Email Print

ZAKON O PREKRŠAJIMA: UVOđENJE PREKRšAJNOG NALOGA, POčINIOCIMA PREKRšAJA OMOGUćIćE DA FIKSNO PROPISANE KAZNE PLATE U ROKU OD OSAM DANA U DUPLO MANJEM IZNOSU OD ZAKONOM PREDVIđENIH


Prekršajni nalog policija i inspekcijski organi će početi da uručuju izvršiocima prekršaja od 1. marta 2014. godine kada krene primena novog Zakona o prekršajima, a do tog roka sva resorna ministarstva moraju da opredele i propišu koji će prekršaji biti podobni za kažnjavanje putem tog novog instituta (kazne u fiksnom iznosu).

Zakon predviđa da će policija ili ovlašćeni inspektori na licu mesta putem prekšajnog naloga izricati novčane kazne tako da će izvršilac prekršaja moći da plati pola od fiksno propisanog iznosa novčane kazne, ukazao je vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu i član radne grupe za implementaciju zakona Milan Marinović u intervjuu Tanjugu. 

To znači da će, na primer, ako policajac zatekne vozača bez pojasa, za šta je propisana kazna fiksno od 5.000 dinara, putem prekršajnog naloga taj vozač moći da plati kaznu od 2.500 dinara, ali ukoliko se opredeli da angažuje državni aparat za takav prekršaj, preti mu puna fiksna kazna od 5.000 dinara, ukazao je sudija.

Osim što može da plati pola kazne u roku od osam dana od prijema naloga i time svoju obavezu ispuni, lice kome nalog bude napisan može da u roku od osam dana pred nadležnim prekršajnim sudom inicira vođenje postupka podnošenjem potpisanog naloga.

"Ako je nalog podnet sudu blagovremeno i ispunjava druge propisane uslove, sud će nastaviti postupak, a smatraće se da izrečena polovina kazne nije izrečena. Pošto je reč o kazni u fiksnom iznosu, ukoliko se po okončanju postupka utvrdi prekršajna odgovornost, počiniocu može da bude izrečena samo puna kazna u celom propisanom iznosu, a moraće da plati i troškove sudskog postupka", objasnio je sudija.

Treća mogućnost je da se lice kome je uručen prekršajni nalog u roku od osam dana ponaša pasivno - da ne plati kaznu, niti inicira postupak pred sudom.

"U tom slučaju, po isteku roka, nadležni organ koji je izrekao prekšajni nalog, u obavezi je da na nalog stavi potvrdu konačnosti i izvršnosti i da ga prosledi na izvršenje. Međutim počinilac prekršaja će i u tom slučaju biti dužan da plati pun iznos fiksne kazne", rekao je Marinović.

Prema njegovim rečima, korist od prekršajnog naloga neće biti samo za građane, nego i za prekršajne sudove i nadležne organe koji podnose zahteve, kao i za celu državu.

"Sudovi će biti rasterećeni velikog broja prekršaja i moći će da se posvete rešavanju težih i kompleksnijih prekršaja što i jeste svrha prekršajnog suda, a novac će biti uplaćen na odgovarajući budžet...", ukazao je on.

  • Novi Zakon o prekršajima donosi i druge novine, sa idejom efikasnosti vođenja prekršajnog postupka i zadovoljenja osnovnog pravila da učinilac prekršaja bude kažnjen i da tu kaznu i plati, rekao je Marinović.
  • Prema njegovim rečima, novinu predstavlja i Jedinstvena evidencija o kažnjavanju i Registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih obaveza, koji će biti vođeni u Ministarstvu pravde i državne uprave.
  • Uz tu evidenciju, postojaće Registar u koji će biti upisani oni koji svoju novčanu kaznu nisu platili u roku. Lica će iz evidencije biti brisana kada budu platila kaznu, ukazao je Marinović.
  • On je objasnio i da ako osuđeni ne isplati iznos novčane kazne neće imati pravo na registraciju vozila, pravo na produženje vozačke dozvole, pravo na preregistraciju firme ili preduzetničke radnje sa promenom PIB broja i prava koja se kose sa pravima zagarantovanim Ustavom Srbije.
  • Prema rečima Marinovića, velika zakonska novina tiče se i postupka izvršenja pravosnažnih presuda, za koje su do sada bili zaduženi osnovni sudovi.

"Prema novim zakonskim rešenjima, prekršajni sudovi imaju ključnu ulogu u izvršenju svojih odluka i više neće biti nadležni samo za praćenje izvršenja kazne zatvora, već i dobrim delom za izvršenje novčane kazne i troškova postupka", rekao je Marinović.

On je objasnio da će prekršajni sudovi preko svojih izvršnih odeljenja moći da izvršavaju svoje odluke stavljanjem administrativne zabrane na lični dohodak ili na druga novčana primanja.

  • Jedini slučaj predviđen zakonom koji neće moći da izvršavaju prekršajni sudovi je kada dođe do prinudne naplate u vidu popisa, procene i prodaje imovine nekog lica, jer su za to već ovlašćeni osnovni sudovi koji postupaju po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.

Marinović je izrazio žaljenje što u Skupštini, koja je usvojila zakon, nije prošao predlog radne grupe da se dupliraju rokovi zastarelosti prekršajnog i izvršnog postupka, odnosno povećaju sa dve na četiri godine.

Iako su zakonom uvedene nove kategorije kojima se ubrzava postupak, može zvučati kontradiktorno to što se tražilo povećanje roka zastarelosti. Međutim, prema rečima predsednika Prekšajnog suda u Beogradu praksa je to zahtevala, jer su sudije, posebno u velikim gradovima, preopterećene, a rok od dve godine je kratak.

Marinović je ukazao da se u praksi dešava da sud zahtev za pokretanje postupka od podnosioca dobije tek šest, sedam meseci od momenta izvršenja prekršaja, a tu su, kako je naveo i odmori sudije, okrivljenog, nova godina, praznici i taj rok vrlo brzo "iscuri".

On je ukazao da analiza zastarelih predmeta pokazuje da preko 60 odsto predmeta zastari u prekidu postupka, jer sud ne može da dođe do okrivljenog za prekršaj, s obzirom da veliki broj građana u Beogradu ne živi na adresi na kojoj su prijavljeni.

"Jako je teško doći do njih i pored pomoći policije. Praktično govoreći ta lica se kriju. To je, takođe, poseban prekršaj koji je propisan zakonom o prebivalištu i boravištu građana ali izgleda da takve ljude to puno ne uznemirava i oni i dalje ne žive na adresi ...", rekao je sudija.

Jedan broj predmeta zastareva u pravnoj pomoći, a između šest i devet odsto zastari u radu kod sudija. Ali to opet nije zbog nerada sudije, već zato što sudija nije u mogućnosti da izvede neko suočenje ili da održi pretres, jer izostane okrivljeni ili njegov punomoćnik..., ukazao je Marinović.

Inače, kako je naveo sudija, trenutno u radu Prekršajnog suda u Beogradu u proseku ima oko 1.745 predmeta po sudiji.

Najveći broj predmeta čine prekršaji iz oblasti saobraćaja, oko 60 odsto svih premeta u radu, zatim predmeti iz oblasti javnog reda i mira kao i predmeti iz oblasti raznih inspekcija - oblasti privrede među kojima prednjače predmeti iz komunalne oblasti.

Taj sud rešava i predmete u kojima su podnosioci zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije, Radiodifuzna agencija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti...

Izvor: