Email Print

ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: ROK PLAćANJA OD 60 DANA, PRIMENJUJE SE NA UGOVORE ZAKLJUčENE IZMEđU SUBJEKATA JAVNOG SEKTORA, POčEV OD 1. JANUARA 2016. GODINE. NOVčANOM KAZNOM OD 100.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIćE SE ZA PREKRšAJ PRAVNO LICE, ODNOSNO PRIVREDNI SUBJEKT ILI SUBJEKT JAVNOG SEKTORA, KOJI NE IZMIRI NOVčANE OBAVEZE U ROKOVIMA UTVRđENIM OVIM ZAKONOM. PREDVIđENA KAZNA ZA PREDUZETNIKA JE OD 10.000 DO 500.000 DINARA. DIREKTIVA EU DOZVOLJAVA ROKOVE OD 30 DANA


Uprkos tome što su u Srbiji rokovi plaćanja robe i usluga zakonski regulisani na dva meseca, u Srbiji se u proseku na novac čeka 138 dana. Prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 68/2015 - dalje: Zakon), rok plaćanja od 60 dana primenjuje se na ugovore zaključene između subjekata javnog sektora počev od 1. januara 2016. godine. Kada je reč o javnom sektoru, rok za izmirenje obaveze prema privredi je kraći i iznosi 45 dana. U praksi, međutim, to je samo slovo "na papiru".

Zbog nemogućnosti da naplate svoju robu i usluge, privrednici dolaze u veoma tešku situaciju. Kašnjenja u isplati nanose im veliku štetu i podižu nivo nelikvidnosti. Da bi izmirili obaveze za PDV, isplatili zarade i sve obaveze koje državi sleduju, podižu kratkoročne kredite uz kamatu od 12 do 14 odsto. Većina firmi posle ima problema da te zajmove vrati.

- Visoka je, bolje reći hronična nelikvidnost u privredi, a na takav nivo naplate utiče i slaba kupovna moć - naglašavaju u Mreži za poslovnu podršku. - Promet u maloprodaji je u poslednjih godina u padu, a kako bi sačuvali mušterije, trgovci daju sve duže rokove kod plaćanja i do godinu dana, na 12 rata. A onda te mesece čekanja prebacuju na dobavljače, kojima ne plaćaju robu.

Privrednici najduže čekaju novac za robu ili usluge u lokalnim samoupravama i za poslove koje su uradili za ustanove iz oblasti zdravstva i školstva. Tu su rokovi i do pet-šest meseci. Država bi trebalo da reaguje i da takvim akterima koji kasne bez razloga uskrati plate. To se u nekoliko navrata pokazalo kao dobar lek.

Veliki sistemi za proizvodnju dnevnih namirnica na naplatu čekaju u proseku 90, a često kažu premaše i 100 dana. U mesnoj industriji, kako je potvrdilo nekoliko proizvođača, najčešći rok isplate je između 60 i 85 dana.

- U zavisnosti od finansijske snage, prodajni lanci diktiraju duže rokove naplate, a prednost je na većim trgovinama - dodaju u Mreži. - Tendencija je da neki maloprodajni lanci nude rokove od dva do šest meseci, čak i kompenzacije.

U Uniji poslodavaca Srbije naglašavaju da bi država morala posebno da kontroliše kako budžetski korisnici ispunjavaju svoje obaveze, kako javni, tako i privatni sektor.

- Sada vidim da sam naivno poverovao da će Zakon pomoći da se poboljša likvidnost i spreči lanac dugovanja u privredi - kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Srbija neminovno mora da ide ka kraćim rokovima za izmirivanje obaveza na putu ka Evropskoj uniji. Direktiva Evropske unije dozvoljava period plaćanja od 30 dana. Istina, i to se ne poštuje jednako u svim zemljama EU. U najrazvijenijim državama Unije to je mesec dana, u srednje razvijenim zemljama rok je 45 dana, a u Poljskoj ili Hrvatskoj 60 dana.

ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 i 68/2015)

Član 4

Ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 45 dana, u slučaju kada je u tom ugovornom odnosu javni sektor dužnik.

Ugovorom između subjekata javnog sektora ne može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovorom između javnog sektora i privrednih subjekata može se predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza do 90 dana u slučaju kada je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje, odnosno korisnik sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

U ugovornom odnosu iz stava 1. ovog člana, rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 60 dana, u slučaju kada je dužnik u tom ugovornom odnosu privredni subjekt.

Ako ugovorom iz stava 4. ovog člana nije ugovoren rok za izmirenje novčanih obaveza, dužnik je dužan, bez prethodne opomene, da izmiri novčanu obavezu u roku do 60 dana.

Rok za izmirenje novčane obaveze iz st. 1, 2, 3, 4. i 5. ovog člana počinje da teče od dana propisanog članom 3. stav 3. ovog zakona.

Član 12

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno privredni subjekt ili subjekt javnog sektora, koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona).

Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona).

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje je nosilac poljoprivrednog gazdinstva u smislu zakona kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, a koje ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim ovim zakonom (čl. 3. i 4. ovog zakona).

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđenim u članu 4. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj zastupnik privrednog društva, zadruge i ostalih pravnih lica osnovanih u skladu sa posebnim zakonom, ukoliko ta pravna lica ne izmire novčane obaveze u rokovima utvrđenim u čl. 3. i 4. ovog zakona.

Odgovorno lice iz stava 4. ovog člana je ministar za ministarstvo, nadležni pokrajinski sekretar za pokrajinski sekretarijat, gradonačelnik za grad, predsednik opštine za opštinu, direktor za javno preduzeće, odnosno rukovodilac drugog subjekta javnog sektora.

Izvor: Vebsajt Novosti, D. Marinković, 05.10.2016.
Naslov: Redakcija