Email Print

NEUSTAVNE ODREDBE ČL. 28, 30. I 31. ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE KOJIMA JE DATO OVLAŠĆENJE DIREKTORU AGENCIJE DA OPŠTIM AKTOM UREDI PITANJA KOJA SE ODNOSE NA POSTOJANJE SUKOBA INTERESA


Ustavni sud je na sednici održanoj 4.7.2013. godine, doneo odluku IUz-245/2011 kojom je utvrdio da odredbe člana 28. stav 9, člana 30. stav 6. i člana 31. stav 7. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011 - odluka US - dalje: Zakon) nisu u  saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav).

Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, navedene odredbe  Zakona o Agenciji  za borbu protiv korupcije prestale  su  da važe danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Sl. glasniku RS".

Odluka Ustavnog suda objavljena je u "Sl. glasniku RS", broj 67/2013 od 31.7.2013. godine.

Odredbama Zakona, za koje je Ustavni sud utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom,  bilo je propisano:

• da za pojedine kategorije funkcionera direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije (član 28. stav 9),

• da za pojedine kategorije  funkcionera direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi poslove, odnosno delatnosti koje mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije (član 30. stav 6) i

• da za pojedine kategorije funkcionera, odnosno za određene poslove ili delatnosti,  direktor Agencije može opštim aktom da propiše da nije potrebno da dostavi obaveštenje o obavljanju drugog posla ili delatnosti koje obavlja u trenutku stupanja na javnu funkciju (član 31. stav 7).

Ocenjujući ustavnost navedenih odredaba Zakona Ustavni sud je pošao od toga da je zabrana sukoba interesa ustavno načelo koje podrazumeva  zabranu za vršioce svih javnih funkcija  da istovremeno obavljaju, odnosno vrše druge funkcije i poslove u čijem bi vršenju  zbog interesa  izraženih u tim poslovima  mogli objektivno doći u situaciju da javnu funkciju vrše na način kojim bi javni interes podredili svom ili tuđem privatnom interesu, odnosno da je vrše na način kojim bi se dovelo u pitanje ostvarivanje opšteg interesa i da postojanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, saglasno odredbi člana 6. stav 2. Ustava, može biti određeno samo na osnovu Ustava i zakona.

Stoga i sva pravila  o tome koje su to druge javne funkcije koje može vršiti funkcioner, odnosno koje druge poslove ili delatnosti može obavljati za vreme vršenja  javne funkcije, po shvatanju Suda, spadaju u pravila  koja se odnose na postojanje sukoba interesa  bilo u pozitivnom ili u negativnom smislu, koja, saglasno Ustavu, moraju biti uređena zakonom, odnosno uređivanje ovih pravila  ne može biti  preneto na akte  niže snage od zakona. S obzirom da se postojanje sukoba interesa određuje samo Ustavom i zakonom, navedene odredbe Zakona  u suprotnosti  su i sa načelom podele vlasti iz člana 4. stav 2. Ustava, jer direktor Agencije ne može zakonom da bude ovlašćen da svojim aktima uređuje materiju koja spada u isključivu nadležnost Narodne skupštine. Polazeći od toga da se aktima direktora Agencije donetim na osnovu ovlašćenja propisanih navedenim odredbama Zakona jedan deo funkcionera u suštini izuzima iz postupka u kome Agencija rešava o postojanju sukoba interesa, jer sam akt Agencije koji se odnosi na te kategorije funkcionera predstavlja pravni osnov za vršenje druge javne funkcije, odnosno obavljanje drugog posla ili delatnosti, bez podnošenja zahteva i pokretanja postupka za rešavanje sukoba interesa pred Agencijom, dok se za sve ostale funkcionere koji nisu obuhvaćeni navedenim aktima Agencije sprovodi redovan postupak za rešavanje sukoba interesa koji je propisan Zakonom, to se pravi razlika između funkcionera u načinu rešavanja sukoba interesa, što je u suprotnosti sa Ustavom zajemčenim pravom o jednakosti svih  pred Ustavom i zakonom i opštoj diskriminaciji po svim osnovima, koji su utvrđeni odredbama člana 21. st. 1. i 3. Ustava.

Izvor: Redakcija, 7.8.2013.