Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



SPROVESTI PREPORUKE FISKALNOG SAVETA


Mesec dana nakon izbora još nema dogovora o formiranju vlade. Ekonomisti i privrednici sve glasnije upozoravaju na zabrinjavajuće pokazatelje o javnom dugu i na usporavanje privrednih aktivnosti i reformi. Hitne mere za stabilizaciju ekonomije predložio je Fiskalni savet, najavila ih je i Privredna komora Srbije i sindikati. Poslodavci takođe opominju da je za poslovanje pogubno odugovlačenje i da treba odmah osmisliti mere za oživljavanje privrede i novo zapošljavanje. Radio-televizija Vojvodine istražila je šta treba odmah uraditi za spas srpske privrede.

Da bi smanjenje nezaposlenosti trebalo da bude jedan od prioriteta za narednu vladu, ocenjuje i Svetska banka u svom izveštaju  o jugoistočnoj Evropi.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović kaže da nije dovoljna jedna mera za smanjenje nezaposlenosti. On upozorava i na usporavanje privrednog rasta, i preporučuje novoj Vladi Srbije da posluša Fiskalni savet.

"Nema sumnje da je sadašnji trenutak urgentan", slaže se ekonomista Miladin Kovačević, i podseća i na to da se mora nastaviti razgovor sa Međunarodnim monetarnim fondom, možda i sklapanje novog aranžmana koji bi vratio kredibilitet i podržao devizne rezerve.

I poslodavci upozoravaju na izgubljeno vreme koje je dragoceno u ovakoozbiljnom trenutku. 

Investicije u energetiku, poljoprivredu, infrastrukturu i energetiku moraju da budu prioriteti razvoja. Mora se redefinsiati odnos između poslovnih banaka, fondova, razvojne banke, međunarodnog monetarnog fonda i drugih međunarodnih institucija, da bi se obezbedila i finansijska podrška ovakvom planu, poručuju poslodavci.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da se od vlade očekuju urgentne mere za stabilizovanje tržišta.

"Tim merama bi se postigla fiskalna konsolidacija, eliminisao ekspanzivan budžetski deficit, koji bi mogao da dostigne i 6 odsto BDP, dugoročno reformisao javni sektor i pokrenula privreda i investicije. Žarište problema je deficit budžeta usled koga raste i javni dug, zato je neophodno da se usvoji rebalans što pre", kaže Vučković.

Prema njegovim rečima poželjno je da se uštede nađu na rashodnoj strani, ali to neće biti dovoljno, pa zato u Fiskalnom savetu smatraju da mora da se povećaju i prihodi državne kase.

"Srbija je u dubokoj krizi, pre svega krizi javnog duga", slaže se saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić.

Kako kaže Nikolić kriza se žestoko reflektovala i na kurs dinara i na druge pokazatelje.

Sve to se može rešiti, ozbiljnim reformama i fiskalnom konsolidacijom, smatra ovaj stručnjak, ali i ističe da je bolje da se i sačeka na dogovor o vladi, jer, vlada jeste potreban ali ne i dovoljan uslov da se problemi reše.

"Srbiji treba vlada koja će biti spremna da se suoči sa izazovima", kaže on.

"Budući da su ogromni izazovi u narednim mesecima, potrebno je da vlada bude čvrsta, da jasno zauzme  stav o svim koracima koje će morati da načini. Nikako se ne sme ponoviti da jedan ministar priča jednu priču, a da se drugi zalaže za potpuno durgu politiku", upozorava Nikolić.

Nema "čarobnog štapića" za ekonomiju Srbije, a pred novom vladom su, kako je ocenio direktor Fondacije "Konrad Adenauer" u Srbiji Henri Bonet, bolne reforme koje je neophodno sprovesti radi rešavanja ključnih realnih i finansijskih problema, složili su se učesnici foruma u Pres centru Tanjuga.

Povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) proizvelo bi više štete nego koristi, a ta eventualna mera nove vlade ne bi rešila problem javnih finansija koji traje više od jedne decenije, ocenili su oni.

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrnja je na forumu o ekonomskoj realnosti Srbije istakao da je naivno očekivati da će ključni problemi u realnom i finansijskom sektoru biti rešeni odjednom, jer je to proces koji će trajati nekoliko godina.

Prema njegovim rečima, pokušaj da svi problemi budu rešeni odjednom i jednakim intenzitetom "unapred je osuđen na neuspeh", ali je važno "da se od samog starta krene u dobrom pravcu".

Crnobrnja je ukazao da se mora napraviti razlika između problema u realnom i finansijskom sektoru, ocenivši da je najvažnije najpre rešiti realne probleme.

To su, kako je podsetio, visoka rastuća nezaposlenost, niska produktivnost i konkuretnost, mali izvoz u odnosu na društveni proizvod, a relativno visok uvoz, deindustrijalizacija...

"Rešavanje ovih problema je strateško, dugoročno i suštinsko, jer su i finansijski problemi velikim delom posledica nedostataka u realnom sektoru. Drugim rečima, rešavanjem ovih problema stvoriće se dugoročni osnov za rešavanje i finansijskih problema", naglasio je Crnobrnja.

U finansijskom sektoru su ključni problemi finansijski visok budžetski deficit, rastući dug, opadajuća vrednost dinara i nelikvidnost privrede.

Crnobrnja je rekao da u ovom trenutku ne znamo kakva će biti nova vlada, osim da će biti koaliciona, pa "će biti trgovine oko toga šta treba da se radi", što će, kako je upozorio, "omekšati efikasnost i ubojitost programa".

Predstavnik Nemačke organizacije za internacionalnu saradnju (GIZ) Aleksandar Grunauer podsetio je da je Nacionalna alijansa za lokalni razvoj donela preporuke za rad nove vlade, a jedna od njih je da bi lokalnoj samoupravi trebalo dati ovlašćenje da suzbija "sivu" ekonomiju, jer oko 54 odsto nezaposlenih ostvaruje prihode, a ne plaća nikakav porez državi.

NA DRUGOJ STRANI, TREBALO BI DATI STIMULANS TAKO ŠTO BI SE SMANJILI POREZI NA PLATE I TAKO BI SE PODSTAKLO NOVO ZAPOŠLJAVANJE I INDIREKTNO SMANJILA "SIVA" EKONOMIJA, REKAO JE GRUNAUER, I DODAO DA BI SE MANJAK U BUDŽETU MOGAO NADOKNADITI POVEĆANJEM POREZA NA IMOVINU. ŠTO SE TIČE NAPLATE POTRAŽIVANJA, GRUNAUER SE ZALOŽIO DA SE POŠTUJE ZAKON DA SE PLAĆANJE MORA OBAVITI DO 60 DANA, JER SE U SUPROTNOM POVEĆAVA NELIKVIDNOST.

On je izrazio rezervu prema predlogu za uvođenje progresivnog oporezivanja. Jedan od problema je i veliki broj parafiskalnih nameta preduzećima, kojih ima oko 270, što treba smanjiti ili ukinuti, a plaćanje poreza na dodatu vrednost treba odložiti posle realizacije fakture za robu i uslugu, naveo je Grunauer.

Crnobrnja je kazao da je vrlo verovatno da će PDV biti povećan, što nije dobro, jer se time ne rešava problem priliva u budžet'', a Prokopijević smatra da povećanje PDV-a, kao mera nove vlade, ne bi rešila problem javnih finansija koji traje više od jedne decenije.

Fiskalni sistem treba restrukturirati i uvesti strožu disciplinu, ukazao je Prokopijević.

Predstavnik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković izrazio je bojazan da će povećanje PDV-a biti upotrebljeno za pokrivanje budžetskih rupa, a da istovremeno neće biti smanjene dažbine na plate, kako bi one bile povećane.

Izvor: Tanjug, RTV (Vesna Grumić)