Email Print

POGLAVLJE 23 - PRAVOSUĐE I OSNOVNA PRAVA: OVO POGLAVLJE PODELJENO NA čETIRI TEMATSKE CELINE - REFORMA PRAVOSUđA, ANTIKORUPCIJSKA POLITIKA, OSNOVNA PRAVA, PRAVA DRżAVLJANA EU


Najava otvaranja Poglavlja 23 u pregovorima sa Evropskom unijom je pozitivan signal da EU ceni sve ono što je Srbija do sada postigla, ali malo je onih koji znaju šta otvaranje Poglavlja 23 znači i na šta se to poglavlje zapravo odnosi.

Sadržajno, Poglavlje 23 je podeljeno na četiri tematske celine:

• reforma pravosuđa
• antikorupcijska politika
• osnovna prava
• prava državljana EU

REFORMA PRAVOSUĐA

Evropska unija definisala je svim državama kandidatima niz preporuka za reformu sudstva. Cilj je da se stvori sistem koji bi omogućio efikasnu primenu zakona, smanjio broj nerešenih predmeta i ojačao pravnu sigurnost građana.

Pre svega, neophodno je izgraditi nepristrasno i nezavisno pravosuđe, očišćeno od uticaja političke ili bilo koje druge interesne grupe. Za nezavisnost bilo kog sudije od ključne je važnosti način na koji je došao na svoju poziciju, da li je to zbog ličnih sposobnosti ili zbog uticaja nekih drugih ljudi.

Takođe, EU u oblasti pravosuđa akcenat stavlja i na ulazak u pravosudnu profesiju i upravljanje karijerama sudija i javnih tužilaca. Određeni su jasni kriterijumi za njihov izbor, koji moraju biti objektivni i transparentni. Isti je slučaj i sa napredovanjem u službi.

Evropska unija veliku pažnju posvetila je jačanju sistema stručnog usavršavanja i jačanja profesionalnosti u pravosuđu. Traži se unapređenje obrazovnih planova i programa, kao i uspostavljanje Pravosudne akademije koja će obučavati buduće pravosudne kadrove, osposobljavati buduće sudije i javne tužioce, kao i osiguravati njihovo stalno usavršavanje. Osnivanjem Pravosudne akademije kao insitucije zadužene za početnu i trajnu obuku sudija i tužilaca u svim oblastima prava, Srbija je ispunila prvi preduslov.

Od neprocenjive je važnosti i poverenje u pravosudni sistem, jer njegova neefikasnost uzrokuje najveće nepoverenje građana u pravosuđe. Neefikasno pravosuđe negativno se odražava na privredne aktivnosti u društvu, odbija strane investicije te dovodi do usporavanja razvoja društva u celini. Kada govorimo o efikasnosti govorimo o dužini trajanja sudskog postupka, koji je i u Srbiji kao i u drugim državama kandidatima znatno duži od standarda EU s obzirom na veliki broj zaostalih predmeta.

ANTIKORUPCIJSKA POLITIKA

Države članice Evropske unije, kao i Evropska komisija i Evropski parlament, pridaju veliku važnost borbi protiv korupcije. EU predstavlja zajedničko tržište na kojem vladaju slobode kretanja kapitala, roba i usluga, a korupcija predstavlja barijeru tim slobodama i po pravilu dovodi do diskriminacije u tržišnoj utakmici.

Politika borbe protiv korupcije usmerena je na tri elementa:

  • funkcionisanje institucija sistema koje se bave borbom protiv korupcije,
  • prevencija i represivno delovanje,
  • efikasno procesuiranje krivičnih dela koja sadrže koruptivni element.

EU je pred državu kandidata postavila zahtev da stvori jasan i efikasan sistem borbe protiv korupcije, kako na institucionalnom tako i na strateškom planu. Na institucionalnom planu treba da postoji telo koje se bavi definisanjem politike borbe protiv korupcije, ali i ono koje će na nezavisan način pratiti sprovođenje dogovorene antikorupcijske politike. Kada je reč o represivnom delu antikorupcijske politike potrebno je uspostaviti efikasan institucionalni sistem otkrivanja, procesuiranja i sankcionisanja korupcije.

Pod prevencijom prvenstveno se misli na uklanjanje svih rizika koji pogoduju korupciji. To znači unapređenje pravnog i institucionalnog okvira kako bi se smanjila mogućnost da se korupcija uopšte pojavi.

Takođe, traži se i podizanje javne svesti o štetnosti korupcije kroz sprovođenje javnih antikorupcijskih kampanja i zaštitu uzbunjivača.

OSNOVNA PRAVA

U oblasti osnovnih prava traži se bolja zaštita ljudskih prava.

Uočena je potreba za daljim napretkom u sledećim oblastima:

  • borba protiv diskriminacije,
  • zaštita nacionalnih manjina uključujući i poboljšanje položaja Roma,
  • sloboda medija,
  • sprečavanje zločina iz mržnje,
  • pristup pravdi kroz besplatnu pravnu pomoć,
  • zatvorski sistem,
  • zaštita prava žena,
  • zaštita prava dece,
  • zaštita osoba sa invaliditetom,
  • prava LGBT populacije,
  • zaštita podataka o ličnosti.

PRAVA GRAĐANA EVROPSKE UNIJE (KONZULARNA ZAŠTITA I PRAVO GLASA)

Ova oblast odnosi se na uređenje prava glasa i kandidovanja na izborima za Evropski parlament i na lokalnim izborima u drugim državama članicama. Nadalje, ono se odnosi na pravo slobodnog kretanja i prebivanja u Evropskoj uniji, kao i na diplomatsku i konzularnu zaštitu.

Značajna novina nakon ulaska Srbije u EU biće i mogućnost da državljani Srbije potraže konzularnu pomoć u bilo kom diplomatsko – kozularnom predstavništvu bilo koje države članice u svakoj trećoj državi gde Srbija nema svoje diplomatsko-kozularno predstavništvo.

Izvor: Vebsajt Telegraf, 05.07.2016.
Naslov: Redakcija