javnobeležničke komore Srbije u članstvo Međunarodne unije notara u oktobru 2016. godine, potvrđuje postojanje dobrog zakonodavnog okvira koji reguliše položaj i ovlašćenja javnih beležnika, kao i visok nivo kvaliteta rada javnih beležnika u našoj zemlji. Članstvo u međunarodnoj organizaciji svakako je adekvatno priznanje za dosadašnji efikasan rad, ali istovremeno predstavlja i obavezu daljeg unapređenja i razvoja ove profesije", rekla je ministarka.

Naglašava da je cilj da se stvori pravni okvir koji će doprineti unapređenju efikasnosti, pravne sigurnosti, i koji podržava prekograničnu saradnju između javnih beležnika, kroz učešće u mrežama saradnje i ubrzava postupak priznavanja stranih javnobeležničkih akata.

"Tu posebno izdvajam priznavanje rešenja o nasleđivanju. Dodala bih i da je potreba za boljom komunikacijom između relevantnih institucija, koje služe građanima i privredi takođe prepoznata", rekla je Kuburović.

Prema njenim rečima, u mnogim zemljama EU, javni beležnik je jedinstvena kontakt tačka za veliki broj usluga i beležnik ima pristup i mogućnost interakcije sa registrima poput katastarskih, privrednih i poreskih, i može da se snabde i šalje dokumenta elektronskim putem, oslobađajući tako stranke od raznih vrsta administrativnih poslova i čineći čitav postupak efikasnijim.

"Ukazujem da će postupak sprovođenja poverenih poslova ubrzati i elektronsko povezivanje sudova i javnih beležnika, kao i njihovo povezivanje sa elektronskim matičnim knjigama, a početak realizacije ovog projekta očekuje nas u predstojećem periodu. Ovo je vizija koju imamo i za naš javnobeležnički sistem, zbog čega je neophodno da se podrška i saradnja intenziviraju između svih relevantnih institucija u našoj državi", kaže ministarka.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Dragomir Milojević, rekao je da nijedna pravnička profesija nije izazvala toliko turbulencija kao notari, javni beležnici, te da su svi bili svedoci protesta druge pravničke profesije, advokata, kada su zbog donošenja Zakona o javnom beležništvu doneli odluku da ne učestvuju u suđenju.

"Moram reći koji se ciljevi žele postići uvođenjem te institucije- povećanje opšte pravne sigurnosti, povećanje nivoa pravne zaštite, rasterećenje sudova brojnih predmeta i omogućavanje da se više bave spornim slučajevima, što bi doprinelo većoj efikasnosti sudova, postizanje efikasnijih ostvarivanja prava građana, jer je postupak pred beležnikom jednostavniji", rekao je Milojević.

Prema njegovom mišljenju, da bi se ti ciljevi postigli, neophodno je za javnog beležnika i za sudiju da se njegov poziv zasniva na izuzetnoj stručnosti i samostalnosti.

"Nezavisnost javnog beležnika predstavlja garanciju za valjano obavljanje tog poziva", rekao je Milojević.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbije, Miodrag Đukanović, naveo je da njegova komora trenutno broji 155 javnih beležnika, od čega je 65 na području Apelacionog suda u Beogradu, 15 na području Apelacionog suda u Nišu, 45 u Novom Sadu i 30 u Kragujevcu.

Prema njegovim rečima, od početka rada, septembra 2014. godine, javni beležnici sačinili su blizu milion javnobeležničkih isprava i, kako smatra, taj podatak govori o efektima rasterećivanja sudova koji su usledili uvođenjem javnih beležnika.

"Smatramo da su javni beležnici za dve godine pokazali da su spremni da budu jedan od nosilaca pravne sigurnosti u pravnom sistemu Srbije", rekao je Đukanović.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 04.11.2016.
Naslov: Redakcija