Email Print

NACRT ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI: PO OCENI KOMITETA PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA NACRT ZAKONA IMA ZNAčAJNA OGRANIčENJA POPUT ZABRANE PRUžANJA POMOćI U PREKRšAJNIM POSTUPCIMA I ZABRANE PRAVNIM KLINIKAMA, JAVNIM BELEžNICIMA I SLUžBAMA ZA PODRšKU žRTVAMA I SVEDOCIMA DA PRUžAJU PRAVNU POMOć, POPUT PRUžANJA PRAVNOG SAVETA O POSTUPKU I SASTAVLJANJA PODNESKA


Srbija će nakon šest godina čekanja, do kraja 2016. dobiti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, ali će u njemu po oceni Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) ostati značajna ograničenja, poput zabrane pružanja pomoći u prekršajnim postupcima i prekomernog sužavanja kruga pružalaca usluga.

U Ministarstvu pravde navode da je izrađen Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji će kako je planirano, biti usvojen do kraja 2016. godine, a čija je primena predviđena od 1. januara 2018. godine.

Kako navode, ranija primena nije moguća jer je potrebna priprema administrativnih kapaciteta za sprovođenje zakona i obuka za primenu.

"U narednom periodu planirano je i organizovanje javne kampanje u okviru koje će se građani informisati o novom zakonu, uslovima koje treba da ostvare korisnici besplatne pravne pomoći i drugim značajnim pitanjima za primenu zakona", navode u Ministarstvu.

U Ministarstvu navode da je tokom izrade Nacrta zakona sprovedena javna rasprava, da je mišljenje dala i Evropska komisija, i da je tekst naknadno izmenjen.

Evropska unija traži od Srbije donošenje ovog zakona, koji je i jedan od uslova za napredak pregovora sa EU, predviđen Akcionim planom za poglavlje 23. Akcionim planom bilo je predviđeno da se zakon usvoji u trećem kvartalu 2016. godine, što je rok koji je već probijen.

Nacrt zakona predviđa mogućnost besplatne pravne pomoći za širi krug korisnika u odnosu na ranije verzije ovog propisa, pa je po oceni Yucom-ovog stručnjaka Milana Filipovića krug korisnika zadovoljavajući.

Filipović je istakao je da je važno da je predviđena besplatna pravna pomoć za one koje bi troškovi postupka mogli ekonomski da ugroze i ocenio, ističući da je reč o njegovoj ličnoj proceni, da bi to rešenje omogućilo da besplatnu pravnu pomoć traže i ljudi sa uobičajenim prihodima u Srbiji od 20 do 30 hiljada dinara.

"Ovo je dosta važno jer su uslovi za socijalnu pomoć kod nas dosta restriktivni i sama socijalna pomoć je dosta niska, oko 7.000 dinara mesečno, tako da bi ova odredba proširila krug potencijalnih korisnika s obzirom na visoke advokatske tarife, visoke troškove postupka, na dosta širok krug ljudi", naveo je on.

U novom Nacrtu zakona predviđeno je da pored korisnika socijalne pomoći pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju i osobe koje bi zbog plaćanja pravne pomoći osiromašile i stekle uslov na socijalnu pomoć, kao i niz posebnih kategorija poput žrtava porodičnog nasilja, torture i trgovine ljudima, azilanata i izbeglica, osoba o čijoj poslovnoj sposobnosti se vodi postupak i dece u sistemu socijalne zaštite.

Sa druge strane, u Yucom-u imaju primedbe na zabranu pravnim klinikama, javnim beležnicima i službama za podršku žrtvama i svedocima da pružaju pravnu pomoć, poput pružanja pravnog saveta o postupku i sastavljanja podneska, i smatraju da je takvo ograničenje nepotrebno.

"Odete u pravnu kliniku i treba vam recimo predlog za izvršenje za zaostale alimentacije, to vam student prava ne može uraditi, iako objektivno to može da uradi kvalitetno, ali to po ovom zakonu nije moguće", rekao je Filipović, dodajući da se dosta slučajeva obraćanja sudu odnosi baš na alimentaciju.

Pravnim klinikama dozvoljeno je da pružaju samo pravnu podršku, odnosno opšte pravne informacije, pravne savete i početne pravne savete koji se ne odnose na postupak pred sudom, dok pravnu pomoć koja uključuje pravne savete o sudskom postupku i pisanje podneska mogu da pružaju advokati, službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave i nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i sloboda.

Filipović smatra da je loše što je besplatna pravna pomoć onemogućena u prekršajnim postupcima u kojima nije zaprećena kazna zatvora i objašnjava da u toj oblasti ima postupaka koji su značajni jer su potrebne promene zakona.

"To je nama jako problematično kao pružaocima besplatne pravne pomoći jer veliki broj naših strateških slučajeva u kojima se mi zalažemo za izmenu zakona jesu upravo prekršajni postupci za koje nije zaprećena kazna zatvora, na primer prema Zakonu o javnom okupljanju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016)", naveo je Filipović.

Ukazao je i na visoke kazne od 50.000 do 500.000 dinara za kršenje tog propisa.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć predviđeno je Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), a Ustavnom strategijom iz 2010. precizirano je da će za ostvarivanje tog cilja biti donet Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, podseća Filipović.

On je, istakavši da je reč o njegovim ličnim pretpostavkama, ocenio da je jedan od razloga odlaganja protivljenje advokature.

Ljudi kojima bi bila pružena besplatna pravna pomoć prvenstveno su korisnici socijalne pomoći i oni koji su blizu takvog materijalnog stanja, kao i osobe kojima su ugrožena prava, navodi stručnjak Yucom-a, dodajući da to uglavnom nisu oni koji bi sebi mogli priuštiti usluge advokata što znači da nema veze između ovog zakona i interesa advokature.

Ocenio je da je mogući razlog odlaganja i finansijsko opterećenje koje će to predstavljati za državu, ali uz napomenu da bi na duži rok besplatna pravna pomoć mogla da pomogne da se rastereti sudstvo jer medijacija i informacije o trajanju i troškovima postupka postaju dostupniji širem krugu ljudi.

Izvor: Vebsajt Beta, 06.10.2016.
Naslov: Redakcija