Email Print

USTAV RS: Stručna javnost navodi da se prilikom izmena Ustava moraju očuvati ustavna stabilnost i ustavni identitet, te da je neminovnost ustavnih promena zbog procesa pristupanja Evropskoj uniji dodatno opravdanje da se otvore sve sporne ustavno-pravne teme


Prilikom predstojeće promene Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), neophodno je pre svega očuvati ustavnu stabilnost i ustavni identitet, kao suštinske odlike tradicionalnih evropskih demokratija, jedna je od poruka skupa "Pogled na Ustav Srbije - 10 godina kasnije", koji je održan na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Stručnjaci smatraju da važeći Ustav, koji je proglašen 8. novembra 2006. godine, iako je popravio verziju iz 1990. godine i dalje sadrži rešenja koja su ispod dostignutog nivoa evropske i sprske ustavnosti.

Zbog toga je, kako ističu organizatori skupa iz Srpskog pravničkog kluba, neminovnost ustavnih promena zbog procesa pristupanja Evropskoj uniji dodatno opravdanje da se otvore sve sporne ustavno-pravne teme.

Predsednik Srpskog pravničkog kluba i profesor ustavnog prava, Vladimir Petrov, smatra da struka treba da apeluje na nosioce vlasti da je ustavno pitanje ozbiljno i da se ne treba igrati sa njim.

"Nijedna ozbiljna država ne ulazi u promene ako nema jasnu svest šta zašto i kako treba menjati", naglasio je Petrov ističući važnost ustavnog identiteta čiji čuvar treba da bude Ustavni sud.

Ukazujući da je ustavni identitet blizak pojmu ustavnog poretka, Petrov je naglasio da Srbija mora da vodi računa o ustavnoj stabilnosti i ustavnom kontinuitetu, nekoj vrsti kako je naveo "autobiografske ustavnosti", a ne da stalno insistira na novim rešenjima.

Imajući u vidu ustavni identitet Srbija bi, kako smatra Petrov, trebalo da se oslanja na svoje najbolje ustave - Ustav iz 1888. i 1990. godine.

Jedno od spornih pitanja ustavnog identiteta prema Petrovu je pitanje stranačkog mandata poslanika što je, kako je naveo, rešenje suprotno i ranijim našim i evropskim ustavnim standardima, koji su oduvek negovali tradiciju slobodnog mandata poslanika.

Na taj način je Ustav doveo u pitanje načelo građanske odnosno narodne suverenosti, naveo je profesor napominjući da se u predstojeće izmene Ustava ne sme ući brzopleto.

Profesor Bojan Milisavljević ukazao je da međunarodno pravo ima primat nad unutrašnjim te da se država ne može pozivati na unutrašnje pravo da bi izbegla neku međunarodnu obavezu.

Međutim, kako je naveo, odredbe važećeg Ustava u tom smislu nisu dovoljno jasne, neprecizne su, a u nekim delovima i ambiciozne.

Ističući važnost tih pitanja za našu državu Milisavljević je podsetio da u procesu priključenja EU, ona stalno vaga kako poštujemo naše međunarodno pravne obaveze.

Dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović primetio je da ustavi u Srbiji imaju rok trajanja jednu do dve decenije posle Drugog svetskog rata, napominjući da je zato ohrabren činjenicom da će stručna javnost insistirati na dostojanstvu Ustava i njegovoj stabilnosti.

"Ne mislim da je naš Ustav postao tesan, ali sigurno postoje razlozi političke prirode, ali i socijalne teme koje nameću da razmišljamo o mogućim promenama", naveo je Avramović.

Na skupu su govorili i profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Slobodan Orlović, kao i drugi profesori iz oblasti krivičnog prava i zaštite ljudskih prava.

Skup je organizovan u susret desetogodišnjici Ustava, koja se navršava u utorak, 8. novembra 2016. godine.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 04.11.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija