IZVOD IZ RAZGOVORA SA ZORANOM STOJKOVIĆ, BIVŠIM MINISTROM PRAVDE: TUžILAšTVO ZA SADA NIJE SPOSOBNO DA IZNESE TUžILAčKU ISTRAGU

Često u tabloidima imamo najave hapšenja. Koliko je to pogubno za vladavinu prava?

- Ne može se živeti od nekoliko tabloida koji su stvorili tu šizofrenu situaciju. Tabloidi pokreću postupke, sude, donose presudu... A svima su puna usta priča o formiranju institucija. Pa, kako? Ovakvim postupanjem se ubijaju institucije, odnosno ide se ka izdvajanju vlasti iz njih.

A da li i mediji stvaraju strah kod sudija?

- Strahovite hajke koje se vode kroz medije i te kako utiču na sudije. S druge strane, sudije su svesne da jedan broj medija služi kao glasnogovornik izvršne vlasti, a da kod drugog broja medija postoji samocenzura. Ta samocenzura je bolest koja razara društvo.

Kako se manifestuje taj strah?

- To se najpre ogleda u određivanju pritvora, i to bez ikakvih kriterijuma. No, Apelacioni sud, koji je ipak malo iskusniji, kasnije ukine pritvor. On se ne može pretvoriti u kaznu, jer tada sama mera pritvora polako gubi smisao.

Da li postoji politički uticaj na pravosuđe?

- Postoji. Prvo postoji uticaj na tužilaštva. Po meni, tužioci još uvek ne postupaju samostalno. Oni vode istragu, ali, iako su samostalni, nisu i nezavisni, te se tako može ostvariti uticaj na njih. S druge strane, naše sudije još uvek nisu svesne da je sud nezavisna grana vlasti i da je potrebno da se donesu valjani akti kako bi sudovi sami odlučivali o svojim problemima. U Srbiji se, takođe, ne shvata da sudija i tužilac nisu isto. Tužilac je samo stranka u postupku i deo izvršne vlasti, ali ni sudije to izgleda još uvek ne shvataju.

Dakle, kako ocenjujete rad tužilaštva?

- Tužilaštvo za sada nije sposobno da iznese tužilačku istragu. Postoji velika mogućnost uticaja na njih, što se vrlo brzo pokazuje i kroz postupke.

Reforma pravosuđa traje već 14 godina, a čini se da najveći deo posla još uvek nije urađen. Zašto? Da li su otklonjene loše posledice reforme iz 2009?

- Rezultati neće biti vidljivi još neko vreme. Ne može se očekivati da se donesu izmene u pravosuđu i da se preko noći dobije idealno stanje. Recimo, Nemačka pravosuđe se reformiše 20 godina. Inače, reforma koja se danas sprovodi je zapravo ista ona koja je usvojena u mom mandatu 2005. godine u Narodnoj skupštini, samo što je ova današnja modernizovana i doterana. Tom reformom je prvi put predviđeno da sudije budu nezavisne, a i prvi put je Ustavom predviđen položaj sudova, kako bi se isključio uticaj izvršne i zakonodavne vlasti. Bilo je važno da se takav status definiše Ustavom, a ne zakonom, kako bi se onemogućilo da neka nova vlast promeni zakon i time promeni status pravosuđa.

Dobre države nema bez valjane mreže i dobrih sudova. Još je od 1804. godine nepismeni srpski narod nepogrešivo znao da nema države ako nema mreže sudova koja pokriva teritoriju. No, mi smo doživeli da se građanima ukine pravo na dostupnost pravdi. Tri godine - od 2010. do kraja 2013. godine - nismo imali nijedan pogranični sud, kao ni nijedan sud na teritoriji gde neka nacionalna manjina predstavlja većinsko stanovništvo. Mora se ispoštovati princip dostupnosti pravdi, kao i princip zaštite prava nacionalnih manjina, ako hoćemo u Evropsku uniju.

Da li je u redu što su sve sudije koje nisu izabrane tokom reforme 2009. vraćene na posao bez utvrđivanja osnovnih kriterijuma - stručnosti, osposobljenosti i moralnosti?

- Prvo je tragično što su sve sudije bez obrazloženja udaljene sa sudijske funkcije. Sada je vraćanje usledilo opet bez ikakvih kriterijuma. Dakle, konstatovano je da je napravljena greška i vratili su ih na posao. I šta se dobilo? Ništa. Jer, ako se onda govorilo da imamo neažurne ili korumpirane sudije, to onda znači da su te sudije sada opet u sistemu, čime se baca ljaga i na najveći broj časnih i stručnih sudija.

Šta sada vidite kao prioritet u srpskom pravosuđu?

- Najpre je potrebno formirati novu valjanu mrežu sudova, jer će se tako obezbediti brže funkcionisanje sudstva. Drugo, potrebno je pojačati nezavisnost sudija, a to je moguće učiniti s povećanjem broja sudija u Visokom savetu sudstva. Takođe, nezavisnost se postiže i uspostavljanjem valjanih kriterijuma za izbor i razrešenje sudija, kako bi sudovi sami o tome valjano odlučivali.

Izvor: http://www.danas.rs, Boban Karović