ZAKON O DONACIJAMA I HUMANITARNOJ POMOĆI: Razmatra se mogućnost ukidanja poreza na donacije i humanitarnu pomoć u Srbiji

Srbija spada u mali broj zemalja gde se na humanitarnu pomoć plaća porez na dodatu vrednost. Koliko se na taj način puni državna kasa teško je reći. Ali, zato oni kojima je pomoć potrebna često ostaju bez nje. To važi za hranu, staru garderobu, ali i za moderne medicinske aparate. Kada donatori čuju da treba da daju još 10 do 20 odsto - često odustaju. Zato je sve koji se bave humanitarnim radom obradovala vest da će ovi nameti biti ukinuti ove godine. Uskoro treba da se formira radna grupa koja će uraditi analizu ove problematike i predložiti rešenja.

Ne čeka ih lak posao jer buduće propise treba postaviti tako da se izbegne da deo robe koji kod nas stiže pod oznakom "humanitarno", sklizne u sivu zonu, pa još da se sve to desi u godini borbe protiv - sive ekonomije! Da se to ne bi dogodilo, sistem kontrole mora da bude mnogo bolji.

Poreski stručnjak Đerđ Pap kaže da svaka izmena koja se unese u zakon mora dodatno da se kontroliše. To svakako važi i u ovom slučaju ukidanja PDV-a na humanitarnu pomoć.

U mreži za poslovnu podršku kažu da kod nas ne postoji kontrola tokova novca kao u EU gde se svaka donacija obradi, pa je šansa za zloupotrebu izuzetno mala. Na probleme oko dodele humanitarne pomoći žalili su se vlasnici "sekndhend" prodavnica. Oni su hteli da preostalu robu posle rasprodaje poklone humanitarnim organizacijama. Cele ove hladne zime humanitarci iz svratišta za decu i odrasle apelovali su i tražili pomoć baš u toploj odeći i obući. Ali baš zbog PDV-a, mnogi komadi polovne garderobe i obuće nisu stigli do onih kojima su bili preko potrebni.

- Sva roba koja se kod nas unese u poslovne knjige podleže plaćanju poreza - kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Nije problem samo sa "sekndhend" radnjama. Kod nas se dnevno baci od 25 do 30 tona hrane samo iz velikih trgovačkih sistema. To je ispravna roba koja nema prođu ili je pred istekom. A moglo bi da se daruje domovima za nezbrinutu decu, prihvatilištima, narodnim kuhinjama i sličnim ustanovama. Sve to moglo bi da se reguliše bolje. Hrvatska je, recimo, dobar primer. Tamo se ovakva roba donosi u jedan sabirni centar i odatle distribuira, a tako je i mogućnost zloupotreba znatno smanjena.

Rajić naglašava da poseban problem kod nas predstavlja porez na specijalizovana ambulantna vozila i skupu medicinsku opremu. Kola hitne pomoći su kod nas stara i više od pola veka, mnogi donatori koji su spremni da poklone nova ili mlađa vozila odustanu kada čuju da tu treba da se plati i porez. (Posebno su time iznenađeni naši ljudi iz dijaspore.)

Velike kompanije koje su kao investitori došli na naše tržište, takođe su bile zapanjene ovim delom poreske politike. Rešenje su našle u osnivanju sopstvenih fondacija. Najveći deo novca namenjen pomoći same ulažu i zato sve manje novca daju drugim humanitarnim organizacijama.

Ukidanje poreza na humanitarnu pomoć pomoglo bi da se one vrate deo novca u domaće humanitarne organizacije.

Ostaje da se vidi u kome će pravcu najava o ukidanju PDV-a na humanitarnu pomoć dalje razvijati. U svakom slučaju, sada je Srbija jedna od retkih zemalja gde se humanitarana pomoć oporezuje. Pored nas, tu su još Bugarska, Letonija, Estonija, Kipar.

Deo donacija koje stižu u Srbiju ipak mogu biti oslobođene poreza na dodatu vrednost. Iz Mreže za poslovnu podršku objašnjavaju da to važi za donacije koje se finansiraju iz projekata Evropske unije. To nije opšte pravilo, a bez poreza kod nas mogu da dođu samo ako je u ugovoru tako naglašeno.

Ministarstvo finansija takođe može u pojedinačnim opravdanim slučajevima da oslobodi ta dobra plaćanja poreza. Ovu oblast reguliše Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza ("Sl. glasnik RS", br. 120/2012, 40/2015, 82/2015, 86/2015 i 11/2016). Recimo PDV se ne obračunava ako se dobra uvoze za račun korisnika donacija ili na osnovu ugovora o donaciji.