ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: Iako je Zakonom predviđen rok od deset godina za iseljenje zakupca iz stanova u javnoj svojini, sudovi masovno nalažu iseljenje zaštićenih stanara. Ne priznaju stanarsko pravo ako je stečeno udajom, ni rođenima posle 1973. godine. Iz Udruženja građana za zaštitu prava korisnika stanova u zadužbinama navode da se ovakvim sudskim odlukama smanjuje broj nosilaca stanarskih prava kojima je država u obavezi da obezbedi stan i najavljuju pokretanje postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava
Oko 500 porodica koje su životni vek provele u stanovima u svojini drugih građana, u opasnosti su da ostanu bez krova nad glavom, upozorava Maja Nešić iz Udruženja građana za zaštitu prava korisnika stanova u zadužbinama. Udruženju, koje okuplja zaštićene stanare, kaže, stigle su pritužbe ljudi da su im sudovi neposredno pred usvajanje Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016), u ubrzanim postupcima, oduzeli stanarsko pravo po osnovu zakona iz 1973. godine.
- Takva presuda znači ubrzano iseljenje i gubitak prava na stan za preseljenje i otkup, što predviđa novi Zakon - kaže Nešić. - Stanaru ne ostaje ništa drugo nego da se žali, ali je iseljen, bez pardona. Ovakvo postupanje budi sumnju u evidentnu zlu nameru pravosudnih organa.
Prema njenim rečima, stiče se utisak da "hitno treba počistiti stanove od ljudi sa stanarskim pravom", jer je nekome mnogo da čeka deset godina, koliko je država predvidela za iseljenje zakupca u stanove u javnoj svojini. Ujedno, primećuje, ovakvim sudskim odlukama smanjuje se broj nosilaca stanarskih prava kojima je država u obavezi da obezbedi stan.
Zbog čega je Zakon o stambenim odnosima iz jula 1973. kamen spoticanja? Njime je definisano da građanin koji se uselio u stan u društvenoj svojini na osnovu ugovora o zakupu stiče pravo da taj stan koristi za zadovoljenje ličnih i porodičnih stambenih potreba. Pojedini sudovi tumačili su da je ovim uskraćeno pravo na prenos stanarskog prava na članove domaćinstva, dakle na supruge nosilaca ovog prava i njihovu decu rođenu posle 1973. godine.
U Udruženju tvrde da to nije istina, jer je tek Zakonom o stambenim odnosima iz marta 1990. godine određeno da zakupci ne mogu steći stanarsko pravo nad stanom u svojini građana.
- Svi zakupci i članovi porodičnih domaćinstava koji su dotad stekli stanarsko pravo na stanu u svojini građana imaju pravo kao i ostali nosioci tih prava na stanovima u društvenoj svojini. To podrazumeva korišćenje na neodređeno vreme, pravo nasleđivanja i prenos tog prava na članove domaćinstva. Po novom Zakonu to podrazumeva i pravo na preseljenje u stan u javnoj svojini koji će moći da otkupe- kaže Nešić.
Ona dodaje da je najnovija sudska praksa skandalozna i protivpravna, jer ljude ostavlja na ulici. Zato udruženja zakupaca najavljuju pokretanje postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Takođe, apeluju na državne organe i institucije da zaštite "zaštićene stanare" i ne dozvole da završe bez igde ičega.
Izuzetno je štetno da sudovi nastave sa ovakvom nezakonitom praksom. Državu će skupo koštati svaka sudska presuda koja je doneta protivpravno, jer će zakupci zatražiti zaštitu protiv nezakonitih iseljenja u Strazburu. Istovremeno će vlasnici stanova morati da plaćaju enormne sudske takse pošto dobiju negativne presude za svaki od tih zahteva.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 03.02.2017.Naslov: Redakcija